ISPOVEST KOJA SLAMA SRCE: Ibrahimović otvoreno o najtežim trenucima u životu – ‘Moj brat je prestao da diše ispred mene!’

U razgovoru za italijanske medije Zlatan Ibrahimović je otvorio dušu pa otkrio do sada nepoznate detalje o sebi.

Proslavljeni golgeter se osvrnuo na svoju karijeru, pa je bez dlake na jeziku govorio o brojnim dešavanjima kroz koje je prolazio sve ove godine. Neizbežno je bilo da se dotakne i svog privatnog života.

Šveđanin je otkrio da mu je majka Hrvatica i katolikinja, a otac Bosanac i musliman. Upitan je da li veruje u Boga i život posle smrti.

– Ne. Verujem samo u sebe. Kad si mrtav – onda si mrtav. Čak nisam siguran da li želim sahranu i grobnicu, mesto gde će patiti oni koji su me voleli – rekao je Ibrahimović.

Ibrahimović nije sujeveran.

– Ne. Ne volim kad mi neko poželi sreću. Ne treba mi, ja odlučujem kako sve treba da ide.

Zlatan je imao izuzetno teško detinjstvo.

– Bio sam dete koje je uvek patilo. Čim sam se rodio, medicinska sestra me je ispustila sa visine od jednog metra i pao sam na pod. Patio sam celog života. U školi nisam bio kao druga deca. Ostali su imali plavu kosu sa svetlim očima i mali nos, a ja sam imao veliki nos i bio sam taman. Pričao sam drugačije od njih, hodao sam drugačije. Roditelji mojih kolega su pisali peticiju da me izbace iz školske fudbalske ekipe, uvek su me mrzeli. Zbog toga sam imao loše reakcije. Međutim, kasnije sam naučio da se nosim sa tom mržnjom i negativnu energiju usmerenu ka meni sam pretvorio u oružje – otkrio je Zlatan.

Napadač Milana je otkrio koji su mu najteži trenuci u životu, kao i kako je rat u bivšoj Jugoslaviji imao uticaj na njega i njegovu porodicu.

– Moje prvo sećanje vezano je za Jugoslaviju. Kada sam tamo bio, još uvek je vladao komunizam. Potpuno drugačiji svet. Kada je počeo rat, moj otac je dosta patio. Svaki dan nam je stizala vest o smrti nekoga koga je poznavao. On je dosta pomagao izbeglicama. Mene je uvek želeo da zaštiti. Nije mi dao da idem na sahranu kada mu je umrla sestra. Međutim, kada mi je brat preminuo od leukemije, bi sam tu. Moj brat me je čekao i prestao je da diše ispred mene. Sahranili smo ga po islamskom obredu, moj otac nije pustio ni suzu. Sutradan je otišao na groblje i plakao od jutra do večeri. Sam. Moj otac je bio strog. Kada su me jednom sa prijateljem uhvatili u krađi u radnji, bio sam srećan što su zvali oca mog prijatelja, a ne mog. Njemu su poslali pismo, a ja sam svaki dan čekao poštara i kada je pismo stiglo pocepao sam ga. Da ga je moj otac pročitao ne bih se dobro proveo – otkrio je Ibrahimović.

0

0