LEPŠA STRANA SPORTA: Katarina Stamatović za HotSport – ‘Mnogi nisu verovali u nas, znamo kako je u ovoj zemlji teško bilo šta početi prvi!’

Za HotSport, govorila je prelepa, ambiciozna, talentovana i svestrana devojka – Katarina Stamatović.

Da je Srbija nepresušan izvor talentovanih i kvalitetnih sportista, primer je Katarina Stamatović. Devojka za koju kažu da ruši sve predrasude. Osim toga što je bivši vrhunski sportista, a sada trener, prelepa Katarina je uspešna i na raznim drugim poljima. Kao što i sama kaže, život ju je par puta iznenadio, te je počela da se bavi poslom o kojem nije mogla ni da sanja – novinarstvom.

Ogromno je zadovoljstvo razgovarati sa osobama kojima se osmeh ne skida sa lica, sa osobama koje imaju i te kako šta pametno da kažu. Katarinu ne moramo predstavljati pomoću ‘izlizanih’ floskula, ono što je ona postigla i uradila za veoma kratko vreme govori više od bilo kojih reči.

U intervjuu za HotSport, Katarina je govorila o brojnim temama. Na samom početku razgovora, ova svemoguća devojka vratila se 20-ak godina unazad, te se prisetila svojih prvih koraka u ‘svetu borilačkih sportova’.

– Kod mene je ljubav prema borilačkim sportovima nastala još u detinjstvu, sa šest godina krenula sam da treniram karate u Zemunu. U prvih nekoliko meseci takmičila sam se u katama, međutim za mene to nije predstavljalo preveliko zadovoljstvo, pa sam poželela da se oprobam u borbama. Odmah na sledećem takmičenju sam izašla da radim borbe, i tada sam shvatila da je to ono što se meni zapravo dopada. Osvajala sam medalje na međunarodnim takmičenjima, kao kadet-junior bila sam član reprezentacije Srbije, ali tada sam još znala koji je moj maksimum. Sve je išlo uzlaznom putanjom, dok nisam počela da se suočavam sa povredama. Imala sam velikih problema sa kolenom, što me je sputavalo da nastavim takmičarsku karijeru.

Kada je shvatila da se neće ‘popeti’ na sam vrh ovog sporta, kod Katarine se rodila ljubav prema trenerskom poslu. Nesebično je želela da svoje znanje prenese na druge ljude. Sa 22 godine je odradila poslednju borbu, jer kako kaže, značajnije su joj medalje dece koje trenira, od njenih samih.

– Sa 18 godina sam prešla u klub ‘Unsu’, u kojem sam takođe imala sjajne trenere od kojih sam mnogo toga naučila. Sa njima sam išla na razna takmičenja, i tu sam napravila svoju ‘trenersku bazu’ koju sam nakon toga krenula da gradim. Ubrzo sam postala pomoćni trener, radila sam uz iskusne ljude koji imaju majstorska zvanja. Odmah sam počela da radim sa mlađim uzrastima, od pionira pa sve do juniora. Trener jednostavno ceo svoj život mora da uči, sluša i napreduje iz dana u dan.

Zahvaljujući Katarini, ‘B–Gym’ je prvi klub u Srbiji koji je tokom 2019. godine počeo da radi na razvoju Point Fighting-a. To je disciplina koju odlikuje brzina, eksplozivnost i preciznost.

– Moj mlađi brat je počeo da trenira kik boks, često sam ga vodila na treninge, i jednom prilikom upoznala sam Savu i Srđana, ljude koji su inicijatori cele ideje da ja postanem trener point fightinga. U tom trenutku sam već uveliko studirala, bila sam okupirana raznim stvarima, ali mi ne pada na pamet bi Point Fighting mogao da dođe na taj nivo na kojem se sada nalazi. Mi smo sa tom disciplinom prvi počeli u Srbiji, znamo kako je u ovoj zemlji teško bilo šta početi prvi, bilo je mnogo ljudi koji nisu verovali u nas, ali su nakon nekog vremena promenili mišljenje, kada su shvatili da smo ovu disciplinu ‘popeli na jedan zavidni nivo. Point fighting će se čak naći kao disciplina na evropskim Olimpijskim igrama.

Katarina se prisetila i prvog takmičenja u ovoj dicsiplini, kada se njeni mališani i nisu baš proslavili.

– Nakon samo četiri meseca, izašli smo na prvo takmičenje koje se organizovalo pod pokroviteljstvom Kik boks saveza Beograda. Sva ‘deca’ su tada izgubila, a ja sam mislila da je tu moja ‘misija’ gotova. Danas, nakon četiri godine i dalje sam tu, klinci su počeli da beleže fantastične rezultate, na Svetskom kupu u Karlovcu osvojili smo jedno zlato, dva srebra i jednu bronzu, u Sarajevu smo imali tri zlata itd…Zbog dece, veoma je važno da postoji što više takmičenja. Moraju da shvate za šta treniraju, i gde zapravo mogu da pokažu sve ono što su naučili u sali. Ogromna stvar za jednog mališana je kada posle nekog takmičenja, u školu odnese medalju i pohvali se svojim drugarima sjajnim rezultatom. Ja u klubu držim dve grupe, u manjoj ima preko 15-oro dece (uzrast između 7-15 godina), a takmičarsku grupu pohađa 40-oro dece.

Predrasude u sferi borilačkih veština su i te kako zastupljene. Imao onih koji smatraju da su borilački sportovi isključivo za muškarce, a Katarina nam je objasnila zbog čega to nije tako.

– Ljudi koji misle da postoji muški ili ženski sport, varaju se. Ima mnogo žena koje su postale evropske i svetske šampionke, i konstantno beleže fantastične rezultate u kik boksu. Ove godine smo imali Sašku Krstić i Teodoru Manić koje su bile četvorostruke prvakinje sveta u kik boksu, sada su vicešampionke, imamo Milanu Bjelogrlić koja je prvakinja sveta, Zoranu Nikolić… U boksu dominira Jelena Janićijević, devojka koja je zamalo osvojila evropski pojas a inače je sedma rangirana u svetu, u tekvondou su se istakle Milica Mandić i Tijana Bogdanović, u karateu se izdvojila Jovana Preković. Tako da što se tiče borilačkih sportova, ne postoji nikakva granica, jednostavno ne možemo nijedan sport da delimo na muški ili ženski.

Katarina je izuzetno vredna i ambiciozna devojka. Osim toga što je vrhunski sportista, bavi se i raznim drugim stvarima. Uspešna je na polju novinarstva, a takođe je zaposlena u firmi koja se bavi izradom enterijera.

– Ja radim od svoje 18-te godine, bavila sam se organizacijom takmičenja, u međuvremenu sam postala tehnički sekretar Kik boks saveza Beograda, na razne načine sam se bavila promocijom takmičara (mediji, društvene mreže, itd…) Paralelno radim kao ‘account manager’ u jednoj firmi koja se bavi izradom enterijera i štandova za sajmove u Evropi i Aziji. Takođe sam i TV lice Arena fight-a za borilače sportove. Mene život uvek iznenadi, te sam poptuno iznenada ‘uplovila’ u svet novinarstva. Neko vreme sam se bavila istraživačkim novinarstvom, pisala sam tekstove za nevladine organizacije, a danas, eto me tu gde jesam. Oduvek sam želela da na neki način doprinesem borilačkim sportovima, da svoje znanje prenesem na druge ljude, i ono šta sigurno znam, jeste da ću zauvek ostati u ‘borilačkom svetu’.

Da li u Srbiji može da se živi od borilačkih sportova?

– U Srbiji ne može da se živi od borilačkih sportova, to kod nas još uvek nije zastupljeno i razvijeno na nivou na kojem bi trebalo da bude. Profesionalci moraju mnogo da ulažu u sebe i u svoj rad (treneri, pripreme, suplementacija…), a ono što se dobije nazad nije dovoljno da se sve to nadoknadi. Nadam se da će se jednog dana ta situacija promeniti.

Proteklih dana, glavna tema u Srbiji je boks. Beograd je jedini grad u svetu koji ponosno može da istakne da je dva puta bio organizator Svetskog prvenstva u olimpijskom boksu za muškarce.

– Organizacija je sjajna, sve izgleda na svetskom nivou. O ceremoniji na otvaranju ne treba mnogo trošiti reči, sami ste videli kako je to izgledalo, mnogo truda, volje, i želje je uloženo u celu ovu priču. Svi smo željno iščekivali da vidimo sve ove borbe. U toku eliminacionih borbi desila su se velika iznenađenja, mnogo favorita je izgubilo. Moram da napomenem da je bilo nekoliko nepravdi, Meksikanci su nakon jednog meča uložili žalbu koja je bila usvojena. Bilo je još primera lošeg suđenja, kao u meču našeg Almira Memića, ali tada nažalost žalba nije usvojena. Moj ‘ljubimac’ je Semiz Aličić, dečko koji svaki put ostavi srce u ringu. On je jedan sjajan borac, sjajan tehničar koji ima izvanrednu kretnju. Ono što je veoma bitno, Semiz poseduje taj borilački duh koji je prekopotreban. Sigurna sam da će on napraviti velike stvari u boksu. U žrebu nije imao sreće, mnogi su prognozirali da će se boriti u polufinalu protiv boksera iz Irana, međutim zaustavljen je od strane Litvanca – zaključila je Katarina u razgovoru za HotSport.

0

0