SRCEPARAJUĆE PISMO VLADANA MILOJEVIĆA: Oprostio se od bliskog prijatelja!

Vladan Milojević se emotivnim pismom oprostio od dugogodišnjeg prijatelja.

Tragičan događaj pogodio je srpski fudbal prethodne nedelje. Bivši član stručnog štaba Crvene zvezde i sportski direktor Vojvodine preminuo je u 50. godini života usled posledica korona virusa.

Kosanović je juče sahranjen u Novom sadu, a od njega su se oprostili čelnici Crvene zvezde Vojvodine, kao i veliki broj igrača koji su sarađivali sa popularnim „Kosanom“.

On je zapao u centar dešavanja u srpskom fudbalu jer je bio bitan deo tima Vladana Milojevića u istorijskoj epohi Zvezde. Zatim je zajedno sa Milojevićem otišao u Saudijsku Arabiju i ostao tamo dok mu nije stigla ponuda iz Vojvodine.

Kosanović i Milojević su prošli mnogo toga zajedno, neke od najvećih pobeda Zvezde u ovom veku, dva puta se domogli Lige šampiona i prezimeli u Ligi Evrope.

Nekadašnji trener crveno-belih se oprostio od velikog prijatelja u autorkom tekstu za Mozzart sport.

„Druže moj, sećam se da smo zajedno došli u Crvenu zvezdu. Situacija je bila jako teška, posle sezone bez trofeja, krenuli smo sa Zlatibora. Imali smo mnogo mladih igrača, stranci se nisu vratili. Došao si u Crvenu zvezdu, znao si Mitra Mrkelu, jer ste zajedno sarađivali u FS Srbije. I bilo je logično da kreneš sa nama na priprema na Zlatibor, jer si poznavao decu iz omladinske škole. Posle par treninga i razgovora videlo se da imamo zajedničku viziju i poglede na fudbal. Stvorila se hemija, kasnije si postao vrlo važan šraf našeg stručnog štaba.

Prošao sam svašta u trenerskoj karijeri, ali malo ko je poznavao međunarodni i srpski fudbal kao ti. Znao si bukvalno sve, nije postojao talenat u zemlji sa čijim kvalitetima nisi bio upoznat. Isto se odnosi i na međunarodni fudbal, i niže lige. Imao si i veliko iskustvo, bio si tvorac sjajne Vošine generacije u kojoj su igrali Sergej Milinković Savić, Kosović, Gaćinović, Babić. Imao si i iskustvo, ali za mene je fascinantno i dalje koliko si voleo fudbal. To je bio tvoj stil života. Sećam se još nekih stvari.

Kada smo otišli u Saudijsku Arabiju znao si svakog igrača iz te lige, njegove karakteristike, minuli rad… Toliko si bio dobar u tome da si fascinirao i ljude iz Al Ahlija. Znam, sećam se vrlo dobro, da sam te u jednom trenutku doslovce pitao: ’Druže, odakle vadiš sve te podatke?’ Bio si hodaćuja enciklopedija, ne postoji fudbalski radnik koji je na tom polju mogao da ti stane na crtu. Znao si i da hendluješ nervozu, na onaj tvoj način.

Ti nisi radio fudbal, ti si živeo fudbal. Bio si elokoventan, znao si da držiš granicu u odnosu sa igračima… I da, kada se setim naših dana, jedina misao mi je fudbal. Pričali smo mi i drugim temama, ali si voleo da vraćaš loptu na tvoj teren. Na fudbal. To je bio tvoj odbrambeni mehanizam. Mogao si o tome da pričaš ceo dan. I mogao si da gledaš fudbal ceo dan.Sećam se još jedne stvari. Kada god smo imali slobodan dan, kada smo svi želeli da odmorimo, ti si ponovo gledao fudbal.

Nalazio sam sam te u Čurugu, voleo si da odgledaš i Indeks, četvrtu ligu. To je bilo tvoje slobodno vreme.I kada si imao zdravstvene probleme, opet si pričao o fudbalu. To je bila tvoja preokupacija. Ponekad mi se činilo da si zdravlje zanemario zbog fudbala… I da si voleo Crvenu zvezdu i Vojvodinu. Bio si istinski profesionalac, pojam čoveka koji obavlja posao na pravi način. Fudbal je za tebe bio i alfa i omega“.

0

0