GENERACIJA RADOMIRA ANTIĆA- MILAN LANE JOVANOVIĆ ZA HotSport: ‘Proslava gola je bila spontana i burna zbog značaja utakmice’

,Od gospodina Antića sam naučio mnogo o sportskoj odgovornosti, etici, čestitosti’.

Istaknuti reprezentativac Srbije, nekadašnji as Standarda, Anderlehta, Liverpula, Milan Lane Jovanović govorio je za HotSport. Bivši fudbaler se prisetio saradnje sa selektorom Antićem, proslave gola protiv Nemačke i brojnih iskustava i događaja koji su pratili njegovu karijeru. Milan se trudi da što više vremena provodi sa svojom porodicom, sinovima i suprogom. Svi ljubitelji fudbala se sećaju čuvene akcije Vidić-Kuzmanović-Krasić-Žigić- Jovanović!

Kako su izgledali dani provedeni sa gospodinom Radomirom Antićem?

MJ:  Radomir Antić je svakako jedna od najznačajnijih figura u mojoj karijeri! On je mojoj karijeri dao svojevrstan pečat! Posebno mi je drago što sam bio član generacije koja je ostavila, koliko toliko pozitivan utisak na našu javnost. Naravno da mi je veoma žao što nismo iskoristili Radomira Antića u punom kapacitetu. On je duže morao ostati jedan od najvažnijih ljudi u našem fudbalu. O njegovoj veličini govori njegova biografija! Ja na sve to mogu da dodam da sam od njega naučio mnogo o sportskoj  odgovornosti, etici, ozbiljnosti, profesionalizmu i čestitosti.

   U jednoj izjavi pred odlazak na SP 2010. spomenuli ste rečenicu koja mi je ostala urezana u sećanju. Ona glasi:’Mislim da treba natopiti dres znojem’. Da li je to upravo
put do uspeha?

MJ:  Naravno da je to samo jedan preduslov, a nikako put. Za uspeh je potrebno mnogo više! Pre svega talenat, okolnosti i opredeljenje.

  Šta je to izdvajalo izabranike Radomira Antića u odnosu na druge selekcije?

MJ: Vrlo je teško praviti komparativne analize sa drugim generacijama. Imali smo vrhunske igrače u timu, koji su praktično bili vodeći u svojim klubovima. Pre svega smo imali ličnost i znanje gospodina Antića. On je sve to znao da sklopi u jedan sistem koji je odlično funkcionisao.

  Da li volite da pogledate utakmicu sa Nemačkom i da li bi ponovili čuvenu proslavu gola?

MJ: Ne gledam svoje golove i utakmice, to češće rade moji sinovi. Proslava pogotka je nešto što se dešava spontano, možda je i zbog značaja same utakmice bila onako burna. Drago mi je što je moj gol odlučio pobednika, ali mi je žao što smo se zaustavili na tom meču i što protiv Australije nismo valorizovali brojne šanse koje su mogle da nas odvedu u završnu rundu na Svetskom prvenstvu.

  Bili ste najbolji fudbaler šampionata Belgije. Kakva je razlika između tog takmičenja danas i u Vaše vreme?

MJ: Vrlo je teško to porediti, ali ono što je dalo pečat tog vremena jeste kvalitetna ekipa Standarda čiji sam ja bio član. U timu su bili Serđo Konsisao, Milan Rapajić,Erik Deflander, kao i talas mladih igrača koje su predvodili Vitsel, Felaini, Defur, Dante, Benteke, Mangala, Karsela, Onijevu Oguči… Ova ekipa Standarda važi za najbolji tim šampionata Belgije u poslednjih nekoliko decenija.

  Da li želite da izdvojite neku anegdotu po Vašem izboru?

MJ: Mnogo je anegdota. Uvek smo bili spremni za šalu, taj veseo duh je bio amortizacija za fizički i psihički napor koji sa sobom nosi moderan sport. U tome tražimo relaksaciju, opuštanje i dobro raspoloženje. Rekao bih da je upravo činjenica da smo imali takvu atmosferu, bila još jedan adut koji smo imali u ekipi kod Antića.

  Da li postoji neki igrač među defanzivcima koji nije voleo da Vas čuva na treninzima?

MJ: Interesantno pitanje, ne bih mogao da se setim. Uvek je bilo vrhunskih defanzivaca, vodili smo ratove na treninzima, bilo je i čarki, ali sve je to deo našeg posla.

 Najboljih 11 saigrača u karijeri?

MJ: Jednom prilikom sam bio gost kod Vašeg kolege Nebojše Petrovića u emisiji ‘Mojih TOP 11’ na SOS kanalu. Tamo sam napravio idealan sastav, ali sam bio ograničen u izboru. Pravila su takva da sam mogao da izdvojim samo jednog igrača iz reperzentacije, a bilo bi ih mnogo više da sam imao tu mogućnost.

 Na šta ste najviše ponosni u karijeri?

MJ: Na mnogo stvari! Na činjenicu da sam sve sam postigao, sam, iako zvuči logično, nije baš tako. Došao sam iz male sredine, sam se borio i apostrofiraću jedan veoma značajan detalj iz moje karijere, a to je činjenica da sam imao osam operacija. Iz ovoga se nameće zaključak da sam imao ekstremno nepovoljne okolnosti u mojoj fudbalskoj afirmaciji i da nisam imao preterano sreće. Međutim posle svega, uspeo sam da u svojoj fudbalskoj krštenici upišem velike evropske klubove i reprezentativni staž. Moram paradoksalno zaključiti da sam ipak srećan čovek!

  Kako je nastao nadimak Lane?

MJ: To mi je dao moj prvi trener iz Bajine Bašte Nikola Mijatović Rus. Nadaleko čuven! Interesantno je da je nakon Slobode iz Užica igrao u Americi sa Krojfom, Peleom, Rudi Krolom i mnogim velikim i svetskim fudbalskim imenima tog vremena. Imao sam sreće da sam prve fudbalske korake načinio baš kod njega.

 Šta je za Vas značilo igranje u nacionalnom dresu?

MJ: Značilo je veliku odgovornost,čast obavezu i subjektivno vrhunac karijere – zaključio je Milan Lane Jovanović u ekskluzivnom novogodišnjem razgovoru za HotSport!

0

0