MAROVIĆ: Rendžers je igrao na snagu, a mi na tehniku, Pančev je tada postigao najlepši gol!

Crvena zvezda je u osmini finala tadašnjeg Kupa šampiona odmerila snage sa Glazgovom iz Rendžersa. U prvom meču, izabranici Ljupka Petrovića savladali su Škote rezultate 3:0, a onda u narednom meču remizirali 1:1, čime su prošli u narednu rundu.

– Prvi meč je bio sjajan. Pobedili smo ih 3:0 pred punim tribinama i ostvarili veliku zalihu pred revanš u Škotskoj. Međutim, Glazgov Rendžers je tad bila fenomenalna ekipa koja je igrala prepoznatljiv ostrvski fudbal i znali smo da neće biti lako u revanšu. Mi smo bili takva ekipa da s kim god smo igrali, nismo odustajali od naše taktike. Mislim da to krasi velike timove. S kim god da igraš, želiš da nadigraš i pobediš protivnika – počinje Marović.

Ipak, prisetio se Marović da je ekipu dosta zabrinulo to što je tadašnji kapiten Dika Stojanović morao zbog povrede da napusti igru na poluvremenu.

– Povreda Dike Stojanovića nakon duela sa protivničkim napadačem nas je malo zabrinula. On je izašao na 0:0, a ušao je da brani Željko Kaluđerović, golman koji do tada nije imao iskustva u tim mečevima. Svi smo razmišljali kako će se on snaći. Brzo smo primili gol, ali to nas je uozbiljilo.

A kada su se crveno-beli uozbilji, egzekutor je bio niko drugi do “Kobre”.

– Pančev je postigao mnogo lepih golova, ali mislim da je taj u Glazgovu najlepši koji je dao. Sećam se, kao juče, Robi je izdriblao njihovog igrača, centrirao oštru loptu, a Pančev je maltene makazicama dao gol. Stvarno fenomenalan pogodak. Sve je bilo lakše posle toga, odahnuli smo i mirno priveli meč kraju.

Bez obzira na veliku zalihu iz meča u Beogradu, vrlo ozbiljno se pristupilo i revanšu.

– Svesni smo bili da igramo protiv ekipe koja kažnjava pad koncentracije. Oni su igrali na duge lopte, trebalo je skakati sa njima i boriti se, ali naša ideja je bila da im na sve to odgovorimo totalno drugačijim stilom fudbala, onim koji je nas krasio. Zaustavili smo ih, držali ih visoko i nismo im dozvoljavali da mnogo prete. Sve to smo mogli jer smo imali igrače koji su bili sposobni da sačuvaju loptu. Oni su igrali na snagu, a mi na tehniku.

Kao najteži dvoboj navodi dvomeč protiv Bajerna iz Minhena.

– Za mene je to bilo finale pre finala. I dan danas kada me neko pita, uvek kažem da je to bio ubedljivo najteži dvoboj na putu do trofeja. Siguran sam da je to bio utisak čitav ekipe. Mi smo pred finale boravili sedam dana u potpunoj izolaciji. Bili smo opušteni, nije bilo nervoze, svađe, tenzije. Kao da nismo bili svesni veličine te utakmice i kao da smo sav teret sa leđa skinuli time što smo prošli Bajern.

Ipak, finale je bilo totalno drugačije od svega prethodnog.

– Ljupko nam je pred utakmicu nagovestio da ćemo igrati drugačije. To je bila defanzivna igra sa ciljem da se ne primi gol, a da rivala napadamo kroz kontre. U Olimpiku iz Marseja su igrali sve sami reprezentativci tad, ali nismo se uplašili. Postojala je pozitivna trema koja nam je davala dodatnu snagu. Bilo je napeto, ali nismo prestajali da verujemo u to da možemo da budemo evropski šampioni.

29. maja ove godine biće tačno 29 godina od Zvezdinog osvajanja evropske titule.

– Kad god se približava taj datum, osetim neku pozitivnu tremu. Baš volim da se podsetim čitave te sezone. Prošlo je dugo vremena, ali navijači to ne zaboravljaju. Ne zaboravljamo ni mi. Zaista sam ponosan na sebe, na generaciju i na klub što smo uspeli da ostvarimo taj istorijski uspeh – podvukao je Marović.

FOTO: FK Crvena zvezda