POTRESNA ISPOVEST SUPRUGE POZNATOG KOŠARKAŠA: Pobedu nad korona virusom slavim kao drugi rođendan

Gorana Tabak, supruga Žana čuvenog košarkaša Jugoplastike i ćerka legendarnog Rata Tvrdića, govorila je o najtežem životnom iskustvu – borbi sa korona virusom.

Njena bitka je trajala više od mesec dana, a kako je sama potvrdila u nekoliko navrata život joj je visio o koncu.

– Nisam znala da je moguće ostati živ nakon drame, horora, kako god hoćete, koju sam proživljavala 32 dana u privatnoj bolnici „Zarzuela“ u Madridu. Nije mi bilo ni na kraj pameti da bih se ja mogla zaraziti koronavirusom i da bih zbog njega zamalo mogla umreti – počela je Gorana u intervjuu za ‘Slobodnu Dalmaciju‘.

Drama je krenula 11. marta. Deo priče, koje nije bila svesna, preneli su joj do detalja zaposleni u bolnici u kojoj je pobedila smrt.

– Svima sam, a da to nisam ni znala, nesvesno napisala SMS: ‘Ja ne verujem da ću se iz ovog izvući živa’. To je bilo poslednje što sam napisala na mobilnom, a da sam to napisala, saznala sam tek kad sam izašla iz bolnice, oni su mi to rekli i pokazali mi poruku – rekla je Gorana Tabak.

Duga i iscrpljujuća bitka imala je i dosta kriznih trenutaka, u jednom od njih bila i razum je bio na udaru:

– Nisam više mogla da izdržim, molila sam lekare i medicinske sestre da isključe aparate na koje sam priključena kako bi me održavali u životu. Proživljavala sam nešto nestvarno, nešto što je teško shvatiti onome koji nešto takvo nikada nisu doživeli – istakla je supruga Žana Tabaka.

Posle 26 dana na intenzivnoj došao je dan kad su lekari odlučili da je skinu sa aparata.

– Rekli su mi da će mi skinuti sve aparate kako bi videli da li mogu samostalno da dišem. U toj šok-sobi ostali smo samo moj lekar, dve medicinske sestre i ja. U rupu u grlu stavio mi je čep i počela sam da dišem kao riba. Tada su me digli iz kreveta i stavili me u stolicu. Rekli su mi da moram da pojedem kompot i popijem sok, kao i da moram da popijem tabletu. Sva sam se tresla i ubrzano sam disala. Taj doručak mi je trajao 40 minuta. Nikako nisam mogla da počnem normalno da dišem, onda su mi pokazali neke vežbe sa rukama koje su mi pomogle da udahnem malo više vazduha – kazala je Gorana.

Iz šok sobe je izašla 17. aprila, a iz bolnice sedam dana kasnije.

– Iz dana u dan mi se poboljšavalo stanje i iz bolnice sam izišla 24. aprila. To mi je najsrećniji dan u životu. To je moj drugi rođendan – rekla je radosna Gorana, a pitanje kako je njenu bitku podneo otac Rato, koji je u Splitu ona je kazala: ‘Kad nije sad umro od muke što sam ovo proživljavala, mislim da će živeti još mnogo, mnogo godina’.

0

0