SPORTSMEN I MISTER: Čika Radomir je okupljao ljude, uvek pomagao i iznad svega voleo svoju porodicu i Srbiju…
Za njega je vođenje reprezentacije bila svetinja, poštovao je tradiciju našeg naroda i fudbalski virtuz u kopačkama kao trener imao je magiju i duh pobednika…
Sportsmen i Mister. Veliki čovek. Najveći u svakom smislu. Planetarno poznat i priznat po sporstskim uspesima, ali Radomir Antić iznad svega bio je plemenit i čovek otvorenog srca. Imao sam tu čast da davne 1995. godine upoznam Čika Radeta, a od tada smo providili mnoge, zajedničke dane družeći se u Madridu i na njegovom Zlatiboru. Dva njegova raja, dva mesta, plus Beograd, gde je disao punim plućima i osećao se kao da je njegov „čitav svet“. Uvek je znao, u svakom trenutku da mi kaže: “ Vidiš Mirkić nije važno samo da si veliki na terenu, već da imaš kulturu ponašanja, što sam težio da usadim mojim igračima„… Sećam se kada smo se sreli u Torinu, pred meč četvrtfinala Lige šampiona, kada je predvodio Barsu, da mi je rekao „videćeš kakvi su majstori Ćavi i Iniesta. Pravi. Veliki virtuozi…„.
Komentarisao je godinama, kada nije radio, mečeve šampionata Španije iz svoje fotelje, a mi se okupimo i slušajući divimo, koliko je poštovan i cenjen u Španiji. Klanjali su mu se navijači Atletika, za njih je bio Bog od 1996. godine. I znao je da uživa u uspesima na terenu, ali bez samoisticanja iako su njegove zasluge bilie mnogo velike. Osvojiti duplu krunu pored Reala i Barse, je kao dotaći Mont Everest.
U restoranima su mu se klanjali, rivali poštovali u šta sam se nekoliko puta uverio družeći sa njim i porodicim, njegovim sinom Dušanom, a Čika Rade, kako sam ga zvao iz milošte, stalno nas je edukovao fudbalski. Nije mu bilo teško da satima na Zlatibiru, pričamo o „njegovoj fudbalskoj deci“: Kiku, Kamineru, Molini, Mičelu… Sa njima je živeo kao porodica, delio im savete fudbalske, trenerske ili životne, kao Jokanu (Slaviša Jokanović prim.aut), Veljku Paunoviću, Šoletu Pantiću (Milinko Pantić prim.aut)… I ostali naši igrači, koji su igrali u Španiji dolazili su na „čašicu razgovora“. Čika Rade je okupljao ljude, uvek pomagao i iznad svega voleo svoju porodicu, suprugu Veru, koja ga je pratila kroz život, ikone sina Dušana i ćerku Anu, a unuci Radomir i Marko i unuke Ivana i Petra su bili njegov centar sveta.
– Nema ništa lepše nego, kada se ovako svi okupimo, to je nešto prelepo – često je sa ushićenjem pričao Čika Radomir.
Prošao je sito i reseto i iz svega izlazio kao pobednik, a profesionalno je spojio ne spojio tri velikana, mada je doalzak na mesto selektora Srbije za njega bio ponos i odgovornost, zbog ogromne ljubavi prema svojoj zemlji. I znao je „zvezde“ da sklopi u kolektiv sa Dekijem, Banetom, Vidom, Lanetom, Mikijem, Krasom, Pantom, Žigom… Živeli su kao tim, znali i uspeli da stignu do Južne Afrike. Za njega je vođenje tima Srbije bilo svetinja, voleli su ga partizanovci, poštovali zvezdaši, a on ih ujedinio vratio na tribine. Samo Čika Radomir svojom harizmom, autoritetom i duhom pobednika.
I mogao bi ovako da pišem danima i nije fraza da je srpski sport i posebno fudbal mnogo izgubio silaskom sa životne scene Radomira Antića. Otišao je u legendu, a iza njega su ostala velika dela na terenu i izvan njega. Nema šta, Sportsmen i Mister bez premca…
0
0
Podelite:
Loading ...
