Foto: Facebook.com/bfc1909official
MIHAJLOVIĆ: Zar posle dva rata, bombardovanja, policijskog časa, koronavirus da mi predstavlja problem?
U intervjuu za ‘Gazeto delo Sport’ Siniša Mihajlović govorio je o svojoj borbi protiv leukemije, savetu lekara da se preseli na jug Italije i mnogim drugim temama govorio je Iskusni srpski trener Siniša Mihajlović.
Od leta 2019. godine Siniša Mihajlović vodi borbu protiv leukemije, hemoterapija oslabila je njegov imuni sistem koji je podložniji virozama. Na početku intervjua govorio je o tome kako se oseća nakon višemesečne borbe.
– Razumem one koji nisu navikli na ovo i da im se sve čini kao žrtva, ali za mene su sve predostrožne bile veoma lake za praćenje. Proveo sam mesece zatvoren u bolničkoj sobi u devet kvadrata, zakačen na cevčice i infuziju, bez mogućnosti da otvorim prozor. Da li mislite da mi je problem da ostanem sa svojom porodicom kod kuće i izlazim na terasu da popušim jednu cigaretu – poručio on na početku.
NE SME DA NAPUŠTA KUĆU: Mihajlović u izolaciji u Rimu, ćerka zabrinuta…
Mihajlović je bio primoran da promeni život iz korena, živeo je u strogom karantinu. Kao asocijalan tip nije mnogo menjao navike.
– Koristio sam masku mesecima, nisam se grlio, nisam se rukovao. Ja nisam morao da menjam navike, ali ja sam pomalo asocijalan tip čoveka. Čak sam se i šalio ponekad da bih sve ove predostrožnosti zadržao u narednih pet godina… Ne potcenjujem opasnost od koronavirusa, on će se iskoreniti, ali ne potcenjujem ni anksioznost onih koji nisu navikli da budu u izolaciji – rekao je Mihajlović.
Tek kada se čovek suoči sa gubitkom shvati šta ima da izgubi.
– Svako ima svoj sistem i ne bi bilo umesno praviti poređenja. Ali, zar mislite da posle dva rata, bombardovanja, policijskog časa, može da mi predstavlja problem da budemo u kući na sofi pred televizorom ili u fotelji s knjigom ili na terasi sa cigaretom? Posle meseci koje sam proveo u bolnici, biti u kući sa mojom porodicom vidim kao privilegiju. Posle bolesti sam rekao više puta da je sada svaka stvar u mom životu dobila svoju dodatnu vrednost i sve mi izgleda prelepo: disanje punim plućima, dodir vode na licu tokom tuširanja, panorame, ja sada cenim svaki momenat u životu. Sada mogu da dodam na listu i dugi boravak u kući… Počevši od toga da mi ne treba budilnik. Ustao sam iz kreveta u podne, zaboravio sam kada sam to poslednji put uradio. Možda na raspustu kad sam bio mali. Jedino mi je žao što ne mogu da osetim još uvek ukus hrane (posledica terapije) ali uživam da vidim moju decu kako se muvaju po kući i što zajedno ručamo, večeramo, pričamo, gledamo TV – ističe Mihajlović.
Trener Bolonje ističe da stari nisu broj, već živa bića koja su nas pretvorila u ono što jesmo, te da ne treba govoriti sa olakšanjem da ‘umiru uglavnom stari‘. Takođe je istakao da je dirnut bio dočekom navijača Lacija u Rimu, a potom je govorio i o turbulentnoj godini u Bolonji.
– Zaista uzbudljiv period u Bolonji. Zatekao sam tim koji je jednom nogom u Seriji B i doveo ga do desetog mesta. Napravili smo velike planove, a onda me je zadesila leukemija, hospitalizacija, lečenje, mrak, suze, borba, transplantacija, svetlo i povratak u život. Fudbal me nikad nije napustio. Čak ni u bolničkom krevetu – rekao je on i za kraj dodaje:
–Kad sve ovo prođe, biće nam divno… A taj momenat će doći skoro. Nije ni godina prošla, a svašta mi se desilo. Izgleda da sam predodređen da živim nekoliko života u jednom – zaključak je Siniše Mihajlovića.
Foto: Facebook.com/bfc1909official
0
0
Podelite:
Loading ...
