DOŠAO JE SLUČAJNO I UŠAO U LEGENDU: Ovo je priča o heroju iz senke, upoznajte ekonoma KK Partizan

Kao i sve velike priče, njegova je takođe počela slučajno. Ovo je priča o jednom heroju iz senke koji zaslužuje da se o njemu govori. Ovo je priča o posvećenom, vrednom i predanom čoveku koji svom snagom pokreće mašineriju zvanu KK Partizan. Ovo je priča o ekonomu crno-belih Nikoli Tomaševiću. 
Jedan je od ljudi sa najviše osvojenih trofeja u Partizanu, posle 35 prestao je da ih broji. U klub je došao 1991. godine, a slučajno ili ne, tada je krenuo i vrtoglavi uspon košarkaškog kluba Partizan. Tomašević je bio svedok svih uspona, ali i padova koji su pratili Partizan u skoro 30 godina rada u klubu. Na Kupu Radivoj Korać održanom u Nišu imali smo to zadovoljstvo da Nikola podeli za Hotsport mali deo svoje priče. 

– U klub sam došao sasvim slučajno 1991. godine. Partizanu je trebao ekonom, našao sam se na pravom mestu u pravo vreme. Preko Borislava ‘Rebe’ Ćorkovića i Dragana Kićanovića sam došao na probu, koju sam prošao i tu sam i dan danas, počeo je Tomašević razgovor za Hotsport. 

Njegov dolazak u klub poklopio se sa periodom najvećih uspeha i neverovatne generacije koja je nosila dres Partizana. 

– Početak se pamti po impresijama. Došao sam na prvi trening a tu su bili  Žarko Paspalj, Predrag Danilović,  Saša Đorđević, Miroslav Pecarski, Marko Ivanović, Željko Obradović. Dođeš sa ulice i vidiš te ljude uz koje si odrastao i koji su ti pružali veliko zadovoljstvo, a onda dođeš u situaciju da postaneš deo tog tima, ističe Tomašević. 

Niikola Tomašević važi za jednog od ljudi sa najviše trofeja pod svojim pojasom uz legendarnog Dragana Todorića, koji ujedno jedini ima duži staž u klubu od njega. 

– To nikada nisam brojao, a ponekad se time i sam iznenadim. Sve što postoji smo osvajali. Ima sigurno preko 30 osvojenih pehara. Sve osim Evrokupa i internacionalnog Kupa Radivoja Koraća sam osvojio sa Partizanom, ističe heroj iz senke Partizana Tomašević. 

Bio je svedok mnogih trenutaka o kojima će se dugo govoriti, a u razgovoru nam je izdvojio momente koje najradije prepričava i koji su mu najdraži. 

– Tri momenta pamtim. Prvi i iznad svih je titula prvaka Evrope u Istanbulu. Drugi je pogodak Dušana Kecmana u Zagrebu i treći je utakmica prvenstva između Crvene zvezde i Partizana, tada je trener bio Vlada Jovanović, igrali smo u Železniku, otkriva Tomašević. 

Tomašević nije imao mnogo vremena za radovanje i uživanje u pobedi nad Crvenom zvezdom, jer posao koji obavlja ne staje nakon 40. minuta, već traje i nakon završetka meča. 

– Otprilike gledam da nakon meča odradim moj deo posla. Ne skačem, ne slavim, moram da odradim svoj posao i odem u svlačionicu, dok sam bio mlađi proslavljali smo svaku titulu, a sada nakon 37 svaka je draga na svoj način, ali ne sa toliko ushićenja, isto tako i porazi. Neki porazi su bili teški, ne mislim rezultatski, već kao porazi. Mnogo se lakše podnose sada nego pre. kaže Tomašević. 

Prvo ‘vatreno krštenje’ imao je u Nišu. Na kupu tadašnje Jugoslavije Finalni meč doneo je Tomaševiću jedan nepredviđeni problem. 

– Prvo moje finale kupa, bilo je u Nišu. Igrali smo protiv Bosne.  Trener je bio Željko Obradović. Svi igrači bili su u beloj opremi, samo Saša Danilović u crnoj. Igrači su se obukli u hotelu i došli su na teren, a kada su izašli jedino je on nosio crnu. Da bi mogao da igra, hitno sam uhvatio taksi i doneo mu odgovarajuću opremu, za kraj otkriva istinska legenda košarkaškog kluba Partizan Nikola Tomašević. 

(FOTO: Hotsport/ Tomašević prvi sa leve strane)

0

0