NIZ BEZ KRAJA: Stefanin sjaj u Italiji uz novi Kup u šampionskoj kolekciji

Stefana Veljković, srednji bloker svetskog i evropskog šampiona, srebrne reprezetacije sa OI u Riju,sa drugaricama iz nacionalnog tima ispisala je istoriju i nešto što do sada nikome nije pošlo za rukom.

Kako nas je navikla na uspehe kada je reprezentacija u pitanju, Veljkovićeva je ostala verna istim notama i u klupskim takmičenjima. Posle deset godina vratila se u Novaru, klub u kome je bila pre deset godina i osvojila prvi trofej. Kao jedina Srpkinja ucesnica finala Kupa Italije, sa Igor Gorgonzola Novarom, osvaja titulu prvaka italijanskog Kupa.

Savladan je Koneljano u finalu 41. izdanja Kupa Italije rezultatom 3:2 i tako odbranile trofej osvojen prošle sezone protiv istog rivala. Nakon nekoliko titula u Poljskoj, samo po sebi nameće se pitanje za Stefanu:

Nazire li se kraj ovom sjajnom nizu?

– Koliko ja mogu da sagledam, jos nisam rekla poslednju reč – kroz smeh odgovara sjajna reprezentativka Srbije.

– Ima još izazova, ima još vatre u srcu i glavi, tako da, sigurna sam, još ću gledati sa postolja i radovati se, zajedno sa svojim saigračicama u reprezentaciji, ali i na klupskom nivou, jer zelimo jos dosta toga.

Šta nedostaje u ovoj prepunoj riznici trofeja?

– Pre svega olimpijsko zlato. Osvojile smo zlato na svetskom i evropskom prvenstvu i srebro na OI u Riju. Sa reprezentacijom Srbije, jasno je šta zelimo na Igrama u Tokiju.

I to bi, onda, bio kraj željama. Glad za trofejima bi utihnula?

– Posle svih ovih osvojenih trofeja, priznacu vam, u dusi se osecam kao juniorka zeljna dokazivanja, napredovanja i novih uspeha.

Želje su jedno, stvarnost može biti nekada surova?

– Može svakako. Sport je to. Nekada donese neizmernu radost, nekada se snovi sruše kao kula od karata. Ali ova generacija je pokazala i dokazala da smo kadre da snove pretvorimo u realnost.

Osvajanje Kupa Italije, u veoma jakoj konkurenciji, svakako je uspeh karijere za tebe, bar što se tiče klupskog takmičenja.

– Imala sam mnogo uspeha u Poljskoj, ali ovo je nešto što sam jako želela od kada sam presla na Apeninsko poluostrvo.Neopisiv je osecaj da je vec jedan pehar u Italiji u mojim rukama. Naravno, tu moje saigračice i ja ne želimo da stanemo. Rešene smo da osvojimo i ligu Italije. Šanse imamo, kvalitet takođe, pa, videćemo.

Uz ogroman talenat do zlatom ispisane sportske priče Stefana je stigla velikim radom, posvećenošću i ljubavi prema poslu kojim se bavi.

– Odbojka, generalno, napreduje krupnim koracima. Stoga je i angažovanje primereno tom trendu. Praktično, moraš iz dana u dan da se usavršavaš. Jednostavno, nema se vremena za „spavanje na lovorikama“. Tako je i kod mene. Idem iz jednog takmičenja u drugo, klupske i reprezentativne obaveze se samo nižu, ali sve to je za mene život koji sam sanjala, koji sam odabrala. I ne kajem se ni trenutak. Uložila sam mnogo, ali dovoljno je da bacim pogled na osvojene trofeje i da me ispuni zadovoljstvo, ponos i neizmerna sreća – zaključila je zlatna reprezentativka Srbije Stefana Veljković.

0

0