O RAZNIM STVARIMA: Golman Radničkog odgovarao na pitanja navijača i otkrio mnoge zanimljivosti iz Niša

Golman Radničkog Mladen Živković odgovarao je uživo na Fejsbuk stranici kluba na pitanja navijača i pratilaca. Pročitajte kako je postao jedini golman diplomirani ekonomista, šta voli u Nišu, koji je njegov najveći blam na terenu, ali takođe i mnoge druge zanimljivosti o elokventnom golmanu koji bez sumnje razbija sve stereotipe.

Veliki broj pitanja navijača koja su pristigla ticao se statusa Živkovićeve povrede.

– Takođe dobijam dosta poruka od navijača. Osećam tu pažnju sa njihove strane, to mi izuzetno prija. Nadam se da ću im se na adekvatan način odužiti. Trenutno se dobro osećam, nakon poslednjih terapija, mislim da je povreda iza mene. Sigurno sam na 90 posto spremnosti i očekujem da se uskoro stavim na raspolaganje treneru Nenadu Lalatoviću. Izuzetno mi je teško da utakmice gledam sa tribina, nema ništa gore za sportistu nego kada je povređen. Kada ne igrate, generalno je teško, a kada ste povređeni i ne igrate, to daje neku drugu dimenziju. Ne samo da nisam bio u situaciji da pomognem, već sam bio i sprečen da treniram. Mi koji se profesionalno bavimo ovim pozivom, nama sport i treniranje bude u krvi, postaje neki oblik droge. Kada ste sprečeni da trenirate, postanete nervozni. Ono što ja volim da kažem „Na kraju svakog tunela ima svetlosti“ i iz ovog tunela sam izašao, to je iza mene, okrećem se budućnosti. Verujem da ću biti za nijansu jači, optimističan je Živković.

On takođe razbija stereotip „običnog“ fudbalera, čuvar mreže Nišlija je takođe i diplomirani ekonomista. „Žile“ otkriva koliko je bilo teško uskladiti akademske i profesionalne obaveze.

– Školovanje sam počeo baš kada je krenula Bolonja, a to je kočilo školovanje ljudi koji su imali drugih obaveza. Nije teško naći vremena za učenje, to je čak i najlakše, kako sam bio zauzet, nisam mogao da idem na predavanja, to mi je predstavljalo najveći problem. Ukoliko ne sakupite dovoljan broj bodova, ne možete izaći na ispit. Na kraju sam uspeo sve da prebrodim i završim kao diplomirani ekonomista, ali i profesionalni fudbaler. To mi je veoma drago jer smatram da karijera svakog sportiste traje prilično kratko, život se nakon toga nastavlja. Šteta bi bilo da se ne iskoriste svi resorsi i potencijali koje imamo u sebi, počeo je Živković i potom se nadovezao, Možda bi mladim sportistima trebalo organizovati neka predavanja i edukaciju. Mnogo je malo profesionalnih sportista koji mogu da zarade novac da se obezbede do kraja života. Moraju nečim da se bave ukoliko žele da žive normalno. Smatram da onaj ko radi na obrazovanju proširuje svoje vidike, odgovora Žile.

Živković je imao i savet za sve mlade golmane koji tek prave prve fudbalske korake.

– Najvažnije je da pronađu trenera koji će im napraviti pravu osnovu. Za klince prioritet od samog početka treba da bude da rade stvari na ispravan način. Veliki problemi nastaju kada se steknu loše navike koje se kasnije mnogo teže ispravljaju. Najbitnije je da se obučavaju od malih nogu kod pravog trenera. Nisu svi treneri koji danas rade pravi treneri, ima dobrih trenera, ali i onih koji samo misle da to jesu, poručuje Živković.

Jedno od pitanja pristiglo je i iz svlačionice Radničkog. Njegov saigrač Andrija Mijailović pitao je Živkovića da ispriča tri vica koja mu je ispričao trener Kine Stanković.

– (smeh) Što se tiče viceva, prepustio bih to Kinetu. On to radi na jedan specifičan način. Ne bih umeo da vic ispričam onako kako on to radi. Verovatno im ne bi bilo smešno kada bih ja ponovio njegov vic, poručuje Živković

O planovima u budućnosti čuvar mreže Radničkog rekao je sledeće…

– Ja sam neko ko ne pravi dugoročne planove. Imam samo jedan dugoročni cilj, a to je da budem uvek, u svakom momentu na maksimalnom nivou svog kapaciteta. Ne želim da se opterećujem ničim drugim. Ne želim da se koncentrišem na obaveze koje me trenutno okružuju. Trenutno sam u Radničkom, ne razmišljam o tome gde ću i kako nastaviti. Neka se to odvija samo od sebe, kaže iskusni čuvar mreže.

Živković je „Meraklijama” takođe otkrio zbog čega je postao golman.

– Kao dete nisam odmah stao na gol. Moj otac je branio u lokalnom klubu, to je bilo amaterski. Sećam se nekih njegovih utakmica, bio sam dosta mali. Bukvalno ne mogu da se setim nijedne njegove odbrane, ali u glavi mi je ostalo „on je bio golman“. Kao mali igrao sam na ulici fudbal. Bio sam najmlađi, svi su želeli da igraju, a niko da brani, mene su uvek stavljali na gol. To sam zavoleo i postao mi je profesionalni poziv. Braniti nije baš jednostavno, svaka greška golmana se odmah vidi. Postoji šala u fudbalskim krugovima, kako su golmani glupi, zato im je šesnaesterac ograničen. Ja mogu da kažem da nijedan golman nije glup. Glup golman ne može da bude dobar golman. Treba doneti pravovremenu odluku u deliću sekunde. Da biste to uradili treba da razumete igru, a da biste je razumeli treba vam inteligencija, otkriva Živković.

Navijače je takođe zanimalo i to može li Radnički da sačuva drugo mesto ili čak krene u borbu za titulu?

– Probaćemo sigurno. Svaku utakmicu ulazimo da pobedimo. Nadamo se da ćemo uspeti da ovim tempom zadržimo drugu poziciju. Još je rano pričati o drugom mestu, ima još mnogo bitaka, kaže Živković, a na konstataciju da je dolaskom nove uprave porasla i ambicija navijača dodaje, to je naš srpski mentalitet, mi napravimo jednu senzaciju, a odmah sledeću utakmicu navijači očekuju još više. Evidentno je da Radnički kao klub staje na stabilne noge. Nekada su bila samo obećanja da će Radnički biti u vrhu, a prošla i ova sezona potvrđuju da to nisu prazne priče. Svi su pristupili maksimalno ozbiljno poslu da od Radničkog naprave klub kakav je bio, a možda i bolji, odgovara Mladen Živković.

Živkovića raduje jaka konkurencija na golu „Reala sa Nišave“. Poručuje da ga to motiviše.

– U celoj karijeri nikada nisam trenirao fudbal da ne branim. Jaka konkurencija me dodatno motiviše. Volim kada je konkurencija jaka jer tada više dajete na svakom treningu, utakmici… neko će reći, a kako to da ne dajete sto posto na svakom meču? Kada nemate konkurenciju podsvesno se opustite. Ja se radujem dobroj konkurenciji i verujem da ću uskoro ponovo stati na gol, samouveren je Živković.

Navijače je takođe zanimalo, može li klub južno od Beograda da se uključi u borbu za titulu.

– Zavisi iz kog aspekta gledate. Svedoci ste da nismo još uvek ni blizu tom infrastrukturnom elementu koji UEFA zahteva. Možda ne treba da se opterećujemo tim pitanjem, već da se trudimo da podignemo klub na što viši nivo, a Liga Evrope će doći sama po sebi, kaže Žile.

Potom je otkrio kako mu se dopada grad na Nišavi.

– Niš obožavam, zadržao je duh starih vremena koji nije ostao prisutan u ostalim većim gradovima. Novi Sad se menja, Beograd se menja, a Niš je zadržao taj retro izgled.

Živković je potom odgovorio na pitanje navijača, šta je to po čemu je Radnički drugačiji od drugih klubova u Srbiji.

– Ono što ga čini drugačiji je taj osećaj, ta atmosfera kada izađete na teren. Osećate se kao da ste u velikom klubu, jer to i jeste. Jednostavno, ne mogu da ga uporedim ni sa jednim drugim klubom u Srbiji, specifičan je. Izuzetno me raduje što imamo sjajne navijače, moram da pohvalim Meraklije. Nijedan jedini incident nije viđen od kada sam ja u klubu. Poštuje se navijačka etika, a to u mnogome pomaže klubu da prolazi bez tih diciplinskih mera, a retkost je klub koji ima organizovane navijače a ne prave incidente. Čair je mesto na kojem možete da dođete opušteni i uživate u fudbalu i odličnoj atmosferi, sa oduševljenjem kaže Živković.

Otkrio je i kako se priprema za utakmice.

– Nemam neki spektakularan ritual. Tokom cele nedelje se pripremate za utakmicu koja dolazi. Što se tiče ekipa u Srbiji, 90 posto igrača poznajem, a to mi olakšava posao na golu. Knjige volim da čitam, ali ne čitam ih u svrhu psihološke pripreme.

O svojim idolima…

– Nisam imao idola, zato što nisam želeo da budem kao neko, već da budem najbolja verzija sebe. To i dan danas želim, a golman čiji rad najviše cenim je Đanluiđi Bufon.

Najveći blam koji je doživeo na fudbalskom terenu?

– Verovatno jedan gol koji sam primio. Bilo je davno, imao sam dvadesetak godina. Branio sam za Smederevo, igrali smo protiv Spartaka. Bila je ubačena lopta iz auta, Torbica se našao ispred mene, mogao je da bira kako će da šutira, lopta je nezgodno odskočila uhvatio je na polu-voleju, kako je zamahnuo, očekivao sam da će me uneti u gol. Ipak, on je tako čudno promašio loptu, dobila je neki felš, ne mogu da objasnim, imao sam je na ruci, jako blizu. U trenutku kada sam želeo da je uhvatim, krampon od kopačke mi se zakačio za pertlu, lopta mi je prešla preko ruke i ja sam je ubacio u gol. Ako neki golman kaže da nije pravio takve greške, to je nemoguće, kaže Živković.

Živković je navijačima takođe otkrio i o čemu razmišlja kada mu šutiraju penale.

– Poznajem dosta igrača u našoj ligi, znam kako šutiraju penal. Igrači se razlikuju po tome što neki gledaju golmana do kraja, a neki ranije spuste pogled i šutiraju u odabranu stranu. Oni koji spuste glavu dozvoljavaju mi da ranije krenem, a oni koji gledaju do kraja, moram ih ispratiti. Dosta prilikom penala koristim intuiciju, ona može da donese mnogo dobrog, kaže Živković.

Otkrio je i ko je trener čiji rad najviše ceni.

– Ograničiću se na trenere sa kojima sam sarađivao. Izdvojio bih jednog, a to je Milorad Kosanović, trenutni trener Napretka. Ono što ga razlikuje, na stranu njegovo fudbalsko znanje, on ima tu mogućnost da prepozna remetilačke faktore unutar i iznad kluba i pravovremeno ih otkloni. Jako je dobar psiholog, u svim ekipama koje je trenirao imao je rezultate.

Mladen je rođen 26. avgusta 1989. godine. Karijeru je počeo u lokalnom FK Carevcu, a potom je nastupao za VGSK-a. Profesionalnu karijeru počeo je u Inonu, potom je nastupao u Slogi, Smederevu, Donjem Sremu, Černomorecu, Novom Pazaru, a nakon toga pojačao je Radnički.

0

0