DEJAN SAVIĆ IZ DRUGAČIJEG UGLA: Za svaku kafanu u kojoj stave karirani stolnjak misle da je kafana…

Selektor vaterpolo reprezentacije Srbije dao je intervju u kom je manje govorio o vaterpolu, a više svom stilu života i vremenu koje provodi u Beogradu.

Dejan Savić je za ‘Kurir’ govorio o svakodnevnom životu, mladima u Srbiji, pa i današnjim kafanama, koje nisu što su nekada bile.

– Mi sa Miljakovca, da kažemo, sa oboda prestonice, stalno smo govorili da „idemo do grada“. Okupaš se i obučeš svoje najbolje odelo i idemo. To je podrazumevalo šetnju od Slavije do Knez Mihajlove. Nije bilo automobila kao sada i nije nam bilo dostupno sve. Znali smo da su pljeskavice ili na Slaviji ili kod hotela ‘Moskva’, tu je naravno bio i ‘Nišlija’ kod Palilulske pijace. Tada su cvetali kafići, više se nije pila turska kafa, odnosno, domaća, već su svi počeli da ispijaju espreso. Kafane su bile prave kafane, a ne ove veštačke. Danas svaka kafana koja stavi karirani stolnjak misli da je kafana, a u suštini nema dušu zato što ljudi danas ne idu u kafanu da slušaju muziku nego da budu na Fejsu i u suštini da prikažu da su bili u kafani – ispričao je Savić.

Selektor je ispričao svoj ritual koji praktikuje svaki put kada dođe u Beograd.

– Svaki put kad se vozim taksijem od aerodroma do kuće pitam se ‘Oh my God, gde ja živim!’ (smeh) Ne šalim se, ozbiljno je tako. Nisam nikad razmišljao o tome. Možda sam ranije imao ritual, ali sada imam porodicu, imam decu i vraćam se njima i to je ono što željno iščekujem. Sa druge strane, naravno da imam svoju kafanu i rado odlazim tamo, pogotovo što je u mojoj zgradi.

– Volim ’25. maj’ zato što tu živim. Volim nedeljno jutro, tu jutarnju mirnoću kada svi spavaju. Nema veze da li sija sunce ili je čuveno novembarsko mračno beogradsko sivilo. Jednostavno, najviše volim nedelju ujutro u Beogradu i volim da vozim praznim ulicama. Deca obično imaju neke obaveze i ja moram da ih vozim i onda stvarno uživam u tome da posmatram prazne ulice i jednostavno gledam grad. Ne mogu da kažem da je to ritual, ali to volim – zaključio je Savić.

0

0