KOMEMORACIJA GORANU BUNJEVČEVIĆU: Emotivan govor Dejana Stankovića

Na stadionu „Rajko Mitić“ je održan komemorativni skup povodom smrti nekadašnjeg igrača, kapitena i sportskog direktora Crvene zvezde Gorana Bunjevčevića.

Skupu je prisustvovao veliki broj Zvezdinih legendi, bivših trenera, igrača, kao i članova porodice.

Nakon odavnja počasti Goranu Bunjevčeviću minutom ćutanja, prisutnima se obratio predsednik FK Crvena zvezda, Svetozar Mijailović.

— Otišao je Goran Bunjevčević, igrač, kapiten, sportski direktor. Prerano je otrgnut od svoje porodice, od prijatelja, od fudbala kome je posvetio celog sebe. Bio je uzoran sportista i plemenit čovek. Krasili su ga skromnost, inteligencija, upornost i rad. Bio je tih i vredan čovek, veliki borac, poštovan i voljen. Bunja je spadao u malobrojnu grupu ljudi koji umeju da sasvim hladno i realno procene svoje sposobnosti. Kad je igrao dobro nije bio lažno skroman da to i ne kaže, ali još važnije, kada mu nije baš sve išlo od ruke nije izbegavao da za samog sebe kaže da nije bio najbolji. Ovakvim ponašanjem je takav stav prenosio na okolinu, svoje drugove i saigrače. Snažna ličnost, čvrst temelj celoj ekipi, uvek je davao neophodnu stabilnost i sigurnost. Zato se još više osećala praznina i njegov nedostatak kada zbog neke povrede ili iz sličnog razloga izostane sa utakmice. Ova njegova osobina postala je važna, možda još važnije, i u vremenima kada je radio kao fudbalski funkcioner. Bunja nije imao sreće da kao sportski radnik deluje unutar složnih timova, kao onih koje je kao fudbaler predvodio na terenu. Pa ipak, njegovo prisustvo i u takvim okolnostima davalo je nadu da su slabosti prolazne, da će se prevazići, te da će pobediti sportski duh i sposobnost da se klub i fudbalski sport vode onako kako svaki iskreni ljubitelj sporta i pripadnik kluba to zaslužuje.

— Bunja je znao da nositi Zvezdin dres nije samo igrati za naš klub. Kada obučeš crveno-beli dres s tobom su sve njene generacije i hiljade i hiljade nas. Zvezda je deo naših života, a naš Goran i njegova izuzetna životna priča. Dragi Gorane, mi u Crvenoj zvezdi ponosni smo na tvoju ukupnu sportsku karijeru, a posebno na vreme provedeno kod nas. Na četiri osvojena trofeja, dve šampionske titule, dva nacionalna kupa sa 169 zvaničnih utakmica. Uvrstio si se u red velikana koji su obeležili prebogatu istoriju našeg kluba. Ostaju nam sećanja na tebe, na tvoju ulogu, da novim generacijama služiš kao primer. Izgubili smo svi, tvoja porodica, Crvena zvezda, fudbalski sport je siromašniji za jedinstvenog Gorana Bunjevčevića. Ima simbolike, veliki ljudi odlaze na velike datume. Počivaj u miru dragi Gorane, večna ti slava — rekao je predsednik Mijailović.

Emotivan govor održao je i Dejan Stanković koji je bio kapiten 1997. godine kada je Goran Bunjevčević zaigrao za Crvenu zvezdu.

— Gorane moj, Bunjo moj, brate moj, rastajati se neću. Posebno ne na mestu na kojem smo se upoznali tog leta 1997. godine kad si ušetao u naše karijere i živote, tiho i pošteno, vaspitano i nenametljivo a onda nam pokazao da bez tebe nećemo moći, ni u životu ni na terenu. Taj tvoj nežni i pošteni karakter je iz dana u dan osvajao srca trenera, saigrača, navijača… Plakali smo zajedno one noći protiv Ekerena, po onoj kiši, baš kao što plačemo sada svi zajedno. Opet zbog promašene šanse, šanse da svi mi još uživamo u životu sa tobom i pored tebe. Naša Crvena zvezda je mesto sastanaka, ne rastanaka, sastanka najboljih, zato ti je to mesto i toliko pristajalo, zato što si najbolji. Najbolji sin, najbolji brat, najbolji otac, suprug, saigrač… Nasmejan, vredan, pun poštovanja prema svakome. Nikad povišen ton, nikad svađa, nikad nijedan neprijatelj na terenu i u životu. Čovek bez mrlje, čovek bez ružne reči…

— O tome kakav si igrač bio i koliko si značio našoj Zvezdi svedoče navijači koji su na stadion dolazili zbog tebe. Igrati pored tebe značilo je imati leđa, potporu, podršku u svakom trenutku, boriti se u duhu fer-pleja, pošteno i srčano. Bunjo moj, znaš to dobro, nisam ja igrač za ove zadatke, ni glumac za ove uloge, ali ima situacija kad kapiten, a ti to dobro znaš, mora da preuzme odgovornost. Ipak ja se od tebe rastajati neću. Ni ja, ni bilo ko ovde, dok živim živećeš i ti. Dok dišemo svi mi, tvoji drugovi, disaćeš i ti kroz nas. Zaborava nema, nikada ga neće biti. A srešćemo se, to je sigurno… — bile su reči Dejana Stankovića.

Sahrana Gorana Bunjevčevića održaće se 30. juna u 15,00 časova, na groblju u Bežaniji.

0

0