HOTSPORT ANALIZA: Zvezdo, želiš u Evroligu? Vreme je da počneš da razmišljaš kao Evroligaš!

Košarkaši Crvene zvezde nalaze se na putu da osvoje četvrti vezani naslov šampiona Srbije, ali je utisak da bi pobeda nad FMP Železnikom ili Borcem iz Čačka, uprkos tome što donosi trofej namenjen najboljoj ekipi u zemlji, bila dovoljna ta tek malo popravi poljuljano poverenje koje postoji među navijačima. Dovoljno da crveno-beli mogu sezonu da proglase ipak uspešnom, ali… 

Pre nego što pređemo na ono o čemu će biti reči u daljem tekstu (iz naslova se da naslutiti – Tejlor Ročesti, Stefan Janković, Milenko Topić, greške uprave i odgovor na pitanje – šta dalje), neophodno je pojasniti zašto je ova sezona za Zvezdu ipak bila uspešna.

U Evroligi je tim odigrao nekoliko sjajnih mečeva, „položeni su na pleća“ velikani poput Reala, Makabija i Olimpijakosa, na kraju je zabeleženo 11 pobeda. U ABA ligi Zvezda je bila prva posle ligaškog dela, u plej-ofu izbačen je Mornar, ali je u finalu Budućnost crveno-bele lišila prava nastupa u Evroligi naredne sezone. U domaćem šampionatu bez ikakvih problema savladan je Vršac, protiv Partizana pružene su partije dovoljne za prolazak u finale, gde će Zvezda pokušati da dođe do titule, dok je u kupu Partizan sjajnom igrom uspeo da dođe do pehara. 

Četiri takmičenja, od toga tri finala… Kada se podvuče crta, u Zvezdi imaju kakvog-takvog, ali definitivnog razloga za zadovoljstvo.

A najviše udela u njemu imaju tri čoveka – Tejlor Ročesti, Stefan Janković i Milenko Topić.

Upravo tim redom ćemo i krenuti.

Tejlor Ročesti

Iako je imao sjajnih partija, poput 27 poena postignutih protiv Himkija u Evroligi, Ročesti je većim delom sezone bio blago razočaranje. Ne kao strelac, jer je pokazao da nije bez razloga jedan od najboljih poentera u evropskoj košarci, već pre svega kao organizator igre. Utisak je da nijedan od igrača Crvene zvezde, što se najviše vidi na Matiajsu Lesoru, nije napredovao, a u tom procesu veliki deo odgovornosti leži i na plejmejkeru. No, Ročesti je u Zvezdu stigao pre svega kao poenter, tako da je tu svoju „misiju“ ispunio. Verovatno je mogao više, što je pokazao i protiv Partizana u ova dva meča, kada je povređen ubacio 49 poena za tri dana, ali je bez dileme najbolji igrač Zvezde od početka sezone.

Stefan Janković

Iako na momente ume da iznervira navijače svojim nerezonskim faulovima i potezima, Janković je košarkaš koji ima možda i najveći „plafon“ od čitave ekipe. Momak koji bi naredne sezone, pod uslovom da ostane u Zvezdi, mogao da bude domaća verzija Kvinsija Milera ima neviđeni talenat, ali se čini da još uvek nije uspeo da se privikne na evropsku košarku. Ukoliko mu crveno-beli posvete dovoljno pažnje i ukoliko on sam bude spreman na rad, Zvezda bi u njemu mogla da dobije ne samo pojačanje, već i igrača koji bi predstavljao ključ u povratku ekipe u Evroligu.

Milenko Topić

Iako je po odlasku Dušana Alimpijevića izgledalo da se nije mnogo toga promenilo, dueli sa Partizanom su pokazali da Topić poseduje talenat za trenerski poziv. Narodski rečeno „smirio“ je igrače, tenzija na klupi praktično više ne postoji, i fokus je isključivo na košarci, što se najbolje vidi u paritjama koje Branko Lazić i Tejlor Ročesti pružaju. Lazić je protiv Partizana ličio na sebe iz perioda pod Dejanom Radonjićem pre svega zato što je Topić odbranu pojednostavio, pa su iskakanja i preuzimanja svedena na minimum, dok je Ročesti konačno dobio šansu da radi ono što najbolje zna – postiže poene. Takođe, Zvezdina igra je konačno počela da dobija nekakve obrise, što je rezultiralo gomilom otvorenih šuteva za tri poena. Iako je oružje i kod Alimpijevića bilo isto – šut spolja – utisak je da je tek sad taj šut došao kao posledica izgrađenih akcija, ne pojedinačne inspiracije ili nedostatka drugih opcija. Pred Topićem je dugo leto, jer je pitanje da li će Zvezda odlučiti da mu pruži šansu i da dogodine predvodi ekipu u Evrokupu i ABA ligi. Što verovatno ne bi bila loša opcija, pogotovo ukoliko ne postoji mogućnost da umesto njega u ekipu dođe neko provereno trenersko ime, poput Saše Obradovića ili Andree Trinkijerija. 

Greške uprave

Iako ne deluje tako, uprava tima sa Malog Kalemegdana napravila je mnogo veću grešku od angažovanja Dušana Alimpijevića. Na rezultate pod njim nisu mogli direktno da utiču, jer je potrebno i mnogo većim trenerskim imenima da se poklopi mnogo toga kako bi sezona bila uspešna. Ono na šta je uprava mogla da utiče jeste brojnost navijača. Razlog iz kog je Pionir bio u velikoj meri prazan u Evroligi ne krije se samo u lošim partijama, već i u načinu na koji je Zvezda pristupila toj Evroligi i utisku da je Evroliga ove godine igrana samo zato što je morala da bude igrana. Nije postojao rezultatski imperativ (makar javno), nije postojala nikakva rezultatska draž, i utisak je bio kao da su se crveno-beli predali i pre nego što je takmičenje počelo. Naravno, jasno je bilo da će Zvezda izuzetno teško parirati mnogo bogatijim rivalima, ali je mnogo veći problem od nedostatka novca nedostatak volje i odigravanje utakmica bez vere u to da je moguće doći do boljeg rezultata od ovog koji je postignut. Mada, zabeležiti dvocifren broj pobeda, isto koliko Barselona i Bamberg, više od Armanija i Efesa, a tek jednu manje od Valensije… Pitanje je koliko je i moglo bolje u ovoj situaciji, i koliko bolje bi bilo i da je Dejan Radonjić ostao na klupi Zvezde, uz kompletno novi tim. 

Rezultat je bio iznad očekivanja, a propuštena je više nego dobra prilika da se to dobro „naplati“.

Ključno pitanje – šta dalje?

Sledi finale KLS, ali u Zvezdi bi već trebalo da se razmišlja o narednoj sezoni. Iako je ona još uvek daleko, evidentno je da će naredne sezone crveno-beli igrati Evrokup, što bi mogla da bude šansa da se vrati vera u pobednički duh. Cilj Zvezde u narednoj godini ne bi trebalo da bude učestvovanje u Evrokupu samo radi igranja, već napad na završni turnir i osvajanje ovog takmičenja. Da li će to biti slučaj? Zavisi od mnogo faktora. Ali, jedan u Zvezdi ne smeju da zaborave – oni u Evrokup naredne sezone ulaze kao Evroligaš. Ukoliko postoji želja da se u Evroligu i vrate, krajnje je vreme da crveno-beli to takmičenje kom teže počnu da poštuju dovoljno da zapravo pokažu da im je pre svega mentalno u njemu i mesto. 

Uostalom, to je nekako odlika svih ekipa koje igraju elitno takmičenje, da gde god igraju, igraju da pobede. Neće uvek, ali svakako više u odnosu na unapred „položeno oružje“.

Ukoliko ne, onda se postavlja pitanje kojim ćemo se baviti u nekoj kasnijoj analizi – koliko je zapravo Zvezdi koristilo igranje Evrolige?

0

0