HOTSPORT INTERVJU – MARINA MALJKOVIĆ: Uvek može više, uvek može bolje, uvek može još! (FOTO)

Posle nove izuzetno uspešne sezone, Marina Maljković još optimističnija i motivisanija čeka sledeću godinu na klupi Galatasaraja.

Tvorac mnogih uspeha San Antonio Sparsa godinama je Greg Popovič, dugo je to u Partizanu bio Duško Vujošević, sada je u Crvenoj zvezdi Dejan Radonjić, a u ženskoj košarkaškoj reprezentaciji to je bila Marina Maljković. Nakon uspeha u KK Partizan, pa francuskom Lionu i nacionalnom timu Srbije, isto tako je nastavila i turskom Galatasaraju.

Iako je cilj na početku bio opstanak, sa novim timom Maljkovićeva je otišla nekoliko koraka napred i obezbedila Evroligu već sledeće sezone. To mogu samo veliki stručnjaci.

   Sada su pred vama novi izazovi, a gotovo sve dosadašnje u Galatasaraju rešili ste više nego uspešno. Kako gledate na prvu sezonu u Istanbulu?

– Galatasaraj je veliko ime kako u košarkaškom, tako i generalno u sportskom svetu. Moj dolazak prethodnog leta nagovestio je višegodišnji projekat u kome je osnovni cilj bio razigravanje mladih turskih košarkašica i stvaranje uslova da se iz sezone u sezonu rezultatski napreduje. Situacija na početku je bila takva da su nam svi predviđali borbu za opstanak u turskom šampionatu. Ipak, vrednim radom, kontinuiranom nadogradnjom iz meseca u mesec smo rasli kao tim i ređali iznenađenje za iznenađenjem. Na kraju smo eto uspeli prvo da stignemo do polufinala Evrokupa, a potom i do plasmana u Evroligu naredne sezone, što je rezultat ravan čudu – istakla je Marina Maljković na startu intervjua za HOTSPORT.

– Kao što sam rekla, Galatasaraj je veliko ime, ali čelni ljudi i navijači nisu očekivali uspeh tako brzo. Zato su i znali da cene i poštuju sve rezultate koje smo ostvarili. Sa druge strane, pohvalila bih igračice koje su se podredile timskom uspehu i koje su davale sve od sebe kako na treninzima, tako i na utakmicama, pa rezultat jednostavno nije mogao da izostane.

  Radili ste u Srbiji, dugo u Francuskoj, a sada u Turskoj. Poznato je da se tamo sve više ulaže u košarku poslednjih godina. Koliko se razlikuju po pitanju organizacije, infrastrukture, uslova, posvećenosti, popularnosti košarke..?

– U Turskoj znaju da cene sportske rezultate i da ih vrednuju na pravi način. Tretman ženskog sporta je na jednom izuzetno zavidnom nivou, što pokazuje i interesovanje medija i navijača za naša takmičenja. Nacionalno prvenstvo je jedno od najjačih u Evropi, stvorena je jaka konkurencija, u kojoj mogu da stasaju velike igračice. To je i poenta. Da se kroz dobre treninge, ali i jako takmičenje igračice podižu na viši nivo, pa samim tim i da učine konkurenciju mnogo interesantnijom i kvalitetnijom.

  Kakav je život u Istanbulu? Koliko vam je trebalo da se uklopite u mentalitet grada i karakteristične gužve za grad na Bosforu? Ima li možda i strahova od novih nemilih scena, obzirom da je Istanbul grad koji je često na meti napada?

– Nije mi mnogo trebalo. Blizina mora je učinila svoje, pošto se ja u takvim sredinama najbolje osećam. Privikla sam se na gužve, a o mentalitetu ljudi mogu da kažem samo najbolje – gostoprimstvo, druželjubivost, otvorenost u komunikaciji. Sve to čini da se osećam prijatno, tako da o onim drugim stvarima ni ne razmišljam.

  Kako najčešće provodite slobodno vreme u tako velikom gradu?

– Provodim tako što mislim o košarci, ako nije Galatasaraj, onda je to Pokret za žensku košarku. Bukvalno sam 24 sata posvećena košarci, jer smatram da samo sa takvim pristupom možete očekivati da konstantno napredujete, učite i ostvarujete se u profesiji koju volite – a to je za mene poziv košarkaškog trenera.

 [stextbox id=“hotsport_text_box“]

  Imate li vremena da se vidite, pa i posavetujete sa Željkom Obradovićem, ali i Bogdanom Bogdanovićem, Nikolom Kalinićem… Generalno, Srbima u Istanbulu?

– Obaveze, treninzi, po dve utakmice nedeljno, putovanja, a i gužva koju ste već pomenuli čine svoje da nemamo previše vremena za takve vrste okupljanja.

[/stextbox]

  Koliki su i koji sada Vaši ciljevi, posle uspona na ‘Mont Everest bez kiseonika’, kako ste letos po osvajanju bronze u Riju opisali taj veliki poduhvat?

– Moj moto je ‘uvek može više, uvek može bolje, uvek može još’. Očekuje me novi izazov sa Galatasarajem u Evroligi, kao i rad sa devojčicama u okviru Pokreta za žensku košarku. Da stvorimo što veću bazu, koja bi u kontiutetu na seniorskom nivou donosila dobre rezultate.

  Još dugo će sinonim za uspehe ženske košarkaške reprezentacije Srbije biti ime Marine Maljković. Sada kada su se strasti smirile, kako gledate na evropsko zlato, olimpijsku bronzu i mnoge radosti sa devojkama koje ste uklopili u sjajan tim?

– To je najlepši period mogu života. Ponosna sam na sve postignuto, na pobede, medalje, uspehe. Evropsko zlato u Budimpešti i olimpijska bronza u Riju su nešto što ću pamtiti do kraja života – ponosna je Marina Maljković na dostignuća u ženskoj reprezentaciji Srbije.

 [stextbox id=“hotsport_text_box“]

  Krajem prošle godine je Vaš Pokret za žensku košarku proslavio prvi rođendan. Koliko ste zadovoljni do sada urađenim u promociji ženske košarke i kakvi su planovi za nastavak rada?

– To je moj novi cilj, moj veliki zadatak, koji se razvija u pravom smeru. Sama činjenica da smo uspeli da dođemo do više od 600 devojčica koje su trenirale na našim besplatnim treninzima na 13 lokacija u Beogradu i Srbiji i to na više od 40 treninga nedeljno, govori o uspešnosti projekta. Nema stajanja. Sad u junu zatvaramo još jednu sezonu, preko leta ćemo raditi treninge u DKC Majdan u Beogradu

[/stextbox]

0

0