RAJKO PRODANOVIĆ ZA HOTSPORT: Svi se čude gde je Srbija, a ne znaju da se i mi sami čudimo! (VIDEO)

U razgovoru sa našim istaknutim asom, Rajkom Prodanovićem, dotakli smo se različitih rukometnih tema, a odigrao je i zanimljiv tiket čiji će eventualni dobitak ići Domu za decu ometenu u razvoju u Veterniku.

Sa svojih 30 godina Rajko Prodanović stvorio je veliku karijeru i u krugovima evropskog krema rukometa malo ko će poreći da je upravo on jedan od najboljih desnih krila na ‘starom kontinentu’.

Posle dve godine u mađarskom PIK Segedu, od ove sezone član je beloruskog Meškova iz Bresta, kluba koji je star tek nešto više od decenije, ali koji se krupnim koracima strahovito brzo približava najboljim klubovima.

  Ovo je vaša prva sezona u Belorusiji. Kako ste se uklopili u tim i kako ocenjujete život u novom okruženju?

– Kada sam dobio ponudu, nisam čuo previše lepih stvari o gradu, rekli su mi ‘gde ćeš tamo, hladno je’, a nisam nikada bio ovde. Očekivao sam mnogo gore, ali kada sam došao, iznenadio sam se jer je grad prelep, ljudi žele da pomognu, čisto je, ali niko neće da priča engleski. Rastko Stojković je tu, tako da me je on pripremio. Uz porodicu sve je lakše. Igra se Liga šampiona i zaista je dobar tim. Rade dosta na marketingu, za razliku od Mađarske i PIK Segeda – počeo je priču za HOTSPORT Rajko Prodanović.

(Izvor: youtube / ehfTV)

  Kakve su ambicije i ciljevi Meškova do kraja tekuće sezone?

– Ambicije su da se dođe do fajnal-fora SEHA lige, na domaćem prvenstvu se ne postavlja pitanje da je cilj titula, a u Ligi šampiona je planirano da iz grupe izađemo kao peti. Sponzor nam je Gasprom, klub raste i gazda svake godine želi sve više i više. Mislim čak da je on drugi ili treći direktor te kompanije u Moskvi.

  Reprezentacija je neizostavna tema. Imate 30 godina, da li su vrata nacionalnog tima i dalje otvorena?

– Bio sam tu dosta dugo, i dosta njih se smenjivalo uz mene. Ponosan sam što imam iza sebe srebro iz Beograda. Dostigao sam vrhunac u nacionalnom timu i mislim da je to to. Nisam se ni sa kim posvađao, ali kada je došao Perić za selektora, ja sam bio povređen, nije me pozvao i razišli smo se mirno i bez trzavica. Mislim da Srbija i bez mene sa Đukom (Darko Đukić, prim. aut.) i Bogdanom (Radivojevićem) ima izuzetnu budućnost.

  Počela je nova era sa Jovicom Cvetkovićem, može li Srbija da se plasira za EP u Hrvatskoj?

– Rastko je bio na okupljanju, pa mi je pričao kako je bilo. Počeli su fenomenalno, ali je usledio ‘hladan tuš’. Ništa nije iznenađujuće kod nas, u jednom danu možemo da odigramo fantastično, a u drugom da se raspadnemo. Po meni, možda bi trebalo da bude malo više okupljanja i zajedničkih utakmica kako bi ekipa stekla kontinuitet. Mađari sada prave projekat i ciklus za 2020. godinu, dok kod nas, koliko znam, toga nema.

  Klupski rukomet u Srbiji kaska za Evropom i timovima koji igraju u Ligi šampiona?

– Baš smo nedavno igrali u Celju, koje nema veliki budžet, ali guraju svoje igrače, isto kao i Zagreb. Za razliku od nekih ekipa, oni nemaju ni približno velike budžete, samim tim ‘u vatru ulaze’ domaći rukometaši i kroz klub i jake utakmice se postaje veliki igrač. Vidiš sve to, iskusiš i onda tek ideš napolje. A kod nas toga nema i igrači odlaze veoma rano, ne zato što žele, već zato što su primorani na to.

  Pet godina je prošlo od srebra u Areni. Koliko će još proći do novog rukometnog čuda u Srbiji?

– Treba vratiti kontinuitet odlazaka na velika takmičenja. Kada se to učini, onda uz naš potencijal možemo da se nadamo novim čudima. Imamo dosta dobrih krila i bekova, koji bi u dužem periodu mogli da drže nacionalni tim. Faktor je i novac kako bi se oformio i ispoštovao višegodišnji ciklus, kao u Mađarskoj, kao što sam napomenuo. Svi se po klubovima čude kako mi sa igračima u najboljim klubovima Evrope nikako ne uspevamo da napravimo uspeh sa Srbijom. To je naša stara boljka. Svi se čude, a ne znaju da se i mi sami čudimo.

  Sigurno ste pratili nedavno završeno Svetsko prvenstvo. Dominacija Francuza se nastavila?

– Ma da, oni su kao napravili smenu generacije, ali je okosnica i dalje ostala. Omejer koji ima 40 godina je i dalje tu, ja se šalim: ‘Kad ćeš, čoveče, da se skloniš i da pustiš omladinu’, on kaže da želi još da brani. Ali, opet smo videli nešto drugačije, Norvežane u finalu i Šveđane koji su igrali izuzetan rukomet, ali nisu imali sreće da se nađu u završnici. Tu je i Španija koja igra moderno, brzo, ozbiljno. Jednostavno, nema tu velike filozofije i puno izmišljanja, sve smo videli, tako se igra efikasan i pravi rukomet – zaključio je razgovor za HOTSPORT Rajko Prodanović.

HUMANOST NA DELU

Rajko Prodanović je na kraju intervjua napravio humanitarni tiket u saradnji sa našim sponzorom kladionicom MaxBet. Ukoliko tiket prođe, istaknuti rukometaš i kladionica MaxBet će dobitak darovati Domu za decu ometenu u razvoju u Veterniku.

0

0