NOVOGODIŠNJI INTERVJU – BANE IVANOVIĆ: Biti na klupi nije ‘bauk’, Srbija može na Mundijal, kovači smo svoje sreće!

Prošlo je osam godina od dolaska u London, a uvek sam podređen ekipi bez obzira sedeo i na klupi i želimo novu titulu u Engleskoj – kaže Ivanović

Godine uspona, osvojenih trofeja Čelsija su ruku delo i Branislava Ivanovića (32), koji je osam godina član „plavaca“ iz Londona sa kojima u 2017. godini ima šampionske planove i na drugom polju maksimalno je kao kapiten posvećen kvalifikacijama za SP u Rusiju. Plasman na finalni turnir u zemlji za koju ga vezuje uspon karijere za HotSport najavljuje kao lep poklon i nagradu, a stići do ciljeva je put posrt trnjem. I kada nije u prvom planu kod trenera Kontea popilarni Bane gleda optimističku na fudbalsku budućnost u gigantu Romana Abramoviča.

– Kada je tim uspeša i kada se pobedjuje onda je normalno da nema čestih promena. Sedeću na klupi kada god trener odlučii nije mi prvi put za vreme mandata u Čelsiju. Status ne može da se zaključi kada preskočiš par mečeva, a normalno je da posle velikog broja utakmica prija rotacija. Današnji fudbal iziskuje ogroman napor i svaki dan moraš da se boriš – počeo je priču za HotSport, Branislav Ivanović.

 Od starih zasluga se ne živi pored činjenice da je defanzivac među igračima sa dugim stažom na „Stanford bridžu“.

– Ne postoji prošlot, ni budućnnost već samo sadašnjost i tako gledam stalno. Normalno je da budeš i rezerva u klubu od kojeg se traži da stalno bude u samom vrhu u bilo kom takmičenju. Rezultatski prošla sezona je najteža za Čelsi u čitavoj deceniji. Svima nama je izazov da se vratimo i gurmao dobro u nadi da ćemo imati čemu da se radujemo u maju.

 Vrhunski igrači imaju periode na vrhuncu, a kriza kada stigne treba naći pravi recept.

– Jedini i najvažniji je rad i samo rad. Kod mene nema odsutajanja kao i namera da mrdam iz Čelsija. I šta dobijam da odem negde da ponovo krećem u neku borbu. Ovde me hoće, znaju šta mogu i koliko sam dao klubu, koji mi je u srcu. Osvojili smo sve i polako dolaze novi dani i sa sobom donose nadam se uspehe – iskren je kapiten reprezentacije Srbije.

 Ekipa iz Londona deluje kao kaznena ekspedicija u Premijer ligi.

– Gazimo i mašina je podmazana. Borimo se često i kada ne ide da bar dođemo do gola prednosti, a kvalitet je pobedjivati i kada nisi na vrhunskom nivou. Mnogo je teško ispratiti ritam i neko nepisano pravilo u Engleskoj je ako na Božić budeš prvi onda se smeši titula.

 Mnogi svojim porukama pokušavaju da uspavaju lidera tvrdeći da su veliki deo posla do pehara završili.

– Tenzija je na nivou, a bili smo nagradjeni sa tri slobodna dana pred Božić, a onda ponovo pun gas. Na treninzima, analizama, pripremama za mečeve… Ne gledamo u tudje dvorište već samo sebe. I tako je najlepše ne osvrtati se mnogo i mereći zalihu. Tek smo na pola puta i mnogo je prepreka u nastavku trke.

 Čini se da najviše prete Liverpul i Mančester Siti.

– Dolaskom Klopa veliki rival je dobio nove finese, a Gvardiola ima svoje standarde i nije lako „preko noći“ sprovesti sve na terenu. Nekako smo mi imali slične zadatke kod Murinja i Konte je nastavio trend po kojem nema mnogo umiranja u lepoti. Traži se rezultat i samo da se dođe do tri boda.

 Ulasci periodično ne padaju teško momku iz Sremske Mitrovice.

– Bitno je sačuvati svoje adute da oni dugo traju i mislim da sam svoj zenit dugo imao u jakoj konkurenciji. Moje je da svaki minut izguram kako treba, da me zaobidju povrede koje sam imao i sa kojim sam se nadam se izborio. Mi smo kao gladijatori i u krvi nam je da istrajemo u svemu i kada je lepo, a posebno kada dodju dani da sve pratiš iz druge perspektive. Mi smo tim, jedinstven tim – istakao je za HotSport, Branislav Ivanović.

 Čini se da jedinstvo posle nekoliko godina pauze pokazuje u reprezentaciji Srbije.

– Niko više od nas, ne može da želi pobede. Do njih se stizalo i ranije, a od ovih kvalifikacija zauzeli smo kurs koji nam po potencijalu i pripada. Da budemo odvažni na terenu, da „ginemo“ svi za jednog, jedan za sve. I predvodim momke koji imaju pobednički mentalitet,a dolazi se do boljih rezultata.

 Selektor Slavoljub Muslin je postavio standarde koji se poštuju.

– Nema odstupanja, ni za pedalj. To se posebno videlo protiv Velsa, kada smo jurili bar remi. I posrećilo nam se zbog hrabrosti i pravog odnosa da nismo se predali. Tako treba nastaviti,a daćemo sve od sebe da se plasiramo u Rusiju. Osećam da nam navijači veruju i da još veća podrška neće izostati.

 Pobeda nad Austrijom je najava berićetne godine, kada pada odluka oko putnika na Mondijal.

– Kovači smo svoje sreće, a kada su i mač i pogača u tvojim rukama onda je to najbolje. Nema potrebe za euforijom, već korak po korak koračati samo napred. Ako uspemo u martu da uhvatimo pravi zalet biće veoma bitno za rasplet.

 Porodica je oslonac, a deca donose često osmehe i na ovom polju Bane je uspešan tata.

– Njih je četvoro, a nas dvoje. Ipak, postižemo da im se posvetimo da im ulepšamo odrastanja. Naslednici vole fudbal, ali videćemo nije lako kada treba svaki dan juriti za loptom. Ako budu želeli neki drugi sport, nema problema pokušaću da pomognem nekim savetom.

 Društvo pravi saigrač i zemljak Nemanja Matić.

– Znamo se u dušu i jedan drugom smo podrška i u dobru i zlu. Uglavnom nam je lepo, pa nemamo razloga da ne budemo u dobrom raspoloženju. Mnogi sanjaju da budu na ovako visokom nivou. Nama je uspelo, a pogotovo da osvojim sa Čelsijem Ligu šampiona i da moj pogodak donese trofej Lige Evrope. Imam čimu sutra da se ponosim.

 Ulaganja klubova nema granice, a od nekih cifara se zavrti u glavi i tu grupu spada dojučerašnji kolega Brazilac Oskar.

– Dobio je uslove iz bajke u Kini, a svi znamo da često život i pogotovo karijere surovih profesionalaca, nije bajka. Kockice su se sklopile i svi su zadovoljni. Nije lako prelomiti, ali svako od nas ima izbor i dobro je dok se tako može. Sve dobija drugu dimenziju i na to se polako moramo navići sa jasnom porukom da svako vreme ima i svoje breme. U Engleskoj je sve drugačije, poštuje se tradicija, fudbal je pored biznisa za sve božanstvo.

 Tradicija duga vekovima, pa su igrači često u karantinu za doček Nove godine.

– Navikneš se i samo ti je prvi put sve čudno. Čestitke i u jedan posle ponoći u krevet. U svemu ima više od igre, a kada si deo spektakla osećaš se dobro, pa čak privilegovanim da prvi dan se takmičiš. Ovog puta kući poslednji dan 2016. godine dočekujemo Stouk i onda se razilazimo da sa svojima otvaramo poklone. Radosno veče i onda dan kasnije kreće rad i takmičenje.

 Na kraju ako bude po planu naredne godine Ivanović treba da udje u klub sto po broju mečeva za najbolji tim Srbije.

– Samo da sam zdrav i jubilej će doći. Nikada ne mislim toliko daleko ili da mogu da nadmašim rekordera Dekija Stankovića. Biće kako mora, a kako budemo posejali, tako ćemo i ubirati plodove – zaključio je Ivanović u intervjuu za praznično izdanje HotSporta.

Nema šta, as od zlatnog kova i Srbija treba da se ponosi što je na fudbalskom terenu predvodi Branislav Ivanović…

0

0