NA DANAŠNJI DAN: Srpski košarkaši na krovu Evrope! (FOTO) (VIDEO)

Naši košarkaši održali čas domaćinu turnira, Turskoj. Litvanija deklasirala Argentinu. Rođena je legenda jugoslovenskog fudbala – Moša Marjanović.

1907. – Rođen je Blagoje Marjanović – Moša, bivši jugoslovenski fudbaler i trener. Sa 13 godina je počeo da igra fudbal u trećem timu podmlatka kluba Jugoslavija. Vrlo brzo su uočili njegov talenat pa je prešao da igra za FK Beogradski sportski klub (BSK). Igrao je na poziciji centarfora, desne polutke i krila i zajedno sa Aleksandrom Tirnanićem činio je dvojac opasan po protivničke timove.

U plavom dresu BSK je dao preko 500 golova. Bio je sjajan dribler i odličan strelac iako je imao izuzetno malo stopalo, nosio je broj 36. Golove je postizao nogom, petom, grudima… imao je urođeni instinkt za loptu i nikada se nije trudio da loptu katapultira ka protivničkom golu pa kud puklo da puklo, već da odigra majstorski.

– Nisam cepao mreže kao tobdžija, za mene je bilo važno samo da lopta pređe gol-liniju… – govorio je Moša.

Koliko je bio omiljen među navijačima i saigračima govori i podatak da je često puta bio iznošen sa terena na rukama navijača. Jugoslovenski fudbalski savez mu je dodelio titulu najboljeg igrača 1929. i 1939. godine. On i Tirnanić su čuvali desnu stranu naše reprezentacije. Bio je učesnik Svetskog prvenstva u Urugvaju, 1930. godine i igrao je u sve tri utakmice koje su naši momci odigrali na tom prvenstvu. Nakon ovog prvenstva, BSK je počeo da plaća svoje igrače.

Plate su dobili jedino Moša i Tirke, pa su ujedno postali i prvi profesionalci u jugoslovenskom prvenstvu. Takođe je bio i najbolji strelac prvenstva Jugoslavije 1930, 1936. i 1937. godine. Na prijateljskoj utakmici sa reprezentacijom Brazila, odigranoj 3. juna 1934. godine, naši momci su deklasirali „karaoke“ i naneli im jedan od najtežih poraza koji su Brazilci doživeli u 20. veku. Rezultat je bio 8:4, a od toga im je tri gola dao upravo Moša. Trenersku karijeru je počeo u BSK sa kojim je osvojio nacionalni kup.

U Italiji je trenirao Torino a zatim Kataniju. Od 1960. godine, bio je trener FK Pobeda iz Prilepa, ali kada se nakon godinu dana pripremao za odlazak u Kairo, doživeo je moždani udar od kojeg se, sve do kraja svog života, nikada nije oporavio. „Gospodin gol“, kako su ga zvali novinari, trenirao je mnoge buduće fudbalske veličine poput Bobeka, Toplaka, Zebeca, Mitića…

Od svojih obožavatelja dobijao je pariske košulje, kravate iz Beča a čak je imao i svog berberina koji je pravio kolonjsku vodu specijalno za njega. Omiljene pesme su mu bile, po kazivanju njegovog sina Zorana Marjanovića, bivšeg šefa letenja u JAT-u, „Oj, Moravo“ – zbog cigareta koje je pušio i „Mito, bekrijo“ – zbog svog oca Dimitrija.

Nažalost, sve što je ostalo iza ovog velikana jugoslovenskog fudbala, umesto u nekom muzeju sporta koji bi predstavljao omaž svima onima koji su zaslužni za njegov razvoj u našoj zemlji, nalazi se u starom stanu na Terazijama. Kakva šteta.

(Izvor: youtube / CrniGuja)

1985. – Rođen je Luka Modrić, hrvatski fudbaler i reprezentativac. Karijeru je započeo u svom rodnom gradu Zadru, u istoimenom klubu. Zahvaljujući odličnoj igri, vrlo brzo su ga primetili čelnici Dinama pa je od 2003 – 2008 nastupao za njih. Odigrao je 128 utakmica i postigao 33 gola. Od 2008. godine nastupa za Totenhem u koji je prešao za čak 21 milion evra. Igrao je do 2012. godine i u 159 nastupa, dao je 17 golova.

Tokom leta 2012. godine prelazi u Real Madrid za 35 miliona evra i od tog trenutka njegova karijera nastavlja velikom brzinom uzlaznom putanjom. Osvaja Ligu šampiona 2013/14, 2015/16, zatim Superkup Evrope 2014. i 2016. godine. Takođe je osvojio Svetsko klupsko prvenstvo 2014. godine kao i po jedan španski kup i superkup. Od 2006. godine nastupa za hrvatsku reprezentaciju. Do sada je odigrao 90 utakmica i dao 10 golova.

2001. – Odigrano finale 32. šampionata „starog kontinenta“, u Turskoj. Sastali su se domaćin prvenstva, ekipa Turske a sa druge strane terena je bila naša plava četa predvođena iskusnim kapitenom Bodirogom. Pored njega, naš ponos su predstavljali i Veselin Petrović, Saša Obradović, Predrag Stojaković, Igor Rakočević, Vlado Šćepanović, Marko Jarić, Predrag Drobnjak, Dragan Tarlać, Dejan Milojević, Dejan Tomašević i Milan Gurović.

Čovek iz senke koji ih je predvodio i osmišljavao van terena igru naših momaka, bio je upravo Svetislav Pešić – Kari, jedan od najboljih selektora toga vremena. Dvorana „Abdi Ipekči“ je jedva uspela da primi oko 12.000 navijača, uglavnom turskih, koji su davali vetar u leđa svojim miljenicima fanatičnim navijanjem. Iako su naši momci, pomišljenju mnogih stručnjaka, bili favoriti tokom čitavog prvenstva, pa i sada u finalu, situacija na terenu tokom samog prvenstva nije baš išla toj tezi u prilog.

Imali su naši momci i oscilacija u svojim nastupima, ali je šampionsko iskustvo pojedinaca (Bodiroga, Tomašević i Obradović) kao i sjajne partije ostalih igrača, počevši od Peđe Stojakovića, pokazalo da naš tim generalno ima sjajne pojedince, pa bi uvek poneko zablistao kada je bilo potrebno i doveo plave do pobede. Nismo imali samo jednog koji je bio odlučujući i oko kojeg bi se vrteo čitav meč već je svako od momaka mogao da bude heroj. I u tome je ležala naša snaga. Sam početak nije počeo baš najbolje za našu reprezentaciju.

Turci su u ovoj finalnoj utakmici, u odnosu na čitavo takmičenje, dostigli svoj maksimum što se odrazilo na kompletan učinak naših momaka. Loše završnice akcija, poeni postizani „na silu“ i bez veće lepršavosti u kombinacijama pa još kada dodamo razigrane Bešoka, Turkoglua i Kutlaja kako lako razbijaju našu odbranu,nije bilo uopšte čudno što je prva četvrtina završena u korist domaćina 15:22. Ali, to je ujedno bila i poslednja četvrtina završena u njihovu korist. Kari je uspeo da, posle nekoliko izmena, konačno „ubode“ idealnu petorku za ovaj meč: Bodiroga, Obradović, Šćepanović, Drobnjak i Tomašević.

„Spakovali“ su Turke u svoj džep, a pogotovo raspoloženi Šćepanović turskog reprezentativca Kutlaja koji je do kraja meča ostao gotovo neprimetan, pa se već na poluvremenu osetilo kuda putuje zlato. Na kraju je utakmica okončana rezultatom 78:69 (15:22, 23:18, 20:17, 20:12) i kapiten Bodiroga je ponosno podigao pobednički trofej. Veče za pamćenje. Rekli su: „Jugoslavija gazduje Evropom“ („Gazeta delo sport“); „Niko i ništa ne može da zaustavi Jugoslaviju“ („El Pais“); „Jugoslavija zadovoljila pravdu i povratila kontinentalni tron“ („La Razon“, Madrid).

(Izvor: youtube / Iggy Speed)

2010. – Na Svetskom prvenstvu u košarci, u Turskoj, odigrani su četvrtfinalni mečevi. SAD – Rusija 89:79 i Litvanija – Argentina 104:85. U polufinalu su se već plasirale reprezentacije Srbije i Turske.

2014. – Na Svetskom prvenstvu u košarci, u Španiji, odigrani su takođe četvrfinalni mečevi kao i pre četiri godine u Turskoj. Ovaj put su se sastale ekipe SAD – Slovenija 119:76 pri čemu se iz rezultata može primetiti da Ameri nisu imali većih problema sa Slovencima. Drugi meč je odigran između Litvanije i Turske 73:61. U polufinale su se već plasirali Francuzi i naši momci.

Pripremio: Ivan Gajin

0

0