OLIMPIJSKO ODBROJAVANJE: Kako je sve počelo… (FOTO)

U susret sportskom spektaklu u Rio de Žaneiru, prisećamo se svih dosadašnjih Olimpijskih igara kroz istoriju. 

Olimpijske igre nisu isto što i Olimpijada. Olimpijada je period od četiri godine koji traje između Olimpijskih igara. Smatra se da su prve Olimpijske igre održane u antičkoj Grčkoj, u Olimpiji, davne 776. p. n. e. One predstavljaju skup međunarodnih sportskih takmičenja u različitim disciplinama koje su podeljene na letnje i zimske. I jedne i druge se održavaju svake četvrte godine, u istoj godini, a tek od 1992. godine se održavaju naizmenično svake druge godine. To je učinjeno zbog glomaznosti olimpijskog programa ali i zahteva velikih TV kuća, koje su imale odličnu zaradu od prenosa Igara i shvatile da bi imale veći profit ako se letnje i zimske OI razdvoje naizmenično na po dve godine.

Prve Olimpijske igre modernog doba su nastale na inicijativu francuskog barona Pjera de Kubertena. Zgrožen ratovima toga doba nastojao je da zbliži narode i da se svetska omladina takmiči na sportskom a ne na bojnom polju. Tako su OI i olimpijski duh dobili svoj smisao. Mnogo šta što je dalo konačan oblik modernim olimpijskim igrama nije bilo uobličeno u samom početku već se formiralo i oblikovalo sa vremenom. Tako je npr. današnje trajanje igara od 15 dana, ustaljeno tek sa Igrama u Los Anđelesu 1932. i Igrama u Berlinu 1936. godine.

Olimpijske igre u Sidneju 2000. godine su smatrane najvećim medijskim događajem koji je pratilo preko 16.000 televizijskih kuća i novinara širom sveta. Na žalost, ni OI nisu bile pošteđene uplitanja politike u sportski duh. U Berlinu, 1936. godine kada su OI iskoristili Nacisti za svoju ideološku propagandu, OI u Montrealu 1976. godine koji su bojkotovale mnoge afričke zemlje, OI u Moskvi 1980. koje je bojkotovala SAD, OI u Los Anđelesu 1984. kada ih je bojkotovao SSSR i Istočni blok kao povratni odgovor na OI u Moskvi zatim Barselona 1992. godine kada je reprezentativcima SRJ bilo zabranjeno učešće u timskim sportovima zbog sankcija UN prema Jugoslaviji zbog učešća u ratu u bivšoj SFRJ.

Možda najtragičniji događaj je bio na OI u Minhenu 1972. godine kada su nekoliko palestinskih terorista iz grupe Crni septembar upali u olimpijsko selo i ubili dvojicu izraelskih sportista a devetoro uzeli za taoce. Na kraju se sve završilo sa masakrom u kom su svih devet sportista i teroristi ubijeni u akciji spašavanja. Igre su ipak bile nastavljene.

Najpoznatiji simbol su svakako olimpijski krugovi. Pet krugova predstavlja pet naseljenih kontinenata – Afrika, cela Amerika, Australija, Azija i Evropa. Izabrano je tih pet boja (plava, žuta, crna, zelena i crvena) jer svaka država na svetu ima na svojoj zastavi bar jednu od tih boja. Olimpijski plamen je prvi put upaljen 1928. godine na OI u Amsterdamu a štafetno prenošenje plamena bakljom je počelo od 1936. godine na OI u Berlinu. Tek od 2004. godine na OI u Atini je olimpijska baklja počela da obilazi svih 5 kontinenata.

Jedna od najvećih opasnosti sporta je upotreba nedozvoljenih sredstava, droga, medicinskih i hemijskih medikamenata kojima bi se poboljšao učinak sportista – jednom rečju, dopin sredstava. Doping se oduvek koristio i to u različitim oblicima. Pobednik maratona na OI u Sent-Luisu 1904. godine, Tomas Hiks, dobijao je od svog trenera kao stimulans strihinin i konjak, čak i za vreme trke. Možda pospešuje sportske rezultate ali ima i ogromne negativne nuspojave bilo po zdravlje sportista, bilo preneseno na njihovo potomstvo.

Do 60-tih se doping tolerisao ali od 1967. godine MOK (Međunarodni olimpijski komitet) zabranjuje upotrebu dopinga. Najčuveniji slučaj dopinga je kanadski sprinter Ben Džonson, koji je na OI 1988. godine u Seulu, pobedio u finalu trke na 100 m ali mu je zlato oduzeto a svetski rekord iz te trke (9,97 sec)  mu je poništen jer je koristio nedozvoljenu supstancu stanozolol. Ta supstanca, inače, bespovratno uništava jetru.

Dugi niz godina MOK je insistirao na amaterizmu, i na igrama nije dozvoljavano učešće profesionalnim sportistima. Iako je vremenom postajalo sve očiglednije da nastupaju i sportisti koji za svoje nastupe primaju novac, tek je 1992. godine na OI u Barseloni završena ta skrivena priča nastupom košarkaškog „tima snova“ iz SAD, sastavljenog od najvećih zvezda američke profesionalne NBA lige koji su, i službeno bili profesionalci. Jedini sport u kome se još uvek ne takmiče profesionalci je boks, a u fudbalu se takmiče i profesionalci ali samo do 23 godine starosti.

Što se tiče reklamiranja, pravila su tu i dalje veoma stroga. Na samim sportskim borilištima ne sme biti reklama a službeni sponzori olimpijskih igara sponzorišu sve takmičare. Od ličnog reklamiranja, na dresovima, patikama i trenerkama sportista su dozvoljeni logotipi proizvođača ali samo do određene veličine.

PRVE OLIMPIJSKE IGRE, ATINA 1896. godina

Ovo su bile prve OI modernog doba, pa je bilo i logično da se održavaju u Grčkoj. Stari atinski stadion je morao da bude renoviran za OI ali pošto država nije imala sredstava, građani su davali dobrovoljne priloge. Ceremoniju je otvorio grčki kralj Đorđe I, a došli su sportisti iz 14 zemalja. Najuspešniji takmičar je bio nemački rvač Karl Šuman sa četiri osvojene medalje, a amerikanac Džejms Brendan Konoli je bio prvi olimpijski pobednik. Osvojio je prvo mesto u troskoku.

Pobednici su dobijali venac od grančica divlje masline, srebrnu medalju i diplomu a drugoplasirani bakarnu medalju, lovorovu grančicu i diplomu. Zlatna medalja je počela kasnije da se dodeljuje. Sportovi u kojima su se učesnici takmičili na prvim OI bili su: Gimnastika, Atletika, Biciklizam, Plivanje, Dizanje tegova, Mačevanje, Streljaštvo, Tenis i Rvanje. Veslanje i Jedrenje su bili predviđeni programom ali su bili odloženi zbog jakog vetra i nedostatka odgovarajućeg broja jedrilica! Pojam nacionalnih reprezentacija je tada bio nešto drugačiji, takmičari su uglavnom zastupali sebe ili svoje klubove. Jedino se obraćala pažnja na to iz koje su zemlje došli.

Najviše zlatnih medalja tj prvih mesta je osvojila SAD – 11 od toga 9 u atletici. Najbrži sprinter je bio Tom Berk iz SAD. On je bio jedini trkač koji je startovao niskim startom što je zbunilo kako takmičare tako i sudije, koji su ga, posle konsultacija, ipak pustili da tako startuje. Domaćin Grčka je bila na drugom mestu po broju osvojenih zlatnih medalja – 10, a na prvom mestu po broju ukupno osvojenih  – 46.

II OLIMPIJSKE IGRE, PARIZ 1900. godina

Domaćin igara je bio Pariz, Francuska. Trajale su od 14. maja – 28. oktobra. Održane su bez ceremonije otvaranja i zatvaranja. Učestvovalo je preko hiljadu takmičara u 19 različitih sportova. Po prvi put su žene učestvovale a Šarlota Kuper iz Ujedinjenog Kraljevstva je postala prva olimpijska pobednica u istoriji olimpijskih igara. Dotadašnja trostruka pobednica Vimbldona, osvojila je turnire u konkurenciji pojedinaca i mešovitih parova. Bronzanu medalju za golf reprezentaciju SAD je osvojila Darija Prat, kasnije srpska kneginja, žena Alekse Karađorđevića.

Prvi i poslednji put se kroket našao na zvaničnom programu OI. Istu sudbinu je zadesila i Baskijska pelota. Nikada više nije zaživela u zvaničnom programu OI. U ovoj igri, sve medalje su osvojili francuski predstavnici. Na OI je prvi put bio pored slobodnog i leđni stil plivanja. Nije svako takmičenje izazivalo podjednaku pažnju. Tako je za takmičenje u kriketu prodata samo jedna ulaznica! U atletici su i dalje dominirali sportisti iz SAD. Alvis Krenzlajn je osvojio četiri zlatne medalje što je uspelo tek Džesiju Ovensu 1936. godine.

Alvis je prvi prikazao tehniku „koračanja kroz vazduh“  u skoku udalj i savladavanju prepona čime je povećao dužinu skoka i čuvao ritam trčanja. Nije bilo rvanja, dizanja tegova a uvedeno je nadvlačenje konopca, ragbi, vaterpolo i polo. Najviše medalja je osvojila Francuska – 25 zlatnih a ukupno 92, dok je odmah iza njih SAD sa 20 zlatnih i 49 medalja ukupno.

Pripremio: Ivan Gajin

0

0