Kada se čuje Miroslav Klose, svi se smeškaju, znaju o kome se priča. Najbolji strelac u istoriji svetskih prvenstava, fudbalska legenda klubova, reprezentacije i gospodin igre na zelenoj površini. Sportska veličina za anale. Međutim ne znaju mnogi kako je to izgrađeno, na koji način je stigao tu popularni Miro. Prvi profesionalni gol tek sa 24 godine, a onda do istorijskog uspeha za sva vremena. Zvučni praktično nemoguće zar ne?! Upravo tim putem je krenuo momak iz malenog smederevskog naselja Papazovac. Našao se na sličnom putu, i ne planira da stane, Dejan Čugalj od juče ima nove boje i grabi korak po korak, kako je to radio i nemački velikan.
Nemačkog Landesligaša, takozvanog sedmog ranga takmičenja su za predstojeću sezonu pojačali iz višeg ranga takmičenja Patrik Ler, Robin Hes, Patrik Moršeid i za kraj prvi srpski fudbaler u ekipi, Dejan Čugalj.
Izuzetno kvalitetna infrastruktura timova iz pomenutog takmičenja sve češće postaje poželjna destinacija za naše fudbalere, zbog kako trenažnih tako i financijskih uslova, ali Dejan ne planira tu stati, što i sam tvrdi:
– Izuzetno mi je drago što sam napokon izabrao novu sredinu koja je kvalitetna, i gde ćemo se boriti za vrh prvenstva. Ne planiram tu stati, idem u napred i sa teškim radom i trudom mogu biti ono što su pričali, ali mi nisu dali da budem.
Poslednja pomalo čudna i izuzetno direktna rečenica me je zaintrigirala i morao sam da pitam, o čemu se tu radi?
– Od desete do šesnaeste godine, bio sam neverovatan, bez lažne skromnosti jednostavno rođen za fudbal i mogao sam šta sam hteo sa loptom, a mete od trideset cm sam gađao sa dvadeset metara 7/10 pokušaja iznova i iznova, ali sve ono što ti predstavljaš na terenu, nije ni 1 % važno ako nemaš kvalitetno pripremljen teren van terena, bar to tako ide u zemljama bivše Jugoslavije, i nema puno filozofije, to je javna tajna.
Svidela mi se direktnost i otvorenost desnonog fudbalera, pa se razgovor odužio i u kasne sate gde smo pomenuli i razlike Srbije i Nemačke, gde su u 5. rangu takmičenja lepši stadioni i klubovi bolje funkcionišu nego u Prvoj ligi Srbije, gde ima deset različitih nacija i nekoliko boja kože na jednom treningu u svakoj ekipi, a atmosfere su sjajne kako na terenu tako i na tribinama, dok svi znamo da kod nas se potuku navijači dva različita kluba koji su Srbi. Bilo je tu još puno razlika, koje samo postavljaju pitanje gde je srpski fudbal, i kada ćemo opet da uživamo u njemu?
Pomoćni trener ekipe FV Bruhl gospodin Gaetano Scalia je ponajviše zaslužan za angažman nove 22-ice u svojoj ekipi, i bio je zadovoljan povodom toga:
– Drago mi je što imamo saradnju sa Dejanom i radujem se izazovima koje ćemo zajedno da napadnemo u sledećoj sezoni.
Ono što je takođe ostavilo učinak, da inostrani veliki i renomirani stručnjaci nemaju taj neki kompleks moći, i ne libe se da rade u „malim“ klubovima, a sam primer za to jeste gospodin Volker Zimerman, renomirani stručnjak koji je bivši fudbaler nemačkog velikana Mainc 05, sada je na čelu stručnog štaba ekipe FV Bruhl, a od nove sezone i šef ekipe dvadesetogodišnjeg Čugalja.
Već svima poznato, za sada nesuđeni naslednik Dragana Stojkovića je često upoređivan kako sa njim tako i sa drugim desetkama starog i modernog fudbala, a ono što je mene interesovalo jeste ko je idol ovog fudbalera, i na neki način neko na koga se ugledao, a odgovor, kao i obično jedinstven, je usledio:
– To i nije neka tajna, osoba za koju smatram da se ugledam na nju celi život jesu Riquelme i Del Piero, dok sa druge strane idol oduvek mi je bio Dinho, za koga smatram da je najbolji fudbaler koji je šetao svetom što se tiče dalekih prostranstava, ali na nekom bližem teritoriju to je bio Ratko Vajić sigurno.
Vajić?
– Da, sa ponosom mogu reći da mi je čast što sam mogao gledati ovog momka kako igra, na raznim poljima. Naravno da niste čuli za njega, vrhunac karijere mu je bio ulazak u osminu finala kupa Hrvatske sa omladincima, zato svima danas i fale potezi koji su činili utakmicu zanimljivim, zato i jeste javno mišljenje da je Evropski šampionat dosadan, jer nema majstora fudbala. To Vam ide otprilike ovako, Dinho, Robinho u mlađim danima, Vajić i niko više. Inače, kao dete sve što sam gledao na YouTube-u od strane Brazilaca, mogao sam da vidim na lokalnom terenu kako Vajić to izvodi, sa tolikom lakoćom i gracioznosti da se uvek naježim kada se prisetim toga.
– U to vreme tvrdim da Crvena Zvezda nije imala ni blizu takvog igrača, mogao je sa loptom šta poželi. Jednostavno, taj određeni kraj gde smo nažalost živeli, je poseban po jednoj stvari, kada društvo shvati da si dobar u nečemu, poseban i da ćeš biti neko vuku te toliko snažno prema dole dokle god te ne zakuju za dno da ne možeš da se pomeriš nigde i budeš bolji od njih, jer je to nedopustivo. Uvek sam pokušavao ponoviti njegove poteze, ali nije išlo, to je ipak bilo nešto sa druge planete. I iskreno mi je žao što puno miliona ljudi nije dobilo idola novog doba, a mogli su, i to pravog, bez uvrede manekenima sa splavova.
Tvoja priča mnogo podseća na nemačkog velikana, da li misliš da sada uz kvalitetne trenažne uslove, uz sazrevanje i sjajnog bivšeg profesionalca koji će prenositi svoje znanje na tebe uspeti da se izboriš za ono što se i on izborio vrlo kasno, profesionalni potpis?
Puno puta sam to mislio, i uvek se nađe neko na putu. Ovog puta idem totalno okolnim putem, gde nema nikoga, jer je ispod staklo i trnje, a na cilju me čeka Miro i sa njim želim da se rukujem. Toliko – bio je jasan Čugalj
Kvalitetan utisak sam stekao pričajući sa ovim mladim sportistom, i možda srpski sport ima još nekih retkih slamčica za koje će se uhvatiti, na žalost njihove karijere se većinom grade u inostranstvu, ali barem mi istinski ljubitelji sporta smo tu da se nadamo njihovom uspehu i povratku fudbala u Srbiji gde mu je mesto.
Plavo-crna kombinacija na Dejanu će obeležiti sezonu 2016/17, a lopte u mrežama protivnika i na tacni svojih napadača, sa nestrpljenjem čekamo.
0
0
Loading ...
