IZ TOPOVOG UGLA: Evo zbog čega su ‘lisice’ najlukavije…

Senzacionalni trijumf Lestera u Premijer ligi nije samo iznenađenje iz navijačkog ugla.

Ko je imao „sluha“ i stavio novac na simpatične „lisice“ bukvalno se obogatio. Bilo je i onih koji su više voleli da im je vrabac u ruci pa nisu ni čekali matematičko rešenje zagonetke. Umanjenu sumu pokupili su par kola pre kraja kada još nije bilo sigurno da će Ranijeri uploviti u šampionsku luku.

Osim sjajnih partija Lester je mnoge iznenadio sa minimalnim rotacijama u najnapornijem evropskom šampionatu. Zasluge pripadaju kondicionom treneru jer fudbaleri sa „King Pauer“ stadiona uopšte nisu pauzirali zbog povreda.

Na kraju, ono što najviše impresionira je način na koji je oformljen tim. Dominira podatak da su ulaganja bila zaista minimalna. Poređenja radi u pogon Lestera uloženo je samo 62,2 miliona evra. Golgetere Vardi plaćen je 1,24, a sada se procenjuje na 12 miliona. S druge strane Hal koji je ispao iz Premijer lige, ali je na dobrom putu da se vrati, takmičio se u Čempionšipu sa momcima vrednim 62,7 miliona?!

IZ TOPOVOG UGLA: Sevilja juri istorijski het-trik

Zapanjujuća je činjenica da su daleko iza Lestera ostali Mančester Siti (517), Mančester Junajted (487) i Čelsi (336 miliona) sa strahovito skupim postavama.

Puno su više vredeli i oni koji su ispali: Njukasl 157 i Aston Vila sa 102 miliona.

Dominaciju, u poređenju sa vrednosti tima, dokazao je Pari Sen Žermen (451,4 miliona). Ne čudi da su pobedom nad Troa od 9:0 osam kola pre kraja lige 1 odbrnaili titulu i nastavili niz. Nećete verovati, ali tokom leta 2015. godine preostalih 19 ligaša uložilo je samo 420 miliona u nove igrače. Troa ni cent! Valjda je zato i bio poslednji.

Objašnjenje je u vlasničkoj strukturi francuskih klubova i sjajnom radu sa mlađim kategorijama. Većini je „ispod časti“ da kupuju zvučna imena i trude se da promovišu što više momaka od čije će prodaje bitisati. Velika opasnost je odliv dečaka između 14 i 17 godina tako da klubovi i ne dođu u situaciju da oplode rad.

Da para ne mora da vrti gde burgija neće primer je Olimpik iz Marseja. Uložili su 47 miliona, a završili na 13.mestu. Nica je sa samo 5,4 miliona potrošenih evra sklopila tim koji je na kraju bio četvrti. U Marseju je od starta loše krenulo. Brzo je sidro podigao Marselo Bielsa, Španac Mičel se nije najbolje snašao, bezbroj pozajmljenih fudbalera uklopili su se u sivilo. Na sve je došla odluka bogate ruske naslednice i gazdarice Margarite Luj Drajfus da proda klub. Nadovezala se trudnoća, pa porođaj i klub je ostao u procepu.

IZ TOPOVOG UGLA: Drim-tim bi “pucao” na titulu

Sa timom u koji je uloženo preko 330 miliona Bajern je opet dominirao u Nemačkoj. Ništa nije sporno, osim podatka da je pod jedan „bundes“, a onda i projekat najbogatije pokrajine Bavarske. Ni to mu nije pomoglo pa se treći put uzastopno zagrcnuo u polufinalu Lige šampiona. Najveći gubitnik je Volfzburg koji je bacio 157 miliona. Nešto su izvukli kroz igre u Ligi šampiona, ali ako se zna da ih iduće sezone neće biti u evrokupovima onda situacija nije ni malo ružičasta. Iza njih stoji jak auto-koncern koji će popuniti rupe. Isto važi za Bajer Leverkuzen (farmaceutski gigant), Šalke („Gasprom“), Štutgart (ni „Mercedes“ nije pomogao), Ingolštat („Audi“) i Hofenhajm.

Poslednji spomenuti je najspecifičniji pošto je softver-magnat Ditmar Hop dobio dozvolu da postane vlasnik 51 odsto akcija. Savez mu je ukazao poverenje (inače su klubovi formirani kao udruženja građana) pošto je ulagao više od deset godina, napravio novi stadion u obližnjem (i većem) Zinhajmu tako da je svim potezima dokazao da „neće menjati namenu“ i da su mu namere časne i sportske. To je zanimljiv podatak koji govori kako bi mogla da se sprovede privatizacija na našim prostorima. Inače, svi će postati vlasnici (budzašto) klubova koji su na ivici egzistencije. Posle godinu dana dići ruke od fudbala, rasterati sve živo i rasprodati zemljište ili poslovni prostor.

„Vukovi“ su jedini nemački tim koji se loše proveo. Ulaganja tokom poslednjih godina opravdali su drugolpasirani Dortmund (138), 3. Leverkuzen (106), 4. Menhengladbah (65), 5. Šalke (63 miliona), ali je kuriozitet da je doskorašnji drugoligaš RB Lajpcig, sa 35 miliona, zauzeo deseto mesto među nemačkim klubovima. Isplatilo mu se pošto ga očekuje debitantska sezona u Bundes ligi. Kvalifikacija za LE dokopala se Herta (23,3), a ceh su, očigledno, platili Štutgart (27,3) i Hanover (36,5).

Zanimljivost iz Portugala odnosi se na Benfiku B koja je kupila srpsku perspektivu Jovića i Šaponjića. Ali krenimo redom. Ponovo je trofejni tro najviše ulagao, ali plasman nije proporcionalan uloženom novcu: Porto 59,2 Benfika 55,7 i Sporting 13 miliona. Više od tradicionalno dobre Brage (5,5) i ostalih superligaša uložili su B „orlovi“ – 14,4 miliona! Polovina klubova je, zbog finansijske krize, koja drma ceo svet, poslovala na „nuli“.

Prvo mesto Juventusa (263) i drugo Napolija (167) bili su očekivani. Milan se baš srozao (116), a katastrofalno je prošla Verona koju je 6,3 miliona uloženih evra odvelo u Seriju B. Sipatične novjalije Karpi (545.000) i Frozinone (400.000) bili su prežaljeni još pre starta. Na kraju malo je nedsotajalo da Karpi napravi senzaciju i pretekne Palermo i suludog gazdu Zamparinija.

IZ TOPOVOG UGLA: Dungini anonimusi osvajaju Ameriku

Za kraj, ali samo prikaza, ostavili smo Španiju. Primera je ubedljivo najjača liga. To dokazuju tri kluba u finalima evrokupova. Barselona se „protegla“ 390 miliona evra pametno popunjavajuči „rupe“! I prva je. Real je uložio 560 miliona uz poneku (Rodrigez, česte pauze Bejla…) grešku. Ostala mu je Liga šampiona preko koje sve može da niveliše. Krah je doživela Valensija (190), dok je Hihon, pod „čudnim“ okolnostima izborio opstanak, a da nije uložio ni jedan cent. Uglavnom je imao pozajmljene gudblare. Žrtva mućki, po običaju je bio Rajo Valjekano. „Pčelice“ su jedva pronašle i potrošile 400.000 evra i – ispale.

Pripremio: Miloš Topalović

0

0