BJELICA SE JAVLJA ‘PREKO BARE’: Zovu me Beli i svi me ovde gotive!

Odigrao je maestralno prošlu sezonu, na EP uništio Špance, pa Nemce uz zvuk sirene i tokom takmičenja Nemanja Bjelica je u medijima „preko bare“ odmah dobio specijalan nadimak – „Profesor velikih šuteva“.

Za KSS je dao prvi intervju po odlasku u NBA, a mi ga prenosimo u celosti.

– Ne znam precizno ko je to smislio tokom Evropskog prvenstva, ali svakako dobro zvuči… – uz osmeh Nemanja Bjelica, pojačanje Minesota Timbervulvsa otvara prvi intervju po odlasku u NBA ligu specijalno za sajt Košarkaškog saveza Srbije.

Kakvi su prvi NBA utisci?

– Sve se savršeno! Polako se adaptiram, u klubu su me od prvog dana primili lepo i srdačno, tako da se već osećam kao da u potpunosti pripadam „vukovima“. Doduše, draftovan sam pre pet godina i već sam dolazio u Mineapolis, ali sada sam prvi put ovako daleko od porodice i prijatelja. Za sada je sve OK. Organizacija je vrhunska u svakom pogledu, ovo je, jednostavno, sam vrh planetarne košarke.

Sigurno da „aklimatizacija“ ide lakše uz dugogodišnjeg centra Minesote Nikolu Pekovića?

– Da, Nikolino prisustvo mi mnogo znači. On mi je najviše pomogao u prvim američkim danima. Tu su i Španac Riki Rubio, pa Hrvat Damjan Rudež… Mi Evropljani stalno provodimo slobodno vreme zajedno, odemo na ručak, večeru…

Kako je igrati sa aktivnom NBA legendom Kevinom Garnetom?

– To je nešto što bi svako poželeo… Svako ko je nekada sanjao da igra u NBA ligi, maštao je da bude pored superstara. Čovek je 20 godina među najboljim igračima lige, rođeni je pobednik, pa imam dosta stvari da naučim od njega. I Garnet se stvarno trudi da mi pomogne da uđem u sistem.

Gledali smo klip sa treninga Vulvsa, gde Garnet upravo tebi objašnjava neke kretnje.

– Pa da, svi me ovde gotive… – uz osmeh će reprezentativac Srbije.

Koji si nadimak dobio od saigrača?

– Zovu me Beli, to znaju da kažu… Moje prezime mogu da izgovore tek iz desetog pokušaja. A i to je pod znakom pitanja…

Predsezonski mečevi pokazali su da u Minesoti vrlo ozbiljno računaju na tebe i da bi trebalo da dobiješ zapaženu ulogu u timu.

– Trener Sem Mičel i svi u stručnom štabu su zadovoljni. Od prvog dana mi ide dobro i spreman čekam početak sezone. Trener ima dosta poverenja u mene, a moje je samo da nastavim vredno da radim. Prva NBA godina je uvek najteža. Sigurno da su mi prethodne dve sezone u Fenerbahčeu sa Željkom Obradovićem mnogo pomogle da sazrim kao igrač. Iskreno, nisam očekivao da ću tako brzo da se prilagodim na ovdašnju košarku, ali do sada je sve kako treba. Sezona kreće za sedam dana, jedva čekam prvu utakmicu, i to protiv Los Anđeles Lejkersa!

Znači, prvo pa – Kobi Brajant!

– Da, Kobi… Još jedna legenda… I o tome sam sanjao…

Šta, generalno, očekuješ od prve sezone u najjačoj košarkaškoj ligi sveta?

– Presrećan sam što sam ovde i očekujem da počnemo da pobeđujemo!

Kakav je Mineapolis, šta ti se posebno sviđa, šta ti ne odgovara?

– Grad je odličan, a dobro je što ti je sve na dohvat ruke. Trenažna dvorana je u strogom centru, gde sam dobio stan, „Target centar“ u kome igramo utakmice je prekoputa…

Ima li u Mineapolisu Srba koji će da navijaju za tebe?

– Nisam još sreo naše ljude, ali se nadam da će ih biti.

Da li si već stekao popularnost, da li te prepoznaju na ulici?

– Ha,ha… Ma tek sam na početku, mada ima navijača koji me zaustavljaju na ulici i žele da se upoznamo i fotografišemo. Mineapolis ima i NFL i bejzbol tim, tako da ceo grad živi za sport.

Najjači dosadašnji NBA utisak?

– Najteže pitanje do sada… NBA je ozbiljno ludilo u najpozitivnijem smislu. Sve mi se ovde sviđa, uslovi, organizacija, sve te čeka spremno i misliš samo na košarku. Imamo i svoj avion, ma ni delić ovoga nema nigde u Evropi… Treba da dođeš i sve ovo doživiš…

Kakve su emocije, sa ove vremenske distance, kada se prisetiš prethodnog Evropskog prvenstva u Berlinu i Lilu?

– Iskreno, mnogo mi je lakše i pametnije da ne mislim o tome. Kad god se setim polufinalnog meča bude mi teško, baš kao i svima iz reprezentacije. S druge strane, sve je to sport. Idemo dalje, treba da se izvuku pouke, ali sigurno do kraja života neću zaboraviti meč sa Litvanijom.

Možemo li reprezentacija Srbije da obezbedi plasman na Olimpijske igre preko kvalifikacionog turnira?

– Možemo, nadamo se i to nam je primarni cilj. Jasno je da neće biti nimalo jednostavno, ali ova generacija je zaslužila da učestvuje na OI! Želimo to da uradimo zbog srpskog naroda i nas samih. Najviše bih voleo da Srbija dobije organizaciju kvalifikacionog turnira, pa da to uradimo pred našom publikom. To bi nam svima mnogo značilo! – zaključuje Nemanja Bjelica, as reprezentacije Srbije i novi član NBA ligaša Minesota Timbervulvsa u prvom intervjuu iz SAD za sajt KSS.

0

0