NAJBOLJA FINALA U ISTORIJI LŠ: Noć kada je čitav svet dobio odgovor – zbog čega VOLIMO fudbal! (FOTO) (VIDEO)

Ostao je još samo jedan dan do velikog finala. Verovatno nije bilo teško pretpostaviti da smo za kraj našeg specijala ostavili ne samo najbolje finale u istoriji ovog takmičenja, već otkako postoji ova igra. Dovoljno je reći samo – ta čuvena istanbulska noć.  

Tog 25. maja 2005. godine ako je bilo skeptičnih fudboholičara koji nisu mogli ostatku sveta da objasne svoju pasiju za ovom igrom, tada je ceo svet dobio jasan odgovor – zbog ovoga volimo fudbal. 

Milan je na poluvremenu vodio rezultatom 3:0, a Liverpul je u roku od svega 15 minuta nastavka već došao do izjednačenja – 3:3, a kasnije i do istorijske pobede nakon penala. 

– Na poluvremenu sam hodao ka svlačionici pognute glave. Ljutnja, nemoć i depresija su vladale mojim emocijama. Ni o čemu nisam razmišljao. Samo mi je kroz glavu prolazilo šta će nam reći naša porodica, prijatelji … šta će nam reći hiljade i hiljade navijača koji nas strastveno bodre na svakoj utakmici. Šta će nam reći reći javnost. Ceo svet bi nam se smejao. Nisam imao snage da podignem glavu i pogledam sva ona lica u crvenim dresovima koji su razbacani na Ataturk areni. Gledao sam u pod i nisam video ništa osim utučenosti. Moji snovi su se pretvorili u prašinu. Svi igrači su ovako izgledali. Bilo im je teško da prihvate da je devet meseci mukotrpnog rada srušeno za tren oka – rekao je iskusni Džejmi Karager i otkrio šta je presudilo: 

– Najpribraniji od svih bio je naš šef Rafa Benitez. Fascinirala me je njegova mirnoća u toj situaciji. I dan danas mu se divim na koji način je preuzeo stvar u svoje ruke. Najpre je odlučio da izvede Traorea iz igre. Ljubazno mu je saopštio da krene na tuširanje, a umesto njega je trebalo da uđe Đibril Sise koji ne igra na Traoreovoj poziciji. Kada je Traore već skinuo majicu, fizioterapeut ekipe je odreagovao i rekao da Siv Finan zbog povrede prepona ne može da nastavi utakmicu. Finan je ubeđivao Beniteza da može da nastavi sa igrom, na šta mu je ovaj odgovorio: „Izgubili smo Kjuela zbog povrede, tako da imamo još samo dve izmene. Ne mogu da potrošim obe, a ti da se u međuvremenu povrediš, onda nismo ništa uradili“. U tom trenutku, umesto Finana je ušao Ditmar Haman.  

– Kada sam koračao kroz tunel vraćajući se na teren, ugledao sam Maldinija kako ponosno vodi svoje saigrače. Lica su im izgledala kao da su već osvojili trofej. Mi smo i dalje tužni i očajni istrčali na travnati tepih Ataturka, a od strane naših navijača je i dalje odzvanjalo „You’ll never walk alone“. Samo što ta himna u tom trenutku nije zvučala onako uobičajeno. Uopšte nije imala dinamiku i energiju kojom navijači inače ratnim pokličom žele da nam pokažu da krenemo u borbu. Imao sam osećaj kao da su kroz melodiju ove pesme hteli da nam poruče da su uprkos svemu ponosni na nas i da ne dozvolimo da još više obrukamo i sebe i njih – otkrio je Karager mnogo godina kasnije. 

Ključ u pobedi Liverpula bio je govor Rafaela Beniteza tokom pauze na poluvremenu.

– Ušao sam u svlačionicu i rekao sam im da odigraju još 45 minuta i da šta god da se desi, treba da budemo ponosni na sve što smo do tada učinili. Takođe sam im rekao MI SMO LIVERPUL, IGRAMO ZA LIVERPUL, IGRAMO ZA SVE PRISTALICE OVOG KLUBA. Ne možete sebe nazivati igračima Liverpula ako igrate spuštene glave. Dajte sve od sebe i verujte da možete večeras učiniti ono nestvarno ako to i hoćete. Iskoristite ovu priliku da postanete heroji – ispričao je Benitez i objasnio taktički zamene:

– Počeo sam da pišem novu formaciju. Traore je trebalo da napusti igru, a Haman da uđe umesto njega i ideja je bila da on zakomplikuje život Rikardu Kaki. U tom trenutku mi je saopšteno da Finan ne može da nastavi zbog povrede, tako da sam Hamana morao da ubacim ipak umesto njega. Takođe je zamisao bila da umesto Traorea uđe Sise i zaigra po desnoj strani, ali u tom slučaju više ne ne bih imao izmena, tako da je Traore ipak ostao u igri. Finan je bio nezadovoljan, ali ovako je ipak bilo najbolje. Nisam hteo da rizikujem da ostanem bez prava na zamenu, jer je bilo neminovno da bi Finan ipak morao da izađe iz igre. Ideja je bila da igramo u formaciji 3-4-2-1, ali je Finanova povreda sve zakomplikovala, tako da sam ipak sačekao da vidim kako će stvari da se odvijaju u nastavku. Morali smo da napadnemo i što pre povratimo samopouzdanje. Kada tim izgubi kontrolu nad utakmicom, mora da prođe bar 15 minuta da je ponovo povrati. Toliko je i nama trebalo u drugom poluvremenu da zaigramo onako kako dolikuje – rekao je Benitez.  

Ipak, jedan od heroja istanbulske noći bio je golman Jirži Dudek. Svojim čudnim plesom na gol liniji dekoncentrisao je protivničke fudbalere.

– Odjednom mi je Karager prišao sa leđa, čvrsto me potapšao i rekao: „Uradi nešto kao Grobelar. Sećaš se kako je on izluđivao i dekoncentrisao protivnike kada je trebalo da izvedu penal“. Kada sam zauzeo svoju poziciju, razmišljao sam šta bih mogao da uradim da ih izbacim iz ritma. Na kraju, kada smo dobili utakmicu, Kara je odšprintao do mene i među prvima mi čestitao na svemu učinjenom te večeri – podsetio je Dudek.  

 S druge strane, poraz je najteže pao Andrei Pirlu koji je tek 10 godina kasnije priznao da je nakon te utakmice razmišljao i da se povuče i prekine profesionalnu karijeru.

– Razlog zbog kog smo izgubili na penale je Jirži Dudek. Ta budala od plesača glumela je pajaca na gol liniji, a potom bi nam se direktno rugao ko god bi promašio od nas. Utakmica u Istanbulu se igrala 25. maja, a naša liga se još nije završila. Četiri dana kasnije na programu je bio meč protiv Udinezea. Takav sraman raspored je za nas bila najteža kazna. Uvek smo se pitali zašto, ali niko nije imao nikakve odgovore. Jedva sam mogao da spavam posle tog poraza u Istanbulu. Pa čak i kad se probudim, u glavi mi je sumorna misao JA SAM ODVRATAN. NE MOGU DA IGRAM VIŠE. Redovno su mi pre spavanja pred očima bili Dudek i ostali Liverpulovi igrači. Noćna mora je noćna mora. Znaš da će početi kad zatvoriš oči, ali neće prestati kada ih ponovo otvoriš. Nikada neću potpuno otresti taj osećaj apsolutne impotencije. To će mi zauvek tokom karijere držati noge vezanim i pokušavati da me obori – otkrio je Pirlo.  

https://www.youtube.com/watch?v=tnB4XAhl6PY

 [stextbox id=“hotsport_text_box“]

Milan – Liverpul 3:3 (3:0) penalima 5:6
Strelci: Maldini 1, Krespo 39, 44 – Džerard 54, Šmicer 56, Alonso 60 
Penal serija:
Milan: Seržinjo (promašio), Pirlo (promašio), Tomason, Kaka, Ševčenko (promašio)
Liverpul: Haman, Sise, Rise (promašio), Šmicer
Stadion: Ataturk, Istanbul

Gledalaca: 69,600

Milan: Dida – Kafu, Stam, Nesta, Maldini – Pirlo, Gatuzo (Rui Košta 112), Sedorf (Seržinjo 86), Kaka – Krespo (Tomason 85), Ševčenko. 

Liverpul: Dudek – Finan (Haman 45), Karager, Hipija, Traore – Alonso, Luis Garsija, Džerard, Rise – Kjuel (Šmicer 23), Baroš (Sise 85).

[/stextbox]

0

0