PRAVO U CENTAR: Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde objasnio šta je najveći problem srpskog fudbala!

U to vreme je kao mladi igrač igrao u reprezentaciji stare Jugoslavije. Bio je u olimpijskoj reprezentaciji koja je trebala da ide 1992. godine za Barselonu. Nažalost, tada se nisu kvalifikovali, mada kaže da ne bi ni mogli da odu na to takmičenje zbog sankcija. Imao je uspešnu karijeru kao mlad igrač, pa su došle ponude i iz Zvezde, Partizana, Hajduka iz Splita. Ipak se odlučio za Zvezdu kada mu je istekao ugovor sa Radničkim. Jasno je i njemu šta dres Crvene zvezde predstavlja i kakvu presiju sa sobom nosi.

– Veliki klub, veliki pritisak, puno dobrih igrača. Osim toga što moraš da budeš dobar igrač da bi igrao u Zvezdi, moraš da nastaviš da budeš dobar da bi nastavio da igraš u tom klubu. Moraš da imaš i dosta sreće, koju ja  nisam imao. Za Zvezdu sam dao 18 golova, i to kao igrač koji nije stalno u igri, a Darko Kovačević i Dejan Petković Rambo su dali po otprilike 25 golova. Mene koji je dao 18 golova niko nije ni video – objasnio je svoja iskustva iz crveno-belog dresa Goran Stojiljković.

FOTO: niskevesti.rs

Kada se otisnuo preko granice, imao je šta da vidi. Od ovdašnje besparice i ratnog stanja, ušao je u svet mirnog života, plaćenog za posao koji obavlja. Jednom rečju, domaći i inostrani fudbal su ‘nebo i zemlja’.

Doživeo sam veliku promenu. Otišao sam iz ratne Srbije u zemlju u kojoj je sve mirno, sve na svom mestu, u kojoj dobiješ mnogo para za transfer, gde možeš da priuštiš sebi novi auto i da otputuješ negde. Mladi igrači u našoj zemlji imaju problom sa nameštanjem utakmica, igraju za klubove u kojima igrače ne plaćaju dovoljno, gde ih niko ne ceni. Odlaskom u inostrane klubove mladi igrači dožive veliku promenu. Odu iz besparice, onda zarade mnogo para i misle da su zavšili posao. Veliki broj njih tu izgubi kompas sa realnim svetom. Njihova karijera stagnira, ili počne da opada. U inostranstvu je surovo, kada te neko plati traži od tebe rezultate, ako ne pokazuješ rezultate tvoja karijera lagano kreće silaznom putanjom. – reklo bi se pogodio je u centar Goran Stojiljković.

FOTO: niskevesti.rs

Sada radi sa decom, ali kao čovek iz fudbala, i dalje prati stanje u domaćem fudbalu. Ono što vidi, nimalo mu se ne dopada.

– Radim sa decom, ali to što ja čujem, vidim i pratim, nije nimalo dobro. Stičem utisak da su utakmice nameštene, da se sve igra po nekom šablonu, sve manje i manje ima ozbiljnosti. Dovoljno je da se jedna utakmica namesti pa da sve bude sumnjivo. Neko mora da se pozabavi time i da konačno presečemo tu priču i da krenemo da igramo fudbal. S druge strane ono što me najviše boli u našem fudbalu, to je što većina ljudi koji rade u fudbalu nisu iz sveta fudbala. To je najveći problem.

Za kraj je dao veoma zanimljiv primer stanja, načina rada i uopšte ljudi koji se trenutno nalaze u srpskom fudbalu.

Zamislite da ja radim nešto na medicinskom fakultetu. Ja ću da probam, verovatno i da se trudim, ali ja nemam veze sa medicinom. Kao što većina tih ljudi koji uđu u svet fudbala misle da sve mogu, da sve znaju, a u stvari nemaju osećaj za fudbal, za sport, za mlade igrače. Većinu klubova vode političari. Mislim da oni tu treba da budu oni koji kontrolišu tok novca, a da klubove treba da vode sprtisti, ili bivši sportisti – zaključio je Goran Stojiljković priču o, kako kaže, sumornom srpskom fudbalu.

1

0