HOTSPORT I REKREATIVO PREDSTAVLJAJU: Pre nego što odaberete MMA, upoznajte ga iz pravog ugla (FOTO) (VIDEO)

Dragi naši čitaoci, HotSportisti, kao što ste do sada već navikli, u našoj rubrici REKREATIVO, na poseban način ćemo se posvestiti i pojedinim sportovima koji su sve više popularni u svetu rekreativaca. Svedoci smo da je MMA sve više aktuelan i popularan među svima koji žele da se rekreativno bave sportom, stoga smo odlučili da mu posebnu pažnju posvetimo iz nekog drugačijeg i stručnijeg ugla. 

Naš specijalni dopisnik iz sveta MMA je Miloš Soldo, donedavni aktivni borac, dugogodišnji trener, sadašnji rekreativac, a takođe je bivši vlasnik kluba u Bačkoj Palanci “Unity Squad Fight team“, koji je ogranak kluba kojem i dalje pripada – klub tajlandskog boska – Unity Vrbas.  

• [stextbox id=“hotsport_text_box“ float=“true“ align=“right“]Ime i prezime: Miloš Soldo
  Datum rođenja 1. oktobar 1988.
  Karijera: 4-3 amaterski skor , 2-1 poluprofi i 1-0 profi .
  Zadnji meč radio 2012. godine, a onda zbog životnih okolnosti i privremene zabrane MMA, prestaje sa borbama
  Klubovi: KTB (klub tajlandskog boska ) Unity , Vrbas
  Godinu dana držao klub Unity Squad Fight team iz Bačke Palanke[/stextbox]

On je za početak, za naše čitaoce i zainteresovane rekreativce za MMA, pisao o tome šta predstavlja ovaj sport, iz kojih delova se sastoji jedna borba, a takođe je i objasnio najosnovnija pravila.  

Ovo je njegova prva lekcija… 

21. vek je tek počeo , a svedoci smo kako se stvari veoma brzo menjaju. Do juče smo pratili Muhamed Alija, Majka Tajsona , Evandera Holifilda , Džoa Frejzera i ostale velikane plemenite veštine boksa, a već danas imamo njihove naslednike poput Fedora Emelianenka, Mirka Filipovića , Andersona Silve , Maurisija Rue.

Moderni gladijatori, kako ih neki nazivaju, duboko su urezali svoja imena u istoriju borilačkog sporta. Krajem 20.veka ovi ljudi pokazali su nešto novo, sasvim drugačije i publika širom sveta ušla je, zajedno sa njima u novu eru borilačkog sporta.

U ovom tekstu pokušaću da približim MMA sport svima onima koji vole da ga gledaju, ali odbijaju da ga razumeju i samim tim posmatraju MMA kao tuču ili borbu bez pravila.  

Kljuc uživanja i razumevanja ovoga sporta leži u poznavanju različitih segmenata borbe i prepoznavanju tranzicija koje se dešavaju u jednoj borbi. Najveći problem zadaje borba na zemlji („ground game“ ili parter borba). Običnom gledaocu ovo može da bude veoma dosadno u poređenju sa udaranjem (u MMA ovaj način borbe naziva se „stand up“). 

Ponekad je borba u parteru stvarno dosadna kada borci ne poseduju dovoljno tehnike, ali ukoliko se nađu dva vrhunska rvača ili poznavaoca brazilske jiu jitse, borba u parteru zna biti zanimljivija nego u stand up segmentu.

MMA (mixed martial arts, mešane borilačke veštine) je najbrži rastući sport na svetu. MMA objedinjuje različite discipline, kako iz borilačkih sportova, tako i Olimpijskih sportova, kao na primer boks , kik boks, karate , jiu­jitsu , muay thai, tae kwon do, rvanje , džudo i mnoge druge. 

Savremeni MMA najviše vodi poreklo od takmičenja bez pravila (Vale Tudo) koja su postala popularna u Brazilu početkom XX veka. Ovaj sport je međunarodni uspeh postigao tek od 1993. kroz UFC turnire (Ultimate Fight Championship), koje je u USA pokrenuo Rorion Grejsi. U nekom drugom tekstu obuhvatićemo malo više sam istorijat i razvoj MMA kao sporta.

Kako ispratiti jednu MMA borbu?

Postoje tri nivoa borbe, stand up borba (stojeća borba) , u kojoj se koriste udaračke tehnike u stojećem stavu (kik boks , karate , boks…) i ovaj deo borbe je publici u Srbiji najzanimljiviji jer svi su upoznati sa udaračkim sportovima. Zatim imamo klinč borbu do koje dolazi kada distanca između dva borca ne dozvoljava korišćenje tehnika iz stand up segmenta, tada se koriste tehnike obaranja (rvanje , džudo…) ili tehnike udaranja iz bliske distance koja uključuju laktove i kolena (muay thai).

Ukoliko se borba iz klinča prenese na pod, odnosno jedan borac baci drugog, tada se to naziva parter borba (ground game). Ovaj segment borenja nije u potpunosti poznat publici u Srbiji, pa na većini takmičenja dolazi do negodovanja publike, jer smatraju da se borci „gnjave“. 

U parter borbi, borac koji je na zemlji uglavnom upotrebljava submision tehnike iz brazilske jiu jitse (poluge na rukama , davljenja i dr), dok borac koji je iznad oborenog, koristi rvačke tehnike u cilju zauzimanja što bolje pozicije iz koje može da zadaje udarce (ground and poud) ili da pokuša da „upakuje“ neku polugu (submison) i na taj način natera borca da preda meč.

Dakle u MMA možete da pobedite na više načina:

1. Nokautom (kao u boksu ili kik boksu)

2. Predajom protivnika (tap out) ukoliko borac polugom ili gušenjem natera svog protivnika da preda meč

3. Sudijskim prekidom (tehnički nokaut) kada sudija proceni da se borac koji je pod pritiskom ne brani pametno

4. Prekidom lekara u koliko dođe do povrede i borac ne može da nastavi meč (obično zbog puknute arkade koja nije ozbiljna povreda, ali nekad nije moguće zaustaviti krvarenje, pa samim tim borac ne može da nastavi meč) 

Jos jedna od velikih zabluda publike, jeste da je to borba u kojoj nema pravila. Pravila postoje, i ima ih mnogo. Kao primer, navećemo da postoji 25 faulova, a neki od tih su :

Zabranjeni su udarci glavom, ne smeju se koristiti poluge na malim zglobovima, svako nesportsko ponašanje koje prouzrokuje povredu protivniku kažnjivo je diskfalifikacijom. 

Atletska komisija SAD je tačno propisala pravilnik pod nazivom The Unified Rules of Mixed Martial Arts . Ta pravila uključuju veličinu prostora u kojem se odigrava meč (kaveza ili ringa), specifikacije oko zaštite na rukama borca i informacije o suđenju i faulima… 

Pomenuo bih još i amaterski MMA , koji je jako bitan u karijeri jednog borca , jer se u amaterskim mečevima stiče potrebno iskustvo za buduće poluprofesionalne i profesionalne mečeve. Amaterski MMA mečevi imaju posebna pravila , mnogo više zaštite je uključeno (kaciga, štitnici za podkolenice) izbačeni su opasni udarci koji mogu da dovedu do povrede , tako da su laktovi u potpunosti isključeni i u stand up segmentu i u parter borbi , takođe su zabranjene poluge na nogama i završnice plasirane na kičmi i vratu. 

Pored ovih pravila postoje i težinske kategorije :

Bantamweight bantam (57 do 61kg) Featherweight perolaka (do 66kg) Lightweight laka (do 70kg) Welterweight velter (do 77kg) Middleweight srednja (do 84kg) Light Heavyweight poluteška (do 93kg) Heavyweight teška (do 120kg), superteška (preko 120kg).

Težinske kategorije su jedan od najbitnijih segmenata ovog sporta. One balansiraju između dva borca približnih kilaža, ali različite fizičke spremnosti i stila borbe. Neki borci više forsiraju rvanje i prevođenje borbe u parter i na taj način „vijaju“ pobedu, dok neki borci koriste odbrambene tehnike od rušenja i pokušavaju da borbu završe u stojećoj borbi (stand up). Dakle, pored toga što u borbi odlučuje fizička spremnost borca, odlučuje i tehnika i taktika koju je borac usavršavao mesecima, ali isto tako i sportska sreća koja ovom sportu daje poseban „šmek“.

U ovom sportu samo jedan trenutak nepažnje ili jedna mala greška borca mogu da preokrenu ceo tok meča, kao i njegov konačan ishod. Možda je baš to ta sitna stvar koja ovaj sport čini toliko zanimljivim za gledanje , ali isto tako i za treniranje. 

 hotsport.rs/Miloš Soldo

0

0