BOŠKO JANKOVIĆ ZA HOTSPORT: Pratim dešavanja u Zvezdi, uvek sam tu za ‘Orlove’

Vezni fudbaler Verone, srpski internacionalac Boško Janković, trenutno se oporavlja od povrede koju je zadobio početkom decembra.

Ovaj momak, koji tokom karijere nije imao sreće sa povredama, u razgovoru za Hotsport otkriva kako se trenutno oseća, koji su mu planovi i kako vidi situaciju u srpskom fudbalu i njegovom bivšem klubu, Crvenoj zvezdi.

Kako je došlo do povrede zgloba?

– Sve se dogodilo na samom startu treninga. Ušao sam u jedan duel sa saigračem, on je pokušao da šutira van kaznenog prostora. Meni je izgledalo kao da će da „udari lažnjak“, nisam sa sto odsto ušao u taj duel i podmetnuo sam nogu. Ipak, on je šutirao i praktično mi je odneo nogu. Odmah sam čuo da je nešto kvcrnulo, očekivao sam da je došlo do nekih istegnuća ligamenata. Ipak, snimak je pokazao da je kost naprsla, ubrzo sam operisan, ali, srećom, moći ću da se vratim u januaru. Sada se osećam dobro – priča Boško Janković koga smo zatekli na rehabilitaciji u Fizio centru u Beogradu.

Deluje da si igrač rođen pod nesrećnom zvezdom. Taman što kreneš da igraš kvalitetno – zaradiš neku tešku povredu?

– Pa jeste, tako je nekako. Eto, kroz karijeru – ja nikada u životu nisam imao neku lakšu povredu koja se, obično, svim igračima dešavaju. Nikada nisam izvrtao zglob, imao neka istegnuća mišića. Kod mene su to uvek neki ligamenti, neke povrede zbog kojih mnogi igrači čak i prekidaju karijere. Međutim, eto, posle teške povrede pre tri sezone uspeo sam da se vratim. Imao sam dve sjajne sezone u Đenovi, posle sam prešao u Veronu gde sam prošle godine, rekao bih, igrao sasvim solidno. Dobro sam krenuo i ove godine i onda se dogodilo ovo. Međutim, sve je to deo sporta, na takve stvari ne možemo da utičemo. Srećom pa ću sad pauzirati „samo“ dva meseca.

Verona je solidno startovala sezonu, a posle toga kao da je stao?

– Na startu sezone vezali smo nekoliko odličnih rezultata, a onda su usledili problemi. Za osam utakmica osvojili smo tek pet bodova, što nije za pohvalu, ali verujem da ćemo nastaviti put ka toj granici od 38, 39 bodova koliko će biti dovoljno, uveren sam, za opstanak u eliti. Ipak, sezona je duga, ima još mnogo da se igra, videćemo kako će biti.

Dugo si u Italiji, tvoj bivši saigrač iz dresa reprezentacije, Dejan Stanković, sada je trener u Udinezeu. Iako je, kao igrač, bio prilično mirne naravi, sada kao trener pokazuje burnu stranu temperamenta i čini se da juri rekord Serija A po broju crvenih kartona jednog pomoćnog trenera?

– Deki je pre svega jedan odličan momak, vrhunski fudbaler. Međutim, trenerski posao nema nikakve veze sa igračkim. To su, u ostalom, rekli mnogi veliki igrači koji su kasnije postali treneri, a to je rekao i on sam. Mislim da je trenutno u toj fazi adaptacije na novu ulogu. Uveren sam da će se sjajno snaći i da će postati i odličan trener, baš kao što je bio i igrač. Udineze radi fantatičan posao, a sve je to zasluga Andree Stramaćonija i Dejana Stankovića.

Sa druge strane, Siniša Mihalović, sa svojom Sampdorijom je, čini se, nadmašio sva očekivanja?

– Pa jeste, Siniša je za razliku od Dekija iskusniji trener, već nekoliko godina se bavi tim poslom i tačno zna šta treba da se radi. Nema sumnje da je napravio odličan rezultat sa klubom iz Đenove, nema razloga da tako ne nastavi i do kraja šampionata.

Kada smo kod italijanske lige, deluje da je Serija A u poslednjih nekoliko godina u evidentnoj krizi. Italijanski klubovi ne beleže značajne rezultate u evropskim takmičenjima, šta misliš koji je glavni razlog za tako nešto?

– To je lako pitanje. Jasno je da fudbal u Italiji više nije na nivou na kojem je bio do pre par godina. To su već do sada svi primetili. Baš sam nedavno razgovarao sa svojim saigračem i cimerom Lukom Tonijem. Složili smo se da Italija ne beleži dobre rezultate ni kao nacionalni tim. Došlo je do pada kvaliteta, nema više igrača kao što su bili Toti, Del Pjero, Pirlo, Nesta, Kanavaro ili baš Luka Toni. Takvi igrači se rađaju jednom u sto godina. I prosto, kada prođe jedna takva generacija, nemoguće je odmah pokrpiti rupe. Sadašnji nosioci igre reprezentacije Italije nisu tog kalibra. Samim tim, opada i kvalitet Serije A. Upravo zbog vodeći italijanski klubovi nemaju sreće u evropskim okvirima.

Da li stižeš da pratiš dešavanja i igre reprezentacije Srbije?

– Naravno da pratim, o svemu se informišem iz medija. Beležimo rezultate takve kakve beležimo, igramo tako kako igramo. Jasno je svima da se nalazimo u teškoj situaciji i da se izlaz ne nazire. Kao što sam rekao, da bi jedna reprezentacija beležila dobre rezultate, mora najpre da ima kvalitetnu ligu. A svi znamo u kakvom je stanju srpski fudbal, da mladi igrači odlaze rano i traže sreću u Evropi. Svima nam je teško po tom pitanju.

U italijanskoj ligi ima dosta Albanaca. Da li si imao prilike da popričaš sa nekima od njih oko svega što se dogodilo u Beogradu za vreme kvalifikacionog meča?

– Jeste, ima dosta Albanaca i sa pojedinim igračima sam priča. Zanimalo ih je šte se sve to dogodilo, kako mi to vidimo… Međutim, sa tim albanskim igračima ja imam kvalitetan odnos. Za nas je fudbal sport, tako da nikakvih nesuglasica oko toga nije bilo. Ni oni ni ja na to nismo mogli da utičemo.

 Već dugo te nema u dresu reprezentacije. U poslednje vreme si igrao dobro, da li bi ponovo obukao dres „Orlova“?

– Ja sam to rekao već hiljadu puta: uvek sam tu za dres reprezentacije. Za mene lično, ima nečeg posebnog u tome kada predstavljaš svoju zemlju. Ja volim da igram za Srbiju, nisam još u godinama da bi me nastupi za držani tim opterećivali, tek mi je 30. godina. Tako da ukoliko stručni štab proceni da sam im potreban, ja ću se odazvati pozivu selektora.

Kao što si rekao, situacija u srpskom fudbalu nije sjajna. Nije sjajna ni u Zvezdi, da li stigneš da ispratiš dešavanja sa stadiona „Rajka Mitića“?

– Stignem, redovno čitam vesti iz Zvezde i iz Srbije u opšte. Mislim, tako je kako je, svi znamo da je, pre svega, ekonomska situacija u zemlji jako loša, tako je i u sportu. Teško je raditi u takvim uslovima kada ljudi ne dobijaju platu, kada igrači se sve pretvorilo u jedan začaran krug. Teško mi je zbog toga, ali tako je kako je.

Kao sad već i iskusan igrač, šta misliš o eroziji talenata u Srbiji, pošto se starosna granica igrača koji napuštaju domaće terene konstatno spušta i igrači sve mlađi odlaze u dijasporu tražeći angažman?

– Ja iskreno nisam protiv toga. Kao igrač, apsolutno mogu da razumem odluke mladih fudbalera. Pogledajte samo stanje terena u Jelen Superligi Srbije. Neki dan sam gledao utakmicu domaće lige, taj teren na kojem su igrači igrali je bio u katastrofalnom stanju, trava jedva da je postojala. Igrati pod takvim uslovima nije nimalo lako, igrači ne dobijaju nikakav novac, a rizikuju povrede koje mogu da ih koštaju i karijere. Upravo zbog toga i odlaze. A evo, vidite: zašto bi i ostajali? Kada si talentovan – želiš da se boriš protiv najboljih, jer samo tao možeš da napreduješ i da dokažeš svoju vrednost. Zato ih ne osuđujem.

Izlaza, čini se, nema?

– Nisam kompetentan da pričam baš o eventualnim rešenjima, ali ono deluje definitivno daleko u ovom trenutku. Ne samo za Zvezdu, već za srpski fudbal u celosti. Zato su nam rezultati takvi kakvi jesu i na reprezentativnom i na klupskom nivou.

Za Novu godinu ćeš boraviti u Srbiji?

– Ne, vraćam se 29. decembra u Italiju. Želeo sam da iskoristim ovu priliku da dođem u Srbiju u koju imam prilike da dođem tek jednom u dva, tri meseca.

Da li ti nedostaje dolazak u rodni Beograd?

– Ne, sad više ne toliko. Navikao sam se. Živim u Italiji već devet godina, tako da se tamo, praktično, osećam kao kod kuće.

Da li to znači da ćeš „na Čizmi“ ostati i po okonačnju karijere?

– Ne, ne verujem. Nisam jedan od tih igrača koji će ostati u Italiji posle karijere. Iako sam se adaptirao na tamošnji život, ipak bih se vratio u Beograd gde sam svoj na svome. Ljudi su tamo dosta drugačijeg mentaliteta nego kod nas. Za početak: mnogo su pričljiviji. Ali, oni ti se često smeškaju u lice, sa tobom su kao super kul, a čim okreneš leđa – odmah kreće ogovaranje. To mi, iskreno, smeta, takve stvari mi ne odgovaraju i zato ću se vratiti – kazao je Boško Janković u intervjuu za Hotsport.

0

0