Vitas za HotSport: Saigrači iz Genta prozvali su me ‘Serbian monster’

Marljivo je radio, strpljivo čekao i iskoristio svoju šansu. Član mlade reprezentacije Srbije Uroš Vitas prelaskom u belgijski Gent napravio je značajan korak u svojoj karijeri, a ljubitelji fudbala u Srbiji pamtiće ga kao štopera koji je sa kapitenskom trakom na ruci predvodio ekipu Rad.

Od kada je završena takmičarska jesen, mediji su počeli da te sele u Partizan, ali ti si ipak odlučio za odlazak u Belgiju.

„Dugo se govorilo o mom prelasku u tabora jednog od večitih rivala. Svakako to je bilo veliko priznanje za mene i sve ono što sam do sada uradio, ali odlazak u inostranstvo mi je bio prioritet.“

O klubu kakav je Gent nema potrebe trošiti reči, kakve su tvoje prve impresije? [stextbox id=“hotsport_text_box“ float=“true“ align=“right“]LIČNA KARTA
Ime i prezime: Uroš Vitas
Datum rođenja: 6.7.1992
Pozicija: Štoper
Klubovi: Rad, Gent[/stextbox]

„Došao sam u izvanredan, organizovan klub. Mislim da sam dolaskom u Gent napravio pravi potez za moju dalju karijeru. Moj dolazak u klub nije preterano propraćen u medijima, ali to će mi biti još jedan razlog više da pokažem svoje kvalitete i koliko stvarno vredim.“

S obzirom na to da si novajlija, pred tobom je period adaptacije i borbe za mesto u timu. Kako ti gledaš na sve to?

„Pored svakodnevnog rada sa ekipom, individualno radim i sa kondicionim trenerom. Od mene se pre svega očekuje da opravdam status mladog reprezentativca Srbije. Vredno i naporno radim, čekam svoju šansu za koju sam siguran da će vrlo brzo doći.“

Kako su te prihvatili saigrači?

„Bez obzira na to što sam skoro stigao, saigrači su me fantastično prihvatili. Već posle prvog treninga u teretani dobio sam nadimak Serbian monster.“

Klub u kome si stekao afirmaciju, nalazi se u nezavidnom položaju i „građevinare“ na proleće očekuje borba za opstanak u ligi.

„Rad će uvek imati posebno mesto u mom srcu. Mnogo lepih stvari sam doživeo na Banjici, a najlepša je svakako što sam postao najmlađi kapiten u istoriji kluba.“

Stasao si u Superligi, sa tvoje tačke gledišta koliko je naša liga pogodna za napredovanje i afirmaciju igrača?

„Mislim da je Superliga pogodna za afirmaciju igrača do određenog trenutka. Međutim kasnije dolazi do zasićenja, a samim tim i stagniranja. Upravo zbog toga sam ja želeo da promenim sredinu, hoću da napredujem i željan sam novih dokazivanja.“

Tokom dosadašnje karijere od koga si dobijao najkorisnije savete?

„Najbolje savete dobijao sam od svojih roditelja. Otac Siniša je moj najbolji i najveći kritičar, a od majke Tanje naučio sam da cenim prave životne vrednosti. Ona mi je uvek bila najbolji savetodavac kada je u pitanju vanfudbalski život.“

Poslednjih meseci u Radu nije bilo ni malo lako. Ko ti je u tim teškim trenutcima pružao najveću podršku?

„Roditelji i sestra Andrijana su moja najveća podrška. Pored njih poslednjih meseci tu je i devojka Katarina ima posebno mesto u mom životu i bez obzira na to što je mlađa u nekim situacijama razmišlja mnogo racionalnije od mene.“

Svojim dobrim igrama u klubu zaslužio si poziv u mladu reprezentaciju. Nastavio si sa dobrim partijama i postao standardan član „orlića“.

„Najveća satisfakcija za mladog igrača je poziv u reprezentaciju. Pevanje himne je nešto posebno. Od svoje petnaeste godine pa do sada, nastupao sam za sve selekcije i svaki put sam se za srpski grb borio sa istim žarom. Trenutno sam član mlade reprezentacije i razmišljam samo o predstojećim kvalifikacionim utakmicama.“

hotsport.rs/ I. L.

0

0