Košarkaška 2013. godina

Kako i dalje važimo za košarkašku naciju, iako u poslednje vreme daleko više reprzentativnih uspeha imamo u nekim drugim sportovima, red je da se osvrnemo na dešavanja u 2013. godini kada je u pitanju „kraljica igara“.

Reprezentacija

Osvajanje titula, pa čak i bilo koje medalje (ako izuzmemo srebro na Evropskom prvenstvu u Poljskoj 2009. godine) postali su davno prošlo vreme za našu reprezentativnu seniorsku košarku pa ako to imamo u vidu rezultati koje su ostvarili muška i ženska selekcija prethodnog leta mogli bi da nazovemo uspehom.

„Orlovi“ su pod vođstvom Dušana Ivkovića osvojili sedmo mesto na Eurobasketu u Sloveniji što im je donelo plasman na Mundobasket koji će narednog leta biti održan u Španiji. Za neke uspeh, za neke koji još uvek žive u slavnoj prošlosti ostvareni rezultat bio je neuspeh. Realno gledano moglo je bolje, da za protivnika u četvrtfinalu nismo dobili moćnu i revanša željnu Španiju, ali je moglo da se završi i mnogo gore ako znamo u kakvom sastavu je naša selekcija otišla na ovo takmičenje. Na kraju je ostvaren cilj koji je zacrtan pre odlaska u Sloveniju. U nove pohode selekcija Srbije će u novoj godini krenuti i sa novim selektorom pošto je Ivković kao što je i obećao posle četvorogodišnjeg mandata odlučio da se povuče sa tog mesta. Naslednik Aleksandar Đorđević je naišao na iznenađujuće dobru podršku javnosti s obzirom da nema previše trenerskog iskustva, ali njegove vrline i zasluge za srpsku košarku daleko nadmašuju taj nedostatak.

Na Svetskom prvenstvu naredne godine koje će biti održano u Turskoj igraće i naše košarkašice što se u svakom slučaju ubraja u uspeh, a za razliku od svojih kolega izabranice Marine Maljković su čak stigle i do borbe za medalje, ali su poražene i u polufinalu i u borbi za treće mesto. Međutim, apsolutno niko nema pravo da im zameri što se iz Francuske nisu vratile sa odličjem pošto su na Evropsko prvenstvo otišle bez ikakve pompe, ali su tamo prebacile sva očekivanja i konačno su žensku košarku vratile na mesto koje i zaslužuje. Nažalost ogroman uspeh reprezentacije nije pomogao šampionu Srbije Partizanu da održi na okupu tim koji je harao na ovim prostorima prethodne sezone završivši godinu bez ijednog poraza.

Kada su u pitanju juniorske selekcije one su ponovo opravdale sva očekivanja, a najzapaženiji rezultat ostvarila je muška selekcija do 19 godina koja je osvojila srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu nakon što je u finalu poražena od neprikosnovenih Amerikanaca. Baza definitivno postoji samo je potrebno da naše „dragulje“ brusimo kako bismo od njih u dogledno vreme dobili seniorske reprezentativce.

Klubovi

Partizan je nastavio dominaciju kako u domaćoj tako i u regionalnoj ligi, a prethodne sezone nije uspeo samo da osvoji Kup Radivoja Koraća koji je zasluženo pripao Crvenoj zvezdi koja se polako vraća na veliku scenu. Iako u ligaškom delu ABA lige crno-beli nisu blistali pa im je čak u jednom trenutku „visio“ plasman na završni turnir ekipa Duška Vujoševića je u pravo vreme došla u pravu formu što je i dokazala na turniru u Laktašima na kojem je bez problema najpre u polufinalu savladala Igokeu, koja je takmičenje završila na prvom mestu na tabeli, a potom i u finalu „večitog rivala“. „Parni valjak“ je punom parom došao i do 12. uzastopne titule državnog prvaka savladavši u finalu plej-ofa, lakše od očekivanog, Crvenu zvezdu koja je dugo važila za glavnog favorita u oba takmičenja, ali su na kraju oba trofeja završila u vitrinama kluba iz Humske.

Osvajanjem Jadranske lige Partizan je obezbedio i novo učešće u Evroligi, koja je u međuvremenu promenila način kvalifikovanja u svoje takmičenje pa se sa trogodišnjeg bodovanja prešlo na učinak u jednoj sezoni. Nakon dve relativno neuspešne godine u elitnom evropskom takmičenju kada nije obezbeđen plasman u Top 16 fazu crno-beli su ove godine uspeli da izbore četvrto mesto u svojoj grupi i tako za sebe osiguraju još 14 izuzetno jakih i važnih utakmica, kako u finansijskom smislu tako i zbog činjenice da će mladi košarkaši imati priliku da steknu iskustvo i dodatni kvalitet u borbi sa najboljim evropskim košarkašima. Svakako ne smemo da zaboravimo ni na sada već hronične probleme sa novcem u kojem se nalazi klub. Uprkos svemu tome igrači ne pokazuju nezadovoljstvo već rade maksimalno znajući da će im se uloženi trud isplatiti, ako ne sada onda sigurno jednog dana kada budu došli do unosnih inostranih angažmana. Zanimljivo je da se čak ni strani košarkaši koji dođu u Humsku ne žale previše zbog navedene situacije već su spremni da se žrtvuju kako bi dodatno napredovali.

Crvena zvezda je za razliku od svog najvećeg rivala uspela da se finansijski kosoliduje što se odrazilo i na rezultate pošto su crveno-beli posle dosta godina tavorenja uspeli da dođu do jednog od trofeja, pa makar on bio i onaj najmanje važan u Kupu Srbije. Isto tako uspeli su i da se posle punih 15 godina pauze vrate u Evroligu. Moglo bi da se kaže da je klub sa Malog Kalemegdana imao i dosta sreće da dođe do učešće u eminentnom takmičenju pošto je u polufinalu ABA lige na jedvite jade uspeo da savlada kragujevački Radnički koji je čak imao i otvoren šut za pobedu u poslednjem napadu. Ipak, to nikako ne umanjuje Zvezdin uspeh pošto je uz Igokeu bila najkonstantnija kada su u pitanju rezultati u regionalnom takmičenju. Međutim, ono što se svakako nije dopalo navijačima je da su oba važnija trofeja izgubljena u direktnoj borbi sa Partizanom.

Uteha je došla u vidu plasmana u Evroligu, ali je već prilikom žreba bilo jasno da će Crvena zvezda imati težak posao da uspešno prebrodi prvu fazu takmičenja pošto je upala u jaku i izjednačenu grupu. Nažalost, pretpostavka je bila tačna pošto crveno-beli ni sa četiri pobede nisu uspeli da dođu do Top 16 faze po čemu su jednstveni u ovom takmičenju jer je na primer Partizan sa svega tri trijumfa uspeo da obezbedi nastavak borbe sa najboljim evropskim klubovima. Zvezdi preostaje da pokuša da ostvari što bolji rezultat u Evrokupu u kojem prema predviđanjima kladionica beogradski klub važi za četvrtog favorita. Primarni cilj kluba u sezoni koja je u toku u i kojoj su trenutno prvoplasirani u ABA ligi je svakao novo učešće u Evroligi naredne takmičarske godine, a pored toga u Zvezdi se nadaju da je došlo vreme da prekinu dominaciju crno-belih na ovim prostorima.

Radnički iz Kragujevca je samo jedan precizan šut delio od istorijskog uspeha odnosno plasmana u Evroligu, ali postavlja se pitanje da li bi im i u slučaju trijumfa u polufinalu Fajnal-fora u Laktašima protiv Crvene zvezde bilo dozvoljeno da se takmiče u eliti. Naime, uoči kraja ligaškog dela Jadranske lige kada je već postalo jasno da će Igokea završiti sezonu na prvom mestu odnosno da će se u trku za plasman umešati i Radnički iz Barselone su počela da stižu nova tumačenja pravila koja favorizuju klubove iz velikih gradova koji imaju zadovoljavajuće infrastrukturne uslove, poput odgovarajućih dvorana, hotela, blizine aerodroma…

Cela ova priča kao da je negativno uticala na Kragujevčane koji su u Superligi Srbije beležili blago rečeno loše rezultate i nisu uspeli da obezbede novo učešće u Jadranskoj ligi, ali su se ipak na mala vrata provukli pošto je Vojvodina iz finansijskih razloga morala da odustane od učešća u regionalnom takmičenju. Trenutna situacija sa novcem odnosno nedostatkom istog nije ništa bolja ni u Kragujevcu pa se velikom uspehu koji je tim ostvario plasmanom u drugi krug Evrokupa u gradu na Lepenici niko nije obradovao pošto to samo znači dodatne troškove.

Mega Vizura odnosno Miško Ražnatović se odlučio na potpuno drugačiji koncept što se pokazalo kao pravi potez. Naime, naš poznati menadžer je odlučio da u jedan tim okupi talentovane košarkaše i da im priključi dvojicu ili trojicu nešto iskusnijih igrača koji su svi zajedno pod vođstvom Dejana Mlojevića doneli nešto novo u srpsku košarku. Nije mnogo nedostajalo klubu koji je stacioniran u Zemunu da se čak domogne i finala Superlige Srbije, ali je na kraju prevagnuo suvi kvalitet Crvene zvezde. Plasman u ABA ligu je ocenjen kao uspeh što on i jeste. Na početku nove sezone Megi, koja je zbog pravila da jedan grad ne može da ima tri predstavnika u ABA ligi morala da se preseli u Smederevo, nisu se davale velike šanse u ovom takmičenju, ali su mladići pokazali da su te procene bile pogrešne i više su gotovo uopšte ne postavlja pitanje da li će ovaj klub da izbori opstanak u ABA ligi.

Ostalo

Kada smo govorili o učešću naše reprezentacije na Eurobasketu u Sloveniji namerno smo preskočili da se prisetimo kako je to takmičenje uopšte završeno. Francuzi predvođeni fenomenalnim Tonijem Parkerom prvi put u istoriji su uspeli da se domognu evropskog zlata pobedivši najpre u četvrtfinalu domaćina, potom u polufinalu do tada nadmoćnu Španiju i na kraju u finalu Litvaniju. interesantno je da su „orlovi“ u grupnoj fazi takmičenja savladali finaliste. Treće mesto je pripalo „crvenoj furiji“ koja je prilično nadmeno došla na ovo takmičenje očekujući da će se svi unapred predati što definitivno nije bio slučaj, makar kada su u pitanju Francuzi, a zube su im pokazali i Slovenci koji su ih savladali u prvoj fazi takmičenja, ali i Grci i potom Italijani koji su pod čudnim okolnostima slavili u drugom delu.

U Evroligi ništa novo. Ponovo je Olimpijakos na završni turnir, koji je odigran u Londonu i na kojem su gledaoci praktično uterivani u dvoranu kako bi se popunila mesta (toliko o popularnosti košarke u Velikoj Britaniji), došao kao apsolutni autsajder i ponovo je klub iz Pireja dokazao da je najopasniji kada ga potcenjuju. Iako je klub napustio Dušan Ivković novi trener Jorgos Barcokas je uspeo da nastavi istim putem pa je najpre u polufinalu savladao favorizovani CSKA koji je važio i za glavnog favorita, da bi u finalu nakon ogromnog zaostatka u prvom poluvremenu MVP turnira Vasilis Spanulis zatrpao koš Reala, koji je pre toga u polufinalu bio bolji od Barselone, za odbranu trofeja i veliko slavlje crveno-belog dela Atine.

Ni u NBA ligi nije bilo novog šampiona pošto je Majami Hit treću sezonu uzastopno osvojio šampionski prsten pošto je u velikom finalu uspeo da savlada San Antonio Sparse sa 4:3 u pobedama. A moglo je sve da bude drugačije da Rej Alen u šestoj utakmici u poslednjem napadu nije uspeo trojkom iz nemoguće pozicije da obezbedi svom timu produžetak koji je tim Erika Spolstre rešio u svoju korist i time sebi obezbedio sedmi meč u kojem nije bilo toliko drame pošto je Majami trijumfovao sa sedam poena razlike. I drugi put u svojoj karijeri za najkorisnijeg igrača finala proglašen je LeBron Džejms koji je tek dolaskom na Floridu uspeo da se okiti šampionskom titulom (dve u nizu) što mu nije polazilo od ruke dok je nastupao za Klivlend iako je i kao Kavalir dva puta bio MVP ligaškog dela takmičenja.

hotsport.rs/ A. M.

0

0