Mario Đurovski za Hotsport: Nema lepšeg osećaja nego kad podigneš publiku na noge (VIDEO)

Postoje fudbaleri koji svoju energiju crpe iz odnosa sa navijačima. Takvi igrači uvek su spremni na onaj ‘potez više’ o kome će se dugo pričati i kojim će oduševiti sve na tribinama. Jedan od njih je Mario Đurovski, Beograđanin koji igra na dalekom Tajlandu u Fudbalskom klubu Muangtong Junajted. Sa nekadašnjim igračem Bežanije, Vojvodine i ukrajinskog Metalurga sastali smo se u Lorca Organic caffe-u te u prijatnom ambijentu saznali nešto više o njegovoj karijeri od dolaska u Muangtong, ali i o tajlandskom fudbalu uopšte.

Kakav ti je trenutni status u klubu, pominje se da su ti nudili da sam upišeš na koliko godina želiš novi ugovor?

– U trenutku kada je sve dobro, svi ti nude doživotni ugovor. U tim trenucima sam mogao da kažem da želim da produžim ugovor na još tri godine, ali to nije bilo realno, pa sam produžio na još dve.

Kako je organizovan Muangtong Junajted?

– Gazda kluba je vlasnik kompanije Sijam sport, koja se između ostalog bavi i medijima. Imamo jako dobar marketing, ali i ostali klubovi takođe. Liga je dobro sponzorisana, dosta se ulaže i sigurno je da idu uzlaznom putanjom.

Kvalitet fudbala na Tajlandu?

– Što se tiče samog kvaliteta fudbala to zavisi. Ima dosta stranaca, mnogo dobrih igrača ali nije realno očekivati da dođe neko veliko ime. Recimo, kada je Del Pjero prelazio u Sidnej postojala je priča da bi mogao da dođe u moj klub, čak su i sponzori hteli da se umešaju da mu plate dolazak, ali on nije hteo jer mu ne prija ovdašnji način života, hteo je nešto mirnije. Što se tiče samih Tajlanđana imaju dosta kvalitetnih fudbalera, mada je kao u celoj Aziji taktika na malo nižem nivou, možda ima par klubova koji igraju taktički organizovano. Igra se čvrsto do 60 – 70 minuta onda se sve otvara, kreću kontre. Taktički jesu malo slabiji, ali što se tiče tehnike, pripreme, brzine jako su dobri i znaju da igraju.

Kako je organzovano prvenstvo i Kup?

– Sistem takmičenja je poput ‘ostrvskog’ i praktično je sve prekopirano. Stalno nešto menjaju i verujem da će ove godine da bude još bolje, kvalitetnije. Drugačije je nego pre nekoliko godina, sada mnogo igrača želi da dođe da igra na Tajlandu. [stextbox id=“hotsport_text_box“ float=“true“ align=“right“]O najvažnijoj sporednoj stvari na svetu –  Zaluđenik za fudbal, sve znam i sve pratim. Doduše našu ligu slabije, jer je velika vremenska razlika, ali se trudim da ispratim barem derbi. Dešavanja u Engleskoj i Španiji jednostavno ne propuštam! [/stextbox]

Kako je igrati u u Ligi šampiona na najvećem kontinentu?

– Azijska liga šampiona bila je za mene je još jedno novo iskustvo. Nismo imali uspeha, imali smo grupu smrti, ali i ove sezone igramo kvalifikacije tako da se nadam da možemo dalje da doguramo. Ukoliko se ne plasiramo idemo u kup sličan Ligi Evrope, ali mislim da se mi nećemo prijaviti jer to takmičenje samo oduzima vreme.

Pored fudbalskih kvaliteta pažnju na sebe privukao si i specifičnim načinom radovanja. Kako je došlo do toga?

– Posle prvog postignutog gola, krenulo je sve sa navijačima. Nemam neku posebnu inspiraciju za proslavljanje pogodaka, jednostavno ponese me publika. Inače, navijači na Tajlandu trebaju da budu primer svima. U velikom broju dolaze na stadione, možda se ne razumeju previše u fudbal, ali dobra je atmosfera. Prosečna poseta nam je oko 12.000 što je skoro pa pun stadon. Kada igramo na strani dosta navijača ostane ispred, uvek se traži karta više.

Slobodan udarac izveden glavom?

– Što se tiče slobodnjaka glavom, to me je još dok sam bio u Bežaniji naučio Milošević. Ostalo mi je u sećanju i kada je Slaviša Jokanović bio trener ispričao sam to, njemu se dopalo i čak smo vežbali na treningu nekoliko puta. To sam uradio na prijateljskoj utakmici i tada nisam očekivao da će bilo ko taj video postaviti na internet, čak nisam očekivao ni toliki broj pregleda ali došlo je do 2,5 miliona za jako kratko vreme.

Kako prevazilaziš jezičku barijeru?

– Sporazumevanje na Tajlandu je veliki problem, jer oni jako malo govore engleski. U klubu je drugačije, dosta njih solidno govori engleski tako da mi to nije problem. Što se tiče tajlandskog, mislim da ni posle trideset godina provedenih tamo ne bi uspeo da naučim jezik. Ono najosnovnije znam, što mi je potrebno za snalaženje levo, desno, pravo, hvala, zdravo i to je to. [stextbox id=“hotsport_text_box“ float=“true“ align=“left“]Sedamdeset utakmica odigrao je Mario za Muangtong i postigao 31 gol. Dres reprezentacije Makedonije oblačio je 12 puta, a strelac je bio protiv Azerbejdžana i Jermenije[/stextbox]

Kakav je osećaj igrati protiv najvećih evropskih i svetskih klubova?

– Igrao sam protiv Mančester Junajteda i pobedili smo ih 1:0, a da smo iskoristili šanse mogli smo da im damo tri gola. Uhvatili smo ih na to što im je ta utakmica bila prva na turneji i tako smo dobili. Žao mi je što nisu igrali Vidić, Runi i Van Persi ali svejedno bilo je fenomenalno. Na stadionu je bilo oko 54.000 ljudi, zaista sjajno.

Tajland je zemlja različite, može se reći egzotične kulture. Na koji način provodiš vreme kada nemaš fudbalske obaveze?

– Slobodno vreme nikad ne provodim sam, uvek mi je neko tu. Komotno mogu da radim kao turistički vodič, poznajem Bangkok bolje od Beograda. Jeo sam i crve i mrave, ali nije neki poseban ukus samo je slano. Što se klope tiče, sve sam probao ali nisam neki ljubitelj, uglavnom se hranim u italijanskim restoranima ili kod kuće.

Da li imaš rivalitet sa protivničkim defanzivcima i koliko mogu da te isprovociraju?

– Što se mene tiče ja rivalitet nemam, ali sam primetio da oni imaju sa mnom i to veliki. Ima par igrača za koje mogu da kažem da me nerviraju, ima dosta bezobraznih igrača, ali sve mi je to nekako smešno i donekle ih razumem. Na jednoj utakmici trener i igrač vređali, mi smo gubili ali smo uspeli da preokrenemo i onda sam stao na loptu. Skočio sam sa dve noge na nju, protivnički igrač se zaleteo i dobio žuti karton. To sam uradio samo tada jer baš su me izvređali i iznervirali.

Da li je bilo nekih ponuda zbog kojih bi eventualno napustio Tajland?

– Nikad ne znaš šta donosi sutra, iskreno sa ove tačke gledišta ovde sam prezadovoljan i ne bi imao ništa protiv da na Tajlandu završim karijeru. Što se ponuda tiče, bilo je tu nekih priča, pominjao se Hereven, Levski. Ali ja ne živim u zabludi, ukoliko se pojavi nešto ozbiljno uvek sam spreman za priču. Igranje u Srbiji me trenutno ne zanima, trenutno ne vidim sebe u Superligi.

Postoji li žal što nisi obukao dres jednog od večitih rivala?

– Kada sam igrao u Bežaniji, pominjali su se Zvezda i Partizan. Onda su se izdešavale neke stvari, kada gledam iz ovog ugla mislim da sam pogrešio. Ali u tom trenutku nije imao ko da me posavetuje i propala je cela priča. Možda se zbog toga malo kajem, ali posle toga sam otišao u Vojvodinu, zaigrao za reprezentaciju Makedonije tako da sam u suštini zadovoljan. Naravno da sam kao klinac sanjao veću karijeru ali to nije bilo realno. [stextbox id=“hotsport_text_box“ float=“true“ align=“right“] O početku na Tajlandu – Kada sam došao imao sam tu sreću što oni nisu znali o meni ništa osim ono što su mogli da vide na internetu. Ćutao sam, trenirao i verovao da mogu da uspem. Ispostavilo se da sam vrlo brzo ušao u šemu i napravio sve ovo. Imao sam sreće i što je najbitnije pametno sam radio neke stvari, jer tamo je sve drugačije.[/stextbox]

Opšti utisak je da je kvalitet u srpskom šampionatu opao u odnosu na period kada si ti igrao. Kako tebi sve to izgleda sa ove distance?

– Sigurno da je kvalitet našeg prvenstva lošiji nego pre. Kada sam igrao bili su iskusni igrači, fudbalska imena, sada su uglavnom klinci. Iskreno meni se to sviđa, jer kad nema novca bolje da igraju mladi i da na taj način pokušamo da napravimo asove kakve smo imali ranije. U Srbiji je generalno jako teško igrati, liga je mnogo tvrda, teško je igrati fudbal sa uživanjem. Ovde je potpuno drugačije, otvorena igra, dobar potez, gol, asistencija, dobra zabava. Zaista nema ništa lepše od toga kada uspeš da podigneš na noge ljude koji te obožavaju i koji na utakmice dolaza zbog tebe. U Srbiji kada daš gol svi aplaudiraju i ako pola njih ne može očima da te vidi.

Kako si zadovoljan proteklom godinom?

– Iskreno ove godine nisam bio preterano srećan. Prošla mi je bila baš onako prava, a ovu ću pamtiti jedino po tome što sam zakazao svadbu. Što se tiče sportskog dela u principu sam zadovoljan imao sam dobru sezonu. Za predstojeću godinu poželeo sam da užvam u svom poslu, da budem zadovoljan u svakom pogledu.

U kojoj ligi bi još želeo da se oprobaš?

– Voleo bih da odem u Japan. Igrao sam protiv njih ove godine, voleo bih da odem da se oprobam. Evropa ostaje po strani, ali mislim da bi mi japanska liga legla.

Da li si na početku karijere osećao pritisak jer potičeš iz poznate fudbaslke porodice?

– Nisam zato što nismo živeli zajedno, pa nisam imao taj osećaj. Od početka igram fudbal iz ljubavi i verujem da će sve biti kako treba. Jako sam zadovoljan postignutim, naravno uvek će ostati žal za nekim stvarima ali u principu sam jako zadovoljan.

Stric ti je postao selektor Makedonije. Kakav ti je trenutni reprezentativni status?

– Redovno dobijam pozive za reprezentaciju ali nikako ne mogu da uskladim. Ekipa je odlična ozbiljna je priča ali ne mogu da uskladim sa klubskim obavezama jer na Tajlandu nema pauze.

Od trenera sa kojima si imao prilike da sarađuješ ime Džona Tošaka je svakako najzvučnije. Kako je bilo raditi sa njim?

– Sa Tošakom sam imao neverovatan odnos. On me nije znao, ali me je pozvao jer su se povredili Pandev i Tričkovski. Igrao sam standardno kod njega, ali nažalost nisam mogao da uskladim obaveze. Tošak kao veliko fudbalsko ime zaslužuje poštovanje on je neka mešavima španskog i italijanskog stila, voli fudbal, disciplinu. Voli igrače koji znaju fudbal. Krivo mi je što nisam mogao da nastavim, ali bi za godinu dana propustio dosta važnih utakmica za moj klub. Ipak, žao mi je što nisam igrao protiv Srbije.

Na kraju je Đurovski iskoristio priliku da pozdravi sve svoje obožavaoce na dalekom Tajlandu.

I.L./B.M

0

0