U POTPUNOSTI NA STRANI OBRADOVIĆA: Bivši trener Partizana brutalno isprozivao igrače i menadžment kluba!

Ne može da veruje šta su priredili legendi koja je klub podigla na noge!

Odlazak Željka Obradovića sa klupe Partizana i dalje odjekuje domaćom košarkaškom scenom. Mnogi i dalje teško prihvataju ovakav rasplet, dok se u javnosti sve glasnije pominju propusti pojedinih klupskih struktura, ali i diskutabilan profesionalni odnos pojedinih stranih pojačanja.

Bivši trener Partizana, Željko Lukajić, jedan je od onih koji nije mogao da veruje u kakav će položaj doći najtrofejniji evropski trener.

„Šta da kažem osim veliko razočaranje. Da se dođe u situaciju da se jedna takva faca, u pozitivnom smislu, mogu tako da kažem jer smo prijatelji, natera na ovakav potez. Pa, probleme ako ih je bilo, trebalo je da rešavaju i ljudi u klubu, taj sportski menadžment. Mogli su sve da dozvole, ali ne i da dovedeš u pitanje nekoga koji je toliko veliki. Sa naše, trenerske strane, sa srpske, a da ne govorim sa Partizanove strane,“ rekao je Lukajić za Sport klub.

Lukajić, koji je kroz karijeru, osim Partizana, vodio i ekipe PAOK-a, Hemofarma, Vojvodine i drugih, podseća da je dolazak Obradovića preokrenuo sudbinu crno-belih. Pre njegovog povratka, klub je bio na ivici gašenja, sa urušenim sistemom i bez jasne perspektive. Sa njim su stigli motivi, navijački zamah, sponzori, ali i osećaj da klub ponovo može da stoji rame uz rame sa najjačim evropskim timovima.

„Rezultata uvek imaš, ovakvih i onakvih, ali da se pogledamo u ogledalo. Da Žoc nije došao, Partizan je bio pred kolapsom. Njegovim povratkom, eto motiva, sponzora, navijača, sve živo. A mi, kao mi, sve brzo zaboravljamo. Pa, Partizan do juče nije bio ni učesnik Evrolige, ugašene mlađe kategorije, ma održavao se u životu dok se on nije vratio.“

Jedna od tema o kojoj se najviše govori jeste i koliko je Obradović imao realnu kontrolu nad ekipom, s obzirom na to da je tim često ponavljao iste greške, čak i odmah nakon tajm-auta. Lukajićev odgovor bio je direktan:

„Pogledajte koliko kašlju Barselona, Real, pa ništa, igra se, dok se ne napravi tim. To se ne radi tako lako. Tim nikada nije bio skup najboljih igrača. Kako je Crvena zvezda igrala protiv Olimpjakosa, e, pa to je tim. Ko god uđe da doprinos i svi na klupi skaču. Ako im pogledamo „si vije“, pa nemaju bolje od Partizanovih prvotimaca, a i mnogih drugih evroligaša. Ali način pristupa, ogromna razlika. Kao i kada pričamo o smrti, možeš da pogineš kao heroj i kao kukavica.“

Lukajić zatim otvara pitanje odnosa i discipline u svlačionici, uz veoma jasnu kritiku stranaca koji su zarađivali ogromne ugovore, a pritom, prema njegovim rečima, nisu uzvraćali adekvatnom borbom ni poštovanjem osnovnih principa igre.

„Uh, pa sad mnogi pričaju, igrači ga „bušili“. Ma, super, sjajno, baš zato pitam, a šta je činio sportski menadžment kluba ako takvom čoveku, stručnjaku neki rade takve stvari za milion, milion i po po sezoni. Šta bi bilo da je neko od srpskih igrača opalio nekog flašom po glavi. Uvek sam za to da smo mi u Srbiji pravi domaćini, ali… Majstori stranci, morate da naučite da se ovde, ovaj narod sekira. Ima drugačiji pristup prema klupskim bojama, košarci. Majstore, dobio si pare, ima da trčiš, a oni to ne rade. Imaju neke svoje vizije, filozofiju… Ne može niko da mi kaže, da im Željko nije objasnio kako se igra, šta želi od njih, da im hiljadu puta nije rekao da naprave taktički faul, izađu iz bonusa… Ma, dajte…“

Nakon toga se osvrnuo i na individualna izdanja igrača, posebno na problematičnu odbranu i učestale povrede koje su se javljale još tokom priprema.

„A tek kako igraju odbranu „jedan na jedan“, posebna priča. Ali dođu po svoju platu. Onda samo 30 dana pred početak lige, pogledajte samo broj povređenih i ostalo. Napravili su sebi sindikat, čvrste ugovore, imaju sve. Još se čude što ih čovek opominje za mobilne telefone.“

Lukajić je zatim napravio paralelu sa drugim evropskim trenerima kojima se poslednjih godina „sužava prostor“ autoriteta — što je, kako kaže, opšti trend.

„Vidite ko je sve nastradao od evroligaških trenera poslednjih dana, od Žoca, preko Mesine i Kokoškova. Oni koji imaju svoj stav i ne uklapaju se u mnogе stvari, koje bih nazvao „demokratičnost“ košarke. Ništa ne sme да се kaže igračima, čak ni: ‘Ugasi taj telefon, kada pričam gledaj me u oči…’ Pa, šta smo onda mi, treneri. Valjda može: ‘Izvolte, igrajte’. Ako možete, nabacite još tetovaža, povedite računa o frizurama, sve je to modni trend… A šta vraćaš ekipi, treneru, na koji način, ma nema veze. Kao trener, pa navijač Partizana, skidam kapu Matijasu Lesoru. Dok je bio crno-beli, bacao se, ginuo… Šta da kažem za ove sada, bolje da ćutim.“

Za kraj, komentarisao je spekulacije oko potencijalnog naslednika, ali i istakao šta je po njemu ključno za budućnost Partizana.

„Hoćemo li nekog Trinkijerija da se bori za osmo mesto. To me ne zanima. Pa, kakva je razlika između osmog, desetog ili 12. mesta. Trebalo bi misliti o sutra. Kako nas je učio profesor Aleksandar Nikolić. Nešto ne valja danas, a danas je već juče, a sutra je danas. Trebalo bi da pogledam i napravim analizu. Dobro, ova je sezona takva, ali neće vam nešto proći. Sad ću sa juniorima i gubim kako hoću, ali da pravim nekog svog za budućnost. Ja bih tako razmišljao.“

Partizan naredni meč igra sledećeg četvrtka, 4. decembra, kada će na svom terenu dočekati ekipu Bajerna iz Minhena. Ko će tada voditi crno-bele, saznaćemo u narednim danima…

0

0