Veliki navijač Partizana i bivši centar tog kluba je u Jao Mile Podkastu, Uroš Luković, pričao je o svom periodu s početka abaligaške karijere i odlasku u Partizan:
„Prvo sam hteo da probam da igram ABA ligu, jer sam je ceo život gledao na TV-u. I kada sam otišao u MZT, prva tekma – Metalac, Valjevo. Ja 14 poena. Rekoh: ‘Možda su oni lagani neki. Možda su raspad sistema’. Ali nisu bili, te godine su bili solidni, peti, šesti su završili. Sledeća – Partizan u Skoplju. Ja 20. A, rekoh – ljubi te brat! Može ovo, ide gas!“, kaže on pa dodaje kako je završio u Partizanu:
„Otišao sam na probu u Partizan. Mesec dana. Zove me Džile, kaže: ‘Dođi da porazgovaramo’. Tad seli, kaže: ‘Piješ?’. Rekoh: ‘Slabo’. Pušiš? Ubijam, dve pakle gore dnevno!“, pa dodao:
„Ja mu kažem kako jeste brate. Iskreno! Ja sam uvek bio iskren, razumeš? ‘Dobro, nisi me slagao ništa, vidimo se u ponedeljak u 10 sati’. Rekoh: ‘Nije problem’. Ali bila je proba, slagaću te, dve ili tri nedelje“.
„Ja prvo nisam verovao. Nisam verovao dok se nisam slikao sa dresom. Evo, sad sam se naježio. To je najbolji osećaj na svetu. Veruj mi, nema ničeg boljeg nego igrati u Partizanu. Bilo mi je super, s obzirom na to koliko smo imali finansija, uslova i svega napravili smo veliki rezultat. Biti četvrti u ABA ligi sa tim budžetom od – ja mislim, koliko smo računali Birča, Džile i ja – mi smo te godine imali budžet od 550 hiljada evra. Budžet za igrače i trenera. A od toga primili šest nepunih plata“, ispričao je sada već 36-godišnji Luković i precizirao:
„Šest nepunih plata, kunem ti se. Staneš na pumpu, za soma dinara sipaš. I to je to. Kad ideš na gostovanje, čekaš Novicu i Baneta Ratkovicu da časte nešto i to je to bilo, brate… Preživljavao se, ali se ginulo“.
10
0
Loading ...
