Kada smo poslednji put razgovarali sa Nikolom Đurovićem, njegov tim bio je lider na tabeli, a on najmlađi trener u ligi koji suvereno vodi klub iz Omana ka vrhu. Danas, nekoliko meseci kasnije, pišemo o istorijskom uspehu – njegov Sib ne samo da je postao šampion, već je to učinio drugi put zaredom, a Đurović je i dalje isti – staložen, realan i potpuno posvećen poslu, takođe pored domaćeg prvenstva njegov tim se okitio peharom nacionalnog kupa i tako došao do „domaće duple krune“.
– Zaista mislim da je za mene kao mladog trenera ovo ogromna satisfakcija, počinje Đurović za HotSport, sa osmehom u glasu koji nije mogao da sakrije, čak ni posle iscrpljujuće sezone.
Put do krune nije bio jednostavan. Iako su na zimskoj pauzi delovali kao ekipa koja nema rivala, februar je uneo nemir.
– Imali smo blagi pad iz prostog razloga što mi se deset reprezentativaca vratilo sa Arapskog kupa gde su Omanci stigli do samog finala. Nisu imali period odmora i došlo je do problema, pre svega sa fizičkom spremom igrača… ali smo uspeli to da iznesemo na pravi način. Ostali smo prvi, protiv direktnog konkurenta Nahde odneli pobedu i četiri kola pre kraja stigli do osam bodova prednosti.
Ta pobeda, u ključnom trenutku, pokazala je koliko tim ima karakter. A baš tu reč Đurović najčešće koristi.
– Tajna u našem uspehu je čist karakter. Jedinstvo. Ekipa je ostala kompaktna čak i kad smo gubili. Navijači su bili tu uz klub i u padu forme, nisu pravili nikakve probleme, bili su privrženi. I to je dalo rezultate.
Ono što on karakteriše kao sitnu „mrlju“ u sezoni jeste poraz u finalu Sultan kupa. (nije isto takmičenje kao i nacionalni kup)
– To je verovatno jedina negativna stavka u ovoj sezoni. Sporna odluka VAR sobe – moj igrač je dobio crveni karton u 18. minutu posle igranja rukom van 16 metara, po meni prestrogo. Ipak, i sa igračem manje kontrolisali smo ritam, ali nesrećno primili gol posle rikošeta. Bilo je teško. Morali smo da obavimo mnogo individualnih i timskih razgovora. Igrači su žalili, i meni je bilo teško, ali smo se izvukli. Ispisali smo istoriju.
Nastup u Azijskom kupu, iako nije doneo plasman u polufinale, dodatno je potvrdio snagu njegovog tima. Omanski predstavnik prošao je grupnu fazu sa dve pobede i jednim remijem, da bi u četvrtfinalu ukrstio koplja sa ekipom Al Arabi iz Kuvajta. Nakon poraza od 1:0 u gostima, Sib je u revanšu slavio 2:1 u regularnom delu, ali je uprkos potpunoj dominaciji u produžecima, nesrećno primio pogodak koji je značio kraj azijske avanture.
– Bili smo znatno bolji rival – 27 šuteva, 11 u okvir gola, 300 dodavanja u 16 metara protivnika. Ipak, lopta se odbila nesrećno, izgubili smo. Ali ono što navijači kažu – da ovakvu utakmicu nisu gledali u životu – to je najveći kompliment za moj tim.
Printscreen: Instagram/seeb_sc
Ono što posebno raduje jeste da Đurović i dalje prati domaći fudbal i veruje da Srbija ima ogroman potencijal.
– Iznenađen sam pozitivno. Ima tu zaista talentovanih momaka. Novi Pazar, OFK Beograd… Svi oni zaslužuju priznanje. Mislim da bi smanjenje lige na 12 klubova bio pun pogodak – više konkurencije, bolji ritam. Pogledajte Sloveniju – svake godine novi šampion. To i nama treba.
Iako mlad, Đurović razmišlja kao neko ko vidi širu sliku – i svog puta i razvoja srpskog fudbala.
Evropa je moj dom. Voleo bih da se jednog dana vratim, ali mislim da me ovde još čeka put dokazivanja. Uskoro polazem za azijsku PRO licencu, a rezultati koje pravimo imaju veliki odjek u Aziji. Vreme će pokazati kada će taj povratak doći.
Nikola Đurović je sezonu iz snova pretvorio u temelje karijere koja tek počinje.
– Mi ovde sledeće sezone idemo u kvalifikacije za Azijsku Ligu šampiona 2 – što je ekvivalent Ligi Evrope. Igramo protiv šampiona Indije, ekipe Goe. To je još jedan izazov, ali ovaj tim je pokazao da ume sa izazovima.
3
0
Loading ...