Tuga je zavila Šabac – preminuo je Miloš Gajić, poznatiji kao Zeka.
Bio je legendarni navijač Mačve i FMP-a, čovek čiji je glas sa tribina bio jači od čitavih armija protivničkih pristalica.
Bio je više od navijača. Bio je simbol. Gde god da se igrala Mačva. Uvek prvi, uvek glasan, uvek veran. Njegov krik bio je zaštitni znak stadiona u Šapcu, a često i najjasniji pokazatelj da je Mačva na terenu – jer Zeka nikad nije ćutao.
ULEB CUP FMP ZELEZNIK Vs VENTSPILS
Težak život nosio je na leđima, ali je spas nalazio među stativama i koševima. Fudbal i košarka bili su njegov vazduh. Zbog njegove strasti prema FMP-u, nosio je nadimak „Zeka FMP“, a njegov status na tribinama bio je gotovo mitski – ljudi su dolazili na utakmice da čuju njega, da osete tu sirovu emociju i zaraznu posvećenost.
U jednom intervjuu priznao je i detalje iz senke tribina – da su mu, u nekim utakmicama, čak dodeljivane „zvanične“ uloge: da vređa Duška Vujoševića, da ometa protivničke penaldžije, da uđe rivalima pod kožu. I uspevao je. Nije imao mikrofon, ali je njegova energija odjekivala kao eho kroz svaku dvoranu i stadion.
Odlaskom Zeke, sport nije izgubio samo navijača. Izgubio je lik, glas, duh koji se ne može zameniti. Zeka nije bio dekor tribina – on je bio njihova suština.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
0
0
Loading ...