NOVOGODIŠNJA ŽELJA: DA SRPSKI KLUBOVI NAPUSTE ABA LIGU: Malo se krade na aerodromima, puno na parketima i socijalna služba za bivše velikane!

Možda i najnezdravije takmičenje u celoj Evropi!

Srpski klubovi su gotovo dve decenije pod ucenom da igraju ABA ligu, možda čak i najnezdravije relevantno sporstko takmičenje u čitavoj Evropi. Partizan je godinama izbegavao da ga igra, Crvena zvezda godinama nije mogla da ga osvoji, a sada je samo kao znak upozorenja zašto ni u fudbalu nikada ne bi smela da se stvori slična ideja.

Srbija je praktično sve što vredi u ovom takmičenju. Najboljih devet ekipa u ABA ligi trenutno čini pet srpskih timova (Crvena zvezda, Paritzan, FMP, Mega, Spartak), odnosno defakto srpski klub, Igokea iz Republike srpske, koja čak trobojku nosi neretko na poleđini dresa, što najboljih devet ekipa definiše kao šest srpskih klubova, odnosno tri strana, te je izuzetak samo čačanski Borac koji realno nema finansijske podloge kao pomenute ekipe.

Osim večitih rivala i proed enormnih ulaganja (za sada, čekamo da vidimo kuda ide projekat KK Dubai), niko apsolutno nema nikakvu važniju ulogu na tržištu. Jedan jedini put u poslednjih deset godina jedan klub koji nije Crvena zvezda ili Partizan igrali su Evroligu, a to je bio sramotan nastup Budućnosti, koja je upisala svega pet mizernih pobeda, niti jednu u gostima, te obrukala takmičenje kao niko pre, ali ni posle toga, iako su ulaganja bila sve samo ne mala, možda čak i u deset najvećih u čitavoj ligi.

Osim velikog nedostatka konkurentnosti, osim u rosterima večitih rivala, takođe je sama organizacija i logistika takmičenja malo reći diskutabilna, a ako bi smeli da budemo potpuno iskreni, reći ćemo da je takmičenje neozbilno. Liga koja dozvoljava da se bez ozbiljnijih sankcija na tribinama dešavaju divljanja navijača svih najvećih ekipa u takmičenju (Crvene zvezde, Budućnosti, Partizana), te nema ozbiljnijih sankcija za najgnusnije uvrede svih timova, gađanje igrača i ostale incidente, zaista nije nešto najbolje za sport.

Setimo se samo kako je u Morači bilo nemoguđe pobediti, kako koliko god da je šampion Srbije, Crvena zvezda, tada bila bolja od rivala koji je uložio milione u tim, nije imala šansu da trijumfuje u Podgorici zbog (ne)znanja sudija šta tačno rade. Takođe, u seriji 2019. godine, kada je Zvezda u tri meča dobila podgoričane stotinu razlike pri atmosferi linča niko nije za vreme finala sankcionisao navijače niti jednog kluba, a havarija u poslednjem meču pojela je goste i apsolutno dala Zvezdi prednost da razori rivala pre kraja poluvremena.

To je tek manji deo problema, kada uzmemo u obzir sudije. Suđenje u Evroligi je blago rečeno sramotno, u ABA ligi to prevazilazi granice zdravog razuma. Slovenački, crnogorski i hrvatski arbitri koji imaju potrebu da sebe stavljaju u prvi plan i glume zvezde samog takmičenja iz nepoznatog razloga, a znajući šta rade po aerodromima ne iznenađuju dešavanja na parketu, zaista nemaju problem da se osramote, da li iz nedostatka kvaliteta ili iz želje da dokažu da su veći od sporta, to ne znamo, ali teško da postoji utakmica gde sudije apsolutno ne preuzmu pozornicu i terorišu igrače, trenere, publiku i sve prisutne u hali.

To nas vodi ka onom i gorućem problemu, ABA liga je bezvredna bez srpskih klubova, te sve što vredi u tom takmičenju je srpsko. Željko Obradović godinama nije zadovoljan suđenjem niti u KLS, niti u ABA ligi, tako da poslednji argument da je to barem neutralno telo koje daje regularnu šansu za borbu za trofej ne pije vodu. Popularnog Žoca i Partizan ili štete svuda, ili ne štete nigde, ili se opravdano žali, ili traži albii, ali definitivno da ABA nije oaza spasa za mir u regionu, nego je samo katalizator jaza među klubovima.

Jedini koji su zadovoljni sa ovim su klubovi van Srbije, pre svega hrvatski bivši velikani na veštačkom disanju, koji više od deset godina nisu nikakav faktor u regionu. Cibona, Zadar i Split bez Crvene zvezde i Partizana, odnosno ostalih srpskih timova i ABA lige bi bili irelevantniji nego sada, a i trenutno niti imaju kvaliteta, niti prevelike podrške niti para, takođe COL, odnosno Budućnost bez ovog takmičenja na uštrb naših timova teško da bi mogli da se takmiče i u Evrokupu usled neatraktivnosti njihovih domovinskih takmičenja.

Dubai je posebna priča, klub iz UAE će uskoro verovatno budžetom i organizacijom prevazić večite rivale, te ga isključujemo iz bilo kakve rasprave o validnosti, odnosno gašenju ABA lige jer su trenutno kategorija za sebe, o kojoj se može pisati danima o ispravnosti, odnosno pogrešnosti, implementacije tog sistema u evropsku košarku.

Rešenje za sve ovo?! Ugasiti takmičenje. Šest srpskih ekiapa, uz Igokeu, odnosno pet ekipa koje trenutno igraju Dvabu ili KLS bi bili i više nego dovoljni da se donese mnogo srpskoj košarci. ABA liga je najgora moguća nepogoda za Srbiju i njen sport pod obručima, a kako je izgubila prohodnost ka Evroligi, sada moraju da bogato plaćaju naši klubovi, svaka mogućnost ucene je izgubljena, te je bilo kakav razlog za postojanje lige izgubljen.

Bilo kako bilo, ABA liga će, barem još ove godine postojati, ponovo su i pre polovine sezone mnoge otrovne strelice iz svih pravaca ka svim smerovima upućene, a ostaje da viidmo kako će se desiti ceo rasplet i da li će Srbija naći snage da vrati jedinstvenu jaku košarkašku ligu koja bi našoj košarci donela mnogo, umesto da izigrava socijalnu službu za oskudne i osiromašene bivše velikane.

21

15