ODBIO SAM ZVEZDU I PARTIZAN: Bivši reprezentativac Srbije pokazao odanost matičnom klubu!

„Vojvodina je moj klub“!

Fudbaleri Vojvodine nedavno su savladali Grafičar u okviru Kupa Srbije, gde su novosadsku Staru damu sa tribina bodrilo veliki broj tog kluba, među kojima je bio i Milan Stepanov, igrač koji je skupio preko 100 nastupa za Vojvodinu.

Bivši igrač Trabzona, Porta i Burse, nakon meča on je dao intervju za zvanični sajt novosadskog kluba:

– Moj klub. Nešto što volim ceo život i šta se nikad neće promeniti. Tu sam, dolazim na utakmice, sa klincima idemo na „zapad“. Vojvodina je institucija, ovo je mnogo veliki klub – počeo je razgovor momak koji je u 22. godini poneo kapitensku traku.

Jedan detalj mu je posebno ostao ucrtan u sećanju.

– Dragoljub Bekvalac mi je dao traku uz reči da hoće da komandujem timom na terenu, da pričam stalno i da budem vođa. Uz dodatak, ako se jednom desi da me ne čuje, letim napolje. Jednom mi se to dogodilo na treningu, momentalno me je izbacio. Saigrači, od kojih su većina bili znatno stariji, slušali su sve bez pogovora na terenu. E, posle utakmica i treninga ja sam morao da slušam njih. Vraćali su mi „debelo“ za šefovanje na terenu.

Odbio je Zvezdu i Partizan.

– Zvali su iz Zvezda i Partizana, nekolicinu puta… Neke stvari se u životu ne rade. Znam ko sam, šta sam i odakle sam. Znam koliko volim Vojvodinu da nikada ne bi pomislio na tako nešto, a kamoli uradio. Što se tiče priče, nju sam uvek ostavljao za teren. Nikada nisam želeo da se pojavljujem u medijima, dajem intervjue…

Ostao je pri fudbalu i nakon karijere.

– Zadužen sam da selektiram decu iz Novog Sada za letnju i zimsku školu FSS. Uživam u radu sa mališanima. To je nešto gde sam se potpuno pronašao i nema veće sreće od toga da provodim vreme s njima i zajedno savladavamo životne i fudbalske lekcije. Prioritet naravno – škola i sve ono što ih očekuje u životu. A, onda fudbal. To su vrednosti uz koje sam odrastao i želim da klinci sa kojima sada radim idu tim putem. Ujedno radim i kao pomoćnik Radoslava Bataka u kadetskoj selekciji Srbije. Imam sjajan odnos sa svim tim mladim fudbalerima i uživanje mi je da učestvujem u njihovom sazrevanju. Prenosim im ono kroz šta sam prošao, napominjem gde sam grešio i šta sam sve naučio.

Cilj Vojvodine je da šansu pruži mladima.

– Tako i treba da bude. Moramo da radimo na tome. U moje vreme kada te pozove Vojvodina – „staje svet, ostavljaš mamu i tatu“ i krećeš na Veternik. U osnovnoj školi gde je išao moj sin, pozvala me je učiteljica da kao bivši sportista organizujem razredu sportski dan. Otišao sam na Veternik, dogovorio sa ljudim iz kluba da dovedem decu tu… Vošin autobus, postavljeni sportski rekviziti po terenu i pravac po razred. Znate šta su na kraju godine u sastavu svi napisali pitanje „Koji dan im je bio najlepši dan u školskoj godini“? Odlazak u trening centar Vojvodine. Primetno je, radi se i sada na tome, to treba da nam svima bude vodilja. Omladinska škola, sa pravim ljudima, mora da bude stub kluba.

Počeo je u Novom Sadu ali stiče se utisak da je mogao više.

– Ne žalim ni za čim. Imao sam neprocenjivo iskustvo da igram u pet država. Mogle su neke stvari da budu drugačije, ali u sportu je potrebno da se poklopi toliko faktora. Murinjo je dva put želeo da me dovede u Čelsi. Prvo posle EP za reprezentacije do 21 godine, a zatim i posle polusezone u Trabzonu. A, oni tamo ni da čuju da mrdem bilo gde. Posle u Portou, zadesila me je tragedija… Majka mi je bila na samrti, imala je još nekoliko sati života… Bio sam standardan u timu, posle pripremnog meča Bohum – Porto u Nemačkoj, vidim 15 propuštenih poziva od brata, javljam mu se, saopštava mi to. Pitam trenera za dozvolu da ne idem sa ekipom u Portugal, nego da idem u Srbiju. Odgovora „ne može“. Odlazim kod sportskog direktora, čim sam mu rekao o čemu se radi, organizuje mi privatni avion za Srbiju. Trener menja odnos prema meni kada sam se vratio posle nekoliko dana… Na jednom treningu okupljamo se na centru, a on me nešto pred svima proziva „E, vi Srbi…“, skačem hvatam ga za gušu. Fotografi sve slikuju, sutradan to centralna vest. Nisam dao na sebe. Platio sam cenu, skonjen sam iz tima, igrao sam samo Kup. I to na četiri meča bio sam proglašen za igrača utakmice. U finalu – nije me stavio uopšte u tim.

Gol Hrvatskoj 2005 godine u duelu mladih selekcija obeležio je njegovu karijeru, a skupio je i 6 nastupa za prvi tim.

– Imali smo dobru mladu generaciju. Pamtim mečeve protiv Hrvatske, koju su predvodili Eduardo, Modrić, Kranjčar… Dva put smo ih pobedili i otišli na EP. U grupi su nas čekali Francuska, Nemačka i Portugal. Prolazimo dalje i na penale ispadamo od Ukrajine, ispromašivali se… Bio sam uvršten u idealni tim EP, a ujedno proglašen među 10 najvećih talenata u Evropi. Seniorski tim, debi protiv Češke, kasnije nismo uspeli da se plasiramo na Ep kroz kvalifikacije… Klemente je bio selektor, a posle toga je došao Đukić. Tada više nisam dobijao poziv.

Igrao je protiv Mesija, Ronalda, 2 titule u Portugalu.

– I najvažnije, početak i kraj svake priče, moja Vojvodina – zaključuje Milan Stepanov, legenda kluba iz “Srpske Atine”- zaključio je Milan Stepanov.

1

0