VLADIMIR MATIJAŠEVIĆ OTKRIO KAKO STVARI FUNKCIONIŠU TAKO DOBRO NA BANOVOM BRDU: Evo koji je razlog kontinuiranog uspeha Čukaričkog!

Prvi čovek Čukaričkog otkrio mnogo zanimljivih informacija!

Čukarički je ostvario još jedan milionski transfer, Vinisijus Melo će postati novi član kluba iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Al Džazire. Brazilac je za kratko vreme ostavio dubok trag na Banovom brdu, došao je krajem januara ove godine, nije prošao ni kompletne pripreme, a na kraju je u 22 meča postigao 11 golova i privukao je pažnju brojnih klubova.

Bilo je interesovanja iz Rusije, Mađarske, Švedske, nekih drugih evropskih zemalja, ali je ipak Melo otišao u klub iz Abu Dabija. Čitav transfer i uopšte način na koji je u Čukarički doveden tako kvalitetan igrač pojasnio je sportski direktor Vladimir Matijašević.

– U oktobru sam bio u Šarlotu u Sjedinjenim Američkim Državama, razgovarao sa Zoranom Krnetom, generalnim menadžerom tog kluba. Sećate se kad je Melo došao kod nas, pojavio se na Kipru na zimskim pripremama sa viškom kilograma. Čak se tadašnji šef struke Gordan Petrić našalio i kazao je: „Ovaj ima sto kilograma, ali napravićemo igrača od njega“. Doveli smo ga bez obeštećenja, ali za određene procente od naredne prodaje. S obzirom na to da je kod nas bio samo sedam-osam meseci, prodali smo ga za ozbiljan novac – kazao je na startu razgovora Matijašević, koji je potom pojasnio stvari oko kompletnog transfera:

– Deo tog novca dakle ide Šarlotu, deo agentu, a deo samom igraču, konkretno deset odsto od transfera, što je bio dogovor prilikom njegovog dolaska u Čukarički. Na kraju klubu ostaje oko 50 odsto od ovog transfera, ali jednostavno takva je situacija kad igrača dovedete bez obeštećenja. Opet, ova prodaja je planski odrađena, na poziciji napadača imamo mladog Cvetkovića, povratnika Tedića i iskusnog Pavkova. Napravili smo dobar potez, s obzirom na to da klub živi od prodaje igrača.

Čukarički je prethodno prodao Igora Miladinovića, koji je takođe u milionskom transferu pojačao francuski Sent Etjen.

– Igor je imao dobru sezonu iza sebe, proglašen je za najboljeg mladog igrača Super lige Srbije. Za njega smo imali šest-sedam ozbiljnjih, konkretnih ponuda, igrač je sam izabrao Sent Etjen. To je bila i poslednja ponuda koja je stigla, za nas najmanje finansijski unosna. Imali smo i duplo veće ponude, ali igrač je želeo u Evropu, odbio je Rusiju, Ameriku, drugu ligu Nemačke, bilo je interesovanja i iz Bundeslige. Ispunili smo želju našeg igrača, nadamo se da će se dobro snaći u budućnosti, a biće mu potrebno vreme. Izabrao je klub sa velikom tradicijom, nekadašnjeg šampiona, koji se vratio iz druge lige u elitni rang.

Vratio se potom Matijašević na ono najaktuelnije, u derbiju desetog kola Super lige Srbije Čukarički je na Banovom brdu poražen od ekipe TSC-a (2:1). Taj rezultat ipak nije zabrinuo sportskog direktora belo-crnih.

– Ta ekipa nam nikako ne leži, nismo ih pobedili od 2021. godine, a na našem stadionu još od 2019. TSC kao klub sa takvom infrastrukturom i novcem koji ulaže jeste jedan od favorita za izlazak na evropsku scenu. Odlaskom Lazetića koji je postavio taj sistem, potom dolaskom drugog trenera koji se nije odmah snašao imali su malo turbulentniji start. Sada je tu Jovan Damjanović, koji polako „pakuje“ sve to i želim mu sve najbolje. Nije se ništa strašno dogodilo porazom, iako mi je krivo zbog poraza. Smatram da smo dosta dobro igrali u prvom poluvremenu i da smo u tom periodu propustili šansu da ostvarimo bolji rezultat. Imali smo i prečku Docića u nadoknadi za izjednačenje, ali je svakako bila dobra utakmica za publiku.

Zamena za već pomenutog Mela na ovom susretu bio je mladi Mihajlo Cvetković, momak rođen 2007. godine, koji je i postigao pogodak, drugi mu je poništen zbog ofsajd pozicije. I to je najveći dobitak Brđana sa meča protiv TSC-a.

– Apsolutno! I na taj način se vidi da prodaja Mela nije greška. Naša je filozofija forsiranje mladih igrača i nastavićemo tim putem, to je ujedno i interes kluba. Ljudi moraju da shvate da je predsednik Dragan Obradović mnogo toga dao ovom klubu. Na stadionu je, kad je on došao, bila jedna limena kućica i teren koji je više ličio na „krtičnjak“, takođe i svlačionice u izuzetno lošem stanju, postoje slike koje sve to dokumentuju.

Dotakao se na taj način Matijašević ulaganja u klub u prethodnom periodu, između ostalog i u infrastrukturu, uz jednu napomenu.

– Ovaj klub jednostavno ne bi postojao da nije Dragana Galeta Obradovića. I to svi moraju da znaju. Čovek je uložio milione evra, logično bi bilo da mu se deo toga i vrati, što je sada i slučaj. Nadam se da će mu se sve što je ulagao vratiti u skorijoj budućnosti. Poslujemo kao privatan klub, nemamo državne sponzore, sve što imamo sami smo našli. Nismo dobili ni teren koji smo hteli, bio nam je doduše ponuđen, ali ne adekvatan.

Nastavio je potom Matijašević priču oko strategije kluba sa Banovog brda.

– Često čujem priče da „Čukarički ne znači ništa srpskom fudbalu“. Ne znam kako to ne znači, s obzirom na broj mladih igrača koje izbaci svake sezone. Taj novac ulazi u Srbiju, plaćamo redovno porez državi, ne kasnimo niti jedan dan. Takođe, imamo nekoliko reprezentativaca koje je naš klub „vraćao u život“, kao što su Radonjić, Birmančević, Đorđe Jovanović, Mijailović. Čukarički je afirmisao Đorđa Petrovića, Mašovića, ranije Andriju Pavlovića. Da ne pominjemo broj mladih reprezentativaca Srbije, njih je neuporedivo više. Kad jedan mali Čukarički izbaci jednog igrača za „A“ reprezentaciju, to je više nego dobro. Treba to da rade i drugi, drago mi je da to čine i Vojvodina, TSC, kragujevački Radnički, tu su i Nišlije, da ne pominjem Crvenu zvezdu i Partizan. Ne mogu ni svi da stignu do reprezentacije, ali opet ti momci se prodaju, dođu u priliku da reše svoju egzistenciju. Ako se ti momci potom izgrade kako treba, vratiće se i u reprezentaciju. I jednako je bitno da se formiraju kao ljudi, a Čukarički se uvek bavio i tom komponentom razvoja mladih igrača.

Napomenuo je Matijašević i da klub neće odstupiti od sadašnjeg poslovanja i načina funkcionisanja.

– Dokle god sam u klubu, strategija Čukaričkog će ostati ista. Forsiranje i prodaja mladih igrača, to je način na koji pravimo budžet, želimo da budemo u vrhu tabele i da igramo Evropu, što smo do sada činili u sedam navrata. Takođe, nikad nismo ispadali od ekipa koje su u tom trenutku bile slabije rangirane od nas na međunarodnoj sceni, i tu smo uvek nešto pokušavali da napravimo.

Konstantno se priča i o poboljšanju infrastrukture i ulaganju u stadion i prateće objekte, kao i potencijalnoj izgradnji trening centra Čukaričkog.

– Stadion je gradski, prostora za drugi teren ovde fizički nema. Pokušali smo u dogovoru sa Fudbalskim savezom Srbije da zakupimo „Komgrap“ na deset godina, da sredimo terene, napravimo mini hotel. Imam zakazan sastanak sa generalnim sekretarom FSS-a, gospodinom Brankom Radujkom, da vidimo da li može Čukaričkom da se izađe u susret, da napravimo lep kompleks, a mi smo spremni da uložimo u taj projekat, za dobrobit svih. Dovoljno je da se pogleda kakve su svlačionice i kancelarije bile, a kakve su sada – kazao je Matijašević, koji je još jednom naglasio:

– Ponavljam po ko zna koji put, Čukarički ne bi postojao da nije Dragana Galeta Obradovića. Klub nikom ništa ne duguje, izbacuje talentovanu decu koja potom odu dalje, pomognu i svojim porodicama. Takođe, uvek savetujemo naše igrače da ulažu u državu Srbiju, u mesta iz kojih su došli, mnogi igrači su to i uradili. Novac koji naš klub zaradi ulazi u državu Srbiju, radimo sve po zakonima. I stvarno nam nije lako, nekima drugima koji iza sebe imaju opštine, gradove, državne institucije, bude mnogo lakše. Ne žalimo se, želimo samo da radimo kako treba. Želim da objasnim situaciju, da ne možemo da napravimo stadion bez dozvole grada. Ne možemo da imamo sportski centar dok nam neko ne pomogne da nađemo zemljište. Čukarički je mala privatna firma i posluje kako treba. Bićemo tu gde jesmo, da li ćemo igrati Evropu, zavisi i od drugih klubova koji imaju kvalitetne igrače, dobre budžete.

Želeo je sportski direktor belo-crnih da istakne još jednu činjenicu, možda i malo poznatu široj fudbalskoj javnosti.

– Dragan Obradović uživo ne gleda utakmice Čukaričkog već više od šest godina, od utakmice sa Radničkim iz Niša na Banovom brdu, kad je sudija odradio svoje. Nije lako čoveka ni „uvući“ u fudbal, ni isterati iz fudbala. Naš predsedik voli fudbal, pomaže koliko može, ali eto, utakmice više ne gleda uživo.

Na kraju, ali verovatno i najbitnije u celoj priči, Matijašević je želeo da se zahvali najbližim saradnicima, kao i svim ljudima u klubu, kao i onima koji su tokom prethodnih 12 godina u nekom trenutku bili deo Čukaričkog.

– Lično, veliku zahvalnost moram da iskažem i direktorima Dijani Petrović-Đorđević i Goranu Grkiniću, mojim najbližim saradnicima, generalnom sekretaru Aleksandru Perinu. Takođe, svim ljudima koji su uz prvi tim, ali i onima iz Omladinske škole. I nikako manje bitno, čitavoj radnoj zajednici, a neki su tu od prvog dana, kao na primer ekonom Nenad Pavlović, fizioterapeut Branislav Đukić, žene koje rade u ekonomatu… Mali smo klub, ali dobro organizovan, kao jedna mala porodica, gde svako radi svoj posao i svako ima udeo u uspesima koje postižemo – zaključio je Vladimir Matijašević, svedok i potpisnik svih uspeha Čukaričkog u prethodnom periodu.

2

0