ISTORIJSKE PROMENE U EVROLIGI: Više nema neograničenog trošenja – uvodi se „salary cap“!

Evroliga je nakon dvogodišnjih razgovora sa klubovima i asocijacijom igrača osmislila novi sistem – CBS (Competitive Balance Standards

Evroliga već deceniju koristi koncept „finansijskog fer-pleja“ kako bi regulisala troškove klubova, ali uprkos tim propisima, klasne razlike između bogatijih i siromašnijih timova i dalje su vrlo očigledne. Na primer, nedavna vest sugeriše da je budžet Panatinaikosa oko 50 miliona evra, dok je Žalgiris pripremio samo šest miliona evra za plate igrača. Ove nejednakosti su odavno tema razgovora među klubovima i vodećim ljudima Evrolige.

Kako bi se to pitanje rešilo, Evroliga je, nakon dvogodišnjih razgovora sa klubovima i asocijacijom igrača, osmislila novi sistem – CBS (Competitive Balance Standards), koji ima za cilj da poveća balans u takmičenju. Ovaj sistem funkcioniše slično „salary capu“ u NBA ligi, jer postavlja ograničenja na budžete za plate igrača.

The EuroLeague marks a historic milestone as the top European basketball competition introduces Europe’s first-ever salary cap 💰 pic.twitter.com/rX59WnolWo

— BasketNews (@BasketNews_com) September 16, 2024

Cilj CBS-a je da štiti kolektivne interese klubova, ograničava preterane individualne izdatke i promoviše održive poslovne poduhvate u Evroligi.

Predstojeća sezona biće probna za ove mere, dok će stroži propisi biti uvedeni u sezoni 2025-2026. CBS bi trebalo da omogući ravnomerniju raspodelu resursa i smanji razlike između velikih i malih klubova u Evroligi, čineći takmičenje konkurentnijim i fer za sve učesnike.

Koji su konkretni koraci:

– U istu liniju staviti ciljeve svih učesnika;

– Promovisati održivost i balans takmičenja;

– Sprečiti neprikladna delovanja;

– Gajiti transparentnost.

Kako će to izgledati?

Uvode se nivoi jednakih naknada za igrače na osnovu prosečnih prihoda svih licenciranih evroligaških klubova zajedno u periodu od poslednje dve sezone. Do sada se postavljalo pitanje kako je to moguće s obzirom na druge poreske sisteme u različitim državama, ali Evroliga smatra da je to sredila tako što se sve računa u neto iznosima.

Po novom „zakonu“ postoje tri nivoa naknada za sve timove – minimalni, osnovni i maksimalni.

Ove brojke će određivati minimum i maksimum koji može da se potroši za igrače svakog kluba, s tim što će postojati izuzeci. Ovo je prvi put da postoji minimum koji klubovi moraju da potroše na igrače – 32 odsto od ukupnih prihoda!

Klubovi koji nemaju licencu, a za sada su to i srpski predstavnici, Crvena zvezda i Partizan, imaće određene redukcije kada su u pitanju ograničenja.

Mimimum – 32 odsto od prosečnih prihoda licenciranih klubova.

Osnovni nivo – 40 odsto(maksimum koji klubovi mogu da potroše na plate igrače – ne računaju se: ključni igrači, do 23 godine, produženi ugovori sa onima koji su dugo u klubu, povređeni na duže vreme i izuzetak jednog igrača srednje vrednosti po timu).

Najviši nivo – 60 odsto (maksimum koji klub može da potroši uključujući „ključnog“ igrača, ne računajući do 23 godine, produženi ugovori sa onima koji su dugo u klubu, povređeni na duže vreme i izuzetak jednog igrača srednje vrednosti po timu).

Svaki klub koji potroši više od maksimuma, moraće da plaća penale. Te „kazne“ biće raspoređene drugim klubovima koji se pridržavaju ograničenja.

Oni koji potroše do 10 odsto više, plaćaće 50 centi po evru, dok oni koji odu na 10-30 odsto preko, plaćaće 75 centi po evru (oni koji odu preko granice osnovnog nivoa) odnosno evro po evru (klubovi koji odu preko najvišeg nivoa). Klubovi koji potroše 30-50 odsto preko maksimuma plaćaće evro po evru (oni koji odu preko granice osnovnog nivoa) odnosno 1,5 evro po evru (koji odu preko najvišeg nivoa).

4

0