ANDRIJA GERIĆ KRITKOVAO SLAVLJE KOŠARKAŠA: „Nekultura i nepoštovanje drugih učesnika turnira“
Andrija Gerić smatra da je slavlje trebalo ostaviti za kasnije!
Olimpijske igre u Parizu ostaviće poseban trag u sećanju ljubitelja srpske košarke, ne samo zbog uzbudljivog meča protiv reprezentacije SAD i osvajanja bronzane medalje, već i zbog velikog slavlja koje su srpski košarkaši priredili u glavnom gradu Francuske.
Nakon jutarnjeg meča, srpski košarkaši su iskoristili slobodno vreme pre ceremonije dodele medalja da se veselo proslave, a njihovo slavlje bilo je toliko intenzivno da se činilo kao da su osvojili zlato, a ne bronzu.
Andrija Gerić, bivši olimpijski šampion i sada sportski psiholog, izneo je svoje mišljenje o ponašanju srpskih košarkaša tokom dodele medalja:
– Njihovo slavlje je okej, ali nije bio momenat za tako nešto. Prvo je trebalo da prođu medalje. A to što ne mogu da ih nađu gde su… u kafani, to meni lično nije simpatično, ali jeste srpskom narodu. Na neki način je nekultura i nepoštovanje drugih učesnika turnira. I ti drugi su nešto postigli. I uvek moraš poštovati svog protivnika, to je vrednost sporta koju prvo treba da naučiš! I ja sam osvajao svašta i slavili smo uspehe, ali mislim da su preuranjeno slavili na taj način – izjavio je Gerić za „Nedeljnik“.
Na pitanje o tome da li u Srbiji preterano slavimo sportske uspehe, Gerić je imao dodatne misli:
– Sport je nešto u čemu smo mi jako dobri na svetu, a malo je toga, i onda se ljudi projektuju i uspeh je uspeh čitave nacije. I to tako treba da bude. Jedan pesnik mi je rekao: ja vama zavidim zato što vi možete da oduševite čitavu naciju, ogroman broj ljudi, u jednom trenutku, a ja pišem pesme i ko zna ko će ih jednom pročitati i osetiti sve te emocije. A vi te emocije prenosite u sekundi. I zato je sport lep. I ja sam plakao kad je Novak osvojio medalju, siguran sam da je pola Srbije plakalo. Svi smo to nekako priželjkivali i to je njemu bilo važno. To je mehanizam projekcije u sportu – rekao je Gerić, koji je sada psiholog u zlatnom vaterpolo timu Srbije na Olimpijskim igrama u Parizu.
Gerić je takođe prokomentarisao karakter Nikole Jokića:
– Nismo svi isti, svi smo različiti. On konkretno je jedan introvertni tip, koji ima mehanizam odbrane takav da kad ne igra košarku bavi se drugim stvarima – konjima, porodicom, onim što voli. To mu je način da drži „hladnu glavu“. Jer on nije u košarci 24/7. Kad je završio NBA, rekao je „idem kući“, a ovde je slavio i sve drugačije doživljava. Svaki sportista je prvo čovek sa svojim nekim strahovima i emocijama, mehanizmima odbrane i načinom na koji komunicira, i upravo je to poenta da trener nauči da komunicira i da motiviše različite tipove ljudi – istakao je prvak Olimpijskih igara u Sidneju 2000.
Kakvo proseravanje. Čuj jedan pesnik njemu rekao… 😀
Psiholog ne seri.