LEGENDA OKAČILA PATIKE O KLIN: Sanja Vujović završila igračku karijeru! (FOTO)

Sanja Vujović je odličula da završi jednu veliku igračku karijeru!

Posle više od dve i po decenije posvećenih rukometu, Sanja Vujović, nekadašnja reprezentativka Srbije, odlučila je da završi svoju bogatu igračku karijeru. Odluka, kako sama priznaje, nije bila teška, ali je emotivna, posebno s obzirom na godine koje je provela na terenu.

– Definitivno, da. Osetila sam, jednostavno, da je vreme za kraj. Iako često imam osećaj da mogu još da odigram, bilo je trenutaka kada sam osetila bol u kolenu. Kada pogledam i da imam 37 godina, zaista sam osetila da je vreme da se pozdravim sa terenom 40×20 i kažem zbogom igračkim danima.

Standarno pitanje nakon ovakvih reči bilo bi – da li je bilo teško da donesete odluku?

– Nije bilo teško da donesem odluku, ali je teško pomisliti šta sutra bez rukometa. Naviknete se na život koji vam je svakodnevica skoro dve decenije. I dalje mi je teško da zamislim leto i početak sezone bez treninga, dvorane, patika.

Sanja Vujović je tokom svoje karijere igrala za više od 10 klubova širom Evrope, počevši od rodnog Beograda, preko Niša, Zaječara, pa sve do najvećih rukometnih arena u Sloveniji, Makedoniji, Danskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Rumuniji. Njena karijera u Srbiji uključuje igranje za ŽRK Zemun, Radnički Beograd, Naisu i Zaječar, gde je osvajala titule prvaka i kupove Srbije.

Međutim, Sanja se posebno istakla na međunarodnoj sceni, gde je branila boje Viborga, Krima, Vardara i drugih evropskih velikana. Njena karijera bila je ispunjena uspesima, uključujući osvajanje EHF Kupa i titule u Danskoj, ali i srebrnu medalju sa reprezentacijom Srbije na Svetskom prvenstvu 2013. godine, što je smatra jednim od najvažnijih trenutaka u njenoj karijeri.

– Karijera mi je mnogo pružila i kada se osvrnem i pogledam, od onog prvog i najranijeg perioda koji je bio tako bezbrižan, prava bajka je bila igrati ovaj sport, cenim sve od onih lepih i do onih teških rukometnih trenutaka. Svesna sam da će mi nedostajati svaki trenutak koji nosi pobedu i radost, ali i onaj koji uz poraz donesi tugu i bol, zajedništvo i prijateljstvo. Osoba sam koja smatra da uvek može više i da, u tom smislu, možda je moglo i više kroz karijeru.

Učila je Sanja rukomet od mnogih trenera, a među mnogima koji su jednaki, izdvaja kroz karijeru Batu Obućinu, Nevena Hrupeca (sa kojim je sarađivala u vremenu provedenom u Podravki) i Kristijana Dalmosea kao imena koja su ostavila najveći trag i imala veliki uticaj na karijeru srpske rukometašice.

Pomenuti bajkoviti period i rukometni početak Sanju vezuje za, ispostaviće se godinama kasnije, neraskidivo prijateljstvo sa Katarinom Tomašević i Andreom Lekić, sa kojima je delila svlačionicu i u reprezentaciji.

Tokom svoje reprezentativne karijere, Sanja je odigrala 111 utakmica i postigla 382 gola za Srbiju, a njena igra na poziciji levog beka ostavila je dubok trag u rukometnom svetu. Iako nije imala zvaničnu oproštajnu utakmicu, Sanja izražava zahvalnost za sve što je rukomet doneo njenom životu.

– Od 2006. kada sam prvi put bila na spisku, mislim da je selektor bila Anja Andersen, trajalo je nešto što je prelepo. Druženje, osmeh sa saigračicama, trenuci kada vas stomak boli od smeha i uživanja koje postoji. Jeste istina da je najradnosniji trenutak osvajanje srebra na Svetskom prvenstvu 2013. godine. Dodatno ta medalja dobija na težini i sjaju zbog činjenice da je osvojena u Beogradu, pred našom publikom, porodicama.

Sama je isticala da joj je porodica bila velika podrška

– Porodica je uvek bila najveća podrška i potpora. Majka, otac, sestra, zaista su bili tokom karijere ona prava, bezrzervna podrška koja vam uvek daje snage. Naravno, ne smem zaboraviti ni saigračice i prijateljice, Kaću, Andreu i Bojanu Davidović (Davidović tih, igračkih dana).

Iako je sa više od 110 nastupa tokom dugih 11 godina reprezentativne karijere nizala uspehe, bivala proglašena za najboljeg levog beka Svetskog prvenstva 2013. godine, kao i godinu dana ranije na Evropskom prvenstvu, ipak, zvaničnog oproštoja od dresa reprezentacije nije bilo.

– Jeste nekada teško. Mnogo date u godinama za nacionalnu selekciju, a taj poziv je zaista, nešto posebno, nešto što svaki sportista želi da oseti. Trenutak intoniranja himne, dres, grb, saigračice, prijateljice koje su sa vama. Ostaje žal za tom, možda, oproštajnom utakmicom koja je izostala.

Uz zahvalnost i poštovanje, rukometni svet se oprašta od jedne od svojih velikih igračica. Hvala ti, Sanja, za sve što si učinila za rukomet!

1

0