MARKO NIKOLIĆ: ‘Nikada ne smemo zaboraviti suze majki za izgubljenom decom!’ (FOTO)

Dostojenstveno i hrabro koračao je kroz ring i karijeru dugu dve decenije.

Nikada, od prvog do poslednjeg meča nije izašao iz okvira plemenitosti koju njegov sportski poziv nosi u svom nazivu. Bokser Marko Nikolić uporedo sa gradnjom časne, šampionske sportske kule, bio je i ostao veliki humanitarac i junak koji ne zaboravlja junake.

Čelična pesnica srpskog boksa nakon 36 profesionalnih mečeva u kojima je ostvario 32 pobede, od toga 12 nokautom u poluteškoj kategoriji (do 79,400 kg), oprostio se od profi karijere. Rukavice je okačio o klin u oproštajnom meču koji je kao i svaka prethodna Markova bitka u ringu bio sa prefiksom humanosti. Nikolić se oprostio od bogate karijere na Vidovdan, u revijalnom meču protiv Milana Kravara, koji je ostao bez noge posle pada sa motocikla. Ratnik i umetnik među konopcima tog magičnog četverougla Nikolić WBC pojas Mediterana osvojio je 2019, u amaterskoj konkurenciji nanizao preko 110 trijumfa, za to vreme postao kadetski, juniorski i četiri puta seniorski državni prvak. Pet godina bio je stalni reprezentativac Srbije, učestvovao na raznim međunarodnim turnirima, svetskim i evropskim prvenstvima i dva puta na kvalifikacionim turnirima za Olimpijske igre.

Otac dva sina, diplomirani ekonomista i vatrogasac, svoj posao nikada nije napuštao, uporedo je gradio i karijeru profesionalnog boksera i bio na prvim linijama fronta Vatrogasne brigade čije boje ponosno nosi od 2011. godine. Ništa manje se nije davao ni na polju humanitarca, gde je nebrojano puta organizovao humanitarne akcije za pomoć bolesnoj deci.

„Magiju boksa i svu lepotu i tajnu ovog sporta preneo mi je Branko Dimić Dimke. Moja misija oduvek je bila i sportska i humana. Kao što su mi trijumfi u ringu značili potvrdu da radim ispravno svoj posao, da se svaki minut treninga, svaki dobijeni udarac i svaka kap znoja isplatili, tako su mi i osmesi lica kojima je moj humanitarni rad to doneo značili meni puno srce i bili znak da taj put nastavim. Dve decenije sam proveo u ringu, odboksovao preko 150 mečeva, odlučio sam da je vreme da se jedan lep, ali i zahtevan period mog života završi. Boks mi je doneo mnogo, očeličio me, načinio pravim muškarcem, sada ću se posvetiti humanitaranim akcijama“.

Bokser posebnog kova, poštovalac srpskog roda i svega onoga što čini naša istorija, svega onoga za šta su se kroz vekove borili naši preci, uvek je isticao „kakav je put mog naroda, takav je i moj“. Oproštajni meč upriličio je na Vidovdan 2024. i posvetio Dimitriju Popoviću koji je pre 20 godina ubijen u Gračanici kada je imao samo 17 leta.

„Kosovski zavet večno zove i opominje na palu braću i njihovu žrtvu što nikada ne smemo da zaboravimo. Pre oproštajnog meča boravio sam na Kosovu i Metohiji gde je rođen moj deda, moj otac, sa sinom kome sam pokazao gde je naša rodna gruda. Prisustvovao sam i obeležavanju 20-godišnjice od smrti Dimitrija 5. juna u Gračanici i zatražio dozvolu da na oproštajnom meču 28. juna izađem sa majicom na kojoj je Dimitrijev lik, da mu na taj način odam počast, da upoznam ljude u Srbiji kako je jedan mladi život ugašen i da nikada ne smemo zaboraviti našu decu i junake koji su pali pod najezdom krvoloka na svetu srpsku zemlju. Nikada ne smemo zaboraviti suze majki za izgubljenom decom, mene je do srca ganula tuga Jorgovanke Popović, majke ubijenog Dimitrija. Na svim mečevima trudio sam se da u najlepšem svetlu predstavim SPC, značaj porodice, Kosovo i Metohiju, i vatrogasnu brigadu čiji sam radnik. Mojim odlaskom iz profi ringa ova misija neće biti prekinuta, biće još jača i aktivinija“ – zaključio je džentlmen u boks rukavicama, heroj i čovek velikog srca, Marko Nikolić.