PAVLOVIĆ BEZ DLAKE NA JEZIKU: Štoper Srbije brutalno iskreno o Piksiju i Tadiću nakon fijaska na EP! (VIDEO)

Pavlović je bez zadrške objasnio sve što je mogao

Prošlo je tačno nedelju dana od kada je fudbalska reprezentacija Srbije eliminisana sa Evropskog prvenstva neslavnim remijem sa Danskom 0:0.

Konačan rezultat našeg tima bio je 2 boda iz tri utakmice u gol razliku 1:2, što je iz ugla mnogih stručnjaka totalno razočaravajuće.

Jedan gol nedostajao je za plasman u osminu finala, ma jedan milimetar je falio ako znamo da je poništen pogodak Luke Jovića zbog ofsajda, a o svim dešavanjima na EURO 2024 u emisiji „Sportal uživo“ pričao je Strahinja Pavlović.

Pune 24 godine čekali smo učešće naše reprezentacije na Evropskom prventvu, a okončali ga posle samo 10 dana – toliko je prošlo od prve do poslednje utakmice Srbije na šampionatu.

Kompletan intervju Strahinje Pavlovića za Sportal pročitajte u nastavku i pogledajte u snimku na kraju teksta:

Je l se ohladila glava, kakvi su utisci – danas? Cela nacija je očekivala da će Srbija bar jul mesec dočekati u Nemačkoj?

– Sad se sve malo sleglo, pa kada pogledamo to Evropsko prvenstvo iza nas – jedan gol nam je nedostajao za ispisivanje novije istorije. Sa tim jednim golom bismo otišli dalje, pa pošto ga nismo dali, normalno je da ni malo nismo zadovoljni zbog toga.

Kod mnogih su pomešana osećanja – lepo je što smo posle četvrt veka konačno spojili dva velika takmičenja, ali ostaje žal što nismo ostvarili rezultat, a mogli smo?

– Baš tako. Mi smo ponosni što smo prva generacija koja je uspela da odvede reprezentaciju na Evropsko prvenstvo i da spoji dva velika takmičenja, ali je ipak gorak ukus, jer je moje lično mišljenje da smo mogli nešto veliko da uradimo, da imamo potencijal za to. S jedne strane smo ispisali istoriju, ali s druge strane ostali smo nedorečeni.

Posle meča s Danskom dali ste, po oceni javnosti, najiskreniju i najrealniju izjavu: “Nismo bili dovoljno opasni, zato nismo u osmini finala”.

– Pa jeste tako. U sve tri utakmice nismo napravili dovoljan broj šansi, kao što smo to nekada radili. Jednostavno, čuvali smo loptu na našoj polovini, dobro je kontrolisali, ali kada bismo prišli na 15 i 20 metara protivničkom golu nismo imali rešenje. Nismo ni često dolazili u šansu za gol, mnogo puta nismo pronalazili put do gola. Zato kažem, nismo bili dovoljno opasni.

Pa zašto onakav strah u prvih pola sata protiv Engleza – videlo se kasnije koliko su bezopasni. A kada kažemo strah – jedino ga vi niste pokazali, pa ne čudi što se zovete Strahinja.

– Prva utakmica je uvek najteža. Na otvaranju nam je zapao najteži protivnik, pa smo s malo više respekta ušli u utakmicu s njima. Ipak, tokom vremena pokazali smo da možemo da igramo s njima, čak smo bili i bolji, pa ostaje žal što nismo iskoristili tih par izglednih prilika.

Javnost se nekako najviše plašila naše odbrane, a odbrana je bila najbolji deo tima. Mišljenje mnogih je da ste lično vi bili najbolji igrač Srbije na Euru 2024. Kejn, Belingem i ostali bili su nevidljivi?

– Drago mi je da smo nas trojica – Bleki Milenković, Veljković i ja imali dobar turnir, da smo uspeli da se nosimo sa najboljim napadačima na svetu. Pogotovo zato što smo u prethodnom periodu primali dosta golova. Nekako, na ovom turniru nismo igrali toliko ofanzivno kao na Mundijalu, igrali smo na našim defanzivnim pozicijama. I generalno kao tim smo se jako dobro branili, svi smo jedan na jedan bili dobri u defanzivi.

Koliko vam znači individualni uspeh pred nastavak kariejre, a već posle Engleske pominjalo se interesovanje Juventusa?

– Naravno da znači, ali sve bi bilo mnogo lepše da smo prošli grupu. Onda bi to bilo pravo. Ovako, normalno je da mi prijaju pohvale, ali taj osećaj nije potpun zbog toga što je izostao rezultat reprezentacije. Pogotovo mi gode pohvale mog naroda, jer za mene je igranje za reprezentaciju nešto najveće. A što se tiče Juventusa, mislim da je još rano da se priča o tome. Non-stop sam s ljudima iz kluba, videćemo. U narednih 15 dana znaće se mnogo toga.

Posle sedam dana priznajte kakva je zaista atmosfera u reprezentaciji? Delovalo je sve bajkovito do reakcije Tadića.

– Iskreno, jako mi je krivo što se uvek negde u medijima priča o atmosferi na lošem načinu. Mogu da kažem da je atmosfera izvanredna. Ja sam ovde već četiri godine I moram da kažem da svaki put kada se odazovem za reprezentaciju, jedva čekam da dođem tu, između ostalog i zbog atmosphere. Posle situacije sa Dućom, niko mu ništa nije zamerio. Sve je bilo normalno, imali smo sastanak, gde je on izjavio da nije trebao baš tako da izjavi. Svi znamo na šta je on mislio, pa nikakvih problema nije bilo.

Sve je pomalo iznenadilo to što ste usred Eura dobili slobodan dan – između Slovenije i Danske. Kako ste vi proveli taj dan, jer znamo šta su radili neki…

– Bio sam u Minhenu. Salcburg je na samo sat vremena od Minhena, pa su moji roditelji taj dan došli i proveli smo vreme zajedno na ručku.

Je l ste svesni da su milimetri delili Srbiju od osmine finala? Ako se setimo poništenog gola Jovića zbog milimetarskog ofsajda – to je to. Jedan gol je nedostajao do ispisa novije istorije.

– Nažalost, sveni smo i to je ono što nas najviše boli. Bilo bi lakše da smo izgubili sve tri utakmice sa tri razlike I onda bi rekli da nismo ni zaslužili osminu finala. Ovako, znamo da to nije tako, znamo da nam je nedostajalo jako malo, a to malo nam je falilo I na Mundijalu u Kataru I sada u Nemačkoj. Jako mi je žao što nismo uspeli.

Bili smo najviša reprezentacija na Euru – je l smo mogli bolje da iskoristimo tu činjenicu ili smo previše otkrili protivnimu naše najjače oružje iz prekida?

– Gol smo postigli posle prekida. Opet, igrali smo protiv selekcija koje su jako dobro branile sve naše prekide i kornere. Nismo imali previse šansi. Možda smo mogli bolje da iskoristimo tu našu visinu, ali eto ja prvi nisam imao nijednu šansu glavom na čitavom prvenstvu. To je malo I do momenta, a takav je momenat bio.

Paradoks – jedini gol na šampionatu dao je Jović, jedan od najnižih igrača.

– Dešava se mnogo puta da se protivnik fokusira na najviše igrače, pa onda oni niži koje isti protivnik potceni, on da gol. A za Luku nije ništa slučajno, on ima bolji šut glavom nego bilo ko od naših štopera. Pa da sam priotivnik, pre bih čuvao njega, nego sebe (osmeh).

S kim ste bili cimer na Euru 2024, a s kim ste bili cimer ranije? Kako ste provodili slobodno vreme?

– Svi smo sami po sobama. Svako hoće neku svoju provatnost, ali normalno je da smo po ceo dan s nekim. Konkretno ja sam nerazdvojan s Petrom (Ratkov), Ducom (Vlahović) i Blekijem (Milenković). To je naša mini ekipica I najviše vremena provodimo zajedno, ali naravno I sa ostalima smo provodili svo slobodno vreme.

Milenković je dočarao kako igrate “Ne ljuti se, čoveče”. Pred Katar bila je popularna igra “Mafija”, o kojoj je tada otvoreno pričao Tadić. Ko je koga pobeđivao?

– Paraleno smo igrali Petar I ja protiv Ducija I Blekija. Tu smo negde bili, iznednačeni. Možda su oni dobili jednu ili dve partije više.

Kako ste se osećali u trenucima slavlja kod gola u 95. minutu? S čime biste uporedili taj osećaj?

– Iskreno, ja sam bio previse umoran, jedva sam se dovukao do Luke. Čim sam došao I zagrlio ih, odmah sam morao da se trkom vraćam na svoju poziciju. Ali jedno olakšanje sam osetio kad je lopta ušla u mrežu, to nam je vratilo nadu da možemo dalje. A ti golovi u poslednjem minutu, kao onaj u Lisabonu, su nešto posebno.

Kako sa ove distance vidite utakmcie protiv Engleske, Slovenije i Danske?

– Igrali smo protiv ekipa koje se takođe dobro brane, koje rade dobar presing. Mislim da smo od samog početka kreiranja akcije imali problema, bili smo dosta spori, falilo nam je kreativnosti – mislim na sve na terenu, ne samo na napadače i veziste, već mislim i na nas defanzivce. Jednostavno, nismo dobro odradili posao kao tim, u jako malo šansi smo ušli. Imali smo nekoliko šansi protiv Slovenije, ali to je bio više individualni kvalitet, nisu to bile izgrađene timske akcije. Mislim da je to bio najveći problem.

Protiv Danske ste imali i podršku Đokovića, srdačno ste se pozdravili pred meč. Je l ste znali da će doći na stadion?

– Ne znam za ostale, mislim da ostatak tima nije znao. Ja sam znao, šapnuli su mi (osmeh). Znao sam da će doći, to je bila lepa slika, to nam je mnogo značilo, ali eto ni taj detalj nam nije pomogao.

Đoković je pričao o dolasku na vaš meč. Kaže – naježio se tokom himne kad su svi pevali, oduševio se ispunjenim tribinama srpskim navijačima, to je nešto što, kaže, on ne može da doživi u tenisu.

– Sigurno je drugačija atmosfera u fudbalu i tenisu. On je veliki patriora, to svi znamo. Samim tim znamo koliko su mu prijale onakve tribine. Mogu misliti kako bi tek on igrao i pobeđivao kada bi imao takvu publiku (osmeh).

Kako ste uopšte doživeli nikad snažniju i masovniju podršku reprezentaciji – bilo je preko 30.000 Srba na svakom meču, što odavno nije bilo na nekom gostujućem stadionu, a ruku na srce toliko ih nema ni na domaćim utakmicama?

– Kada sam ih video u tolikom broju, jednostavno dobio sam dodatan motiv. Imao sam preveliku želju za pobedom. Jako mi je žao zbog njih. Osetila se ta podrška, a mi nismo uzvratili kako treba. Verujem da ih jesmo obradovali u onom 95. minutu protiv Sloveije, ali se plašim da smo ih u svim ostalim minutima razočarali. Nismo zadovoljni što nismo uspeli da uzvratimo igrom na takvu podršku.

Šta je rešenje, po vama, da se izgradi kult reprezentacije – kako na terenu, tako i na tribinama? Utisak je da bi igra bila bolja, samim tim i rezultat, kad bi postojala ta hemija između reprezentacije i navijača na domaćim utakmicama.

– To uglavnom dolazi sa dobrim rezultatima, a mi ih u prethodnom period nismo imali. I kada smo otišli na Svetsko prvenstvo u Katar, imali smo utakmicu s Luksebmurgom kod kuće, ako se dobro sećam, gde smo očekivali neverovatnu atmosferu, ali nije tako bilo. Stvarno ne znam od čeka zavisi poseta i navijanje, ali se nadam da će podrška biti veća s našim boljim partijama.

41

5