SRBIJA POSTALA KONTRA ATLETIKO MADRID: Kako je Piksi od gol-gol ekipe napravio gubitnika koji jedva postiže golove? (VIDEO)

Nismo očekivali da će efikasnost biti problem koji ima Piksijeva Srbija

Kada je Dragan Stojković Piksi stigao na mesto selektora Srbije 3. marta 2021. godine javnost možda i nije bila svesna, ali stručnjacima je odmah bilo jasno kako bi mogla da izgleda igra naše selekcije.

Ne radi se ovde samo o formaciji, taktici već i o karakteru Piksijevih ekipa. Odmah je Stojković najavio da će Srbija igrati ofanzivno, atraktivno baš onako kako su igrale njegove ekipe u Japanu i Kini.

Šta to znači? Pa upravo to da će Srbija igrati na gol više, to jest ne bitno je koliko ćemo golova primiti bitno je da ih postignemo više od protivnika.

I možemo da kažemo da smo tokom kvalifikacija za Katar zaista gledali takvu Srbiju, koja muku muči u odbrani, ali napadači pre svih Mitrović i Vlahović, kao i kapiten Tadić u veznom redu postižu golove. Ipak, Srbija nije uvek pobeđivala zbog ovakve igre, ona jeste bila atraktivna, ali je veliko pitanje da li je i korisna.

Onda se veoma brzo posle godinu i po dana dogodio totalni obrt.

Jednu priličnu muku da postigne golove imala je Srbija još u martu 2023. godine protiv Litvanije, koju je na kraju savladala sa 2:0, ali neuverljiva igra, mnogo promašenih šansi, koje potpuno realni da budemo jesu stvarali naši igrač, zapravo su najavile ono što će eskalirati na ovom Evropskom prvenstvu.

Srbija je potom u Podgorici sa dva gola Vlahovića u poslednjih 15 minuta uspela da savlada Crnu Goru uprkos šansama koje je stvarala.

Bruka protiv Jordana u prijateljskom meču 3:2, koju je spasio Joveljić, momak koji dominira u MLS-u a nije pozvan na konačan spisak u Nemačku, to i da ne pominjemo.

Lazović je spasao Srbiju, a verovatno i Piksija, golom u 96. minutu u Razgradu protiv Bugarske, a protiv Mađara u Beogradu septembra 2023. godine nismo ni mi postigli pogodak, već je Salaj zatresao sopstvenu mrežu i taj meč smo izgubili sa 1:2.

Svoju moć i efikasnu igru Srbija je demonstrirala naravno protiv koga drugog nego protiv Litvanije, koja je pala sa 3:1, kao što vidite opet smo primili gol.

Mađari su ugasili arogantni stav Stojkovića da smo najbolji tim u toj grupi u Budimpešti, gde je Živković postigao jedan gol, ali smo opet izgubili.

Da nije bilo golova Mitrovića i Tadića opet u poslednjih 20 minuta Srbija bi se obrukala protiv Crne Gore, koja je takođe bila podređena ako gledamo statistiku.

Naravno, od Belgije je došao poraz 1:0 koji nema potrebe da komentarišemo.

Ipak, duel sa Bugarskom je dokazao da „ima nešto trulo u Staroj Pazovi“. Došao si da u Leskovcu na novom stadionu koji je izgradila Vlada Srbije sa idejom da ćeš da ih srušiš, a onda te je Despodov sa dva gola vratio na zemlju.

Da stvar bude gora golove su postigli štoperi Veljković i Babić, a šta je sa Dušanom Silnim i Mitrogolom, ne pokušavajući da umanjim njihov kvalitet, svakom može da se desi loša utakmica i ako nekom to možemo da oprostimo možemo Mitroviću, ali veliki broj šansi i nefikasnost već tada su počeli da jedu reprezentaciju Srbije.

Debakl protiv Rusije u sklopu priprema i nije toliko relevantan, kao prvo Piksi je pozvao nekoliko novih igrača, a Gajić je iz nehata skrivio penal i zaradio crveni karton, a sve je to bio nekakav eksperiment.

Kipar smo potom u sklopu priprema za EURO jedva pobedili, golom SMS-a u 7. minutu. Ovde je glavno pitanje kako si uspeo samo jedan gol da postigneš selekciji poput Kipra koja je 126. na svetu, ne potenjujem nikoga, ali Srbija ako sebe vidi kao odličnu ekipu takve timove mora rezultatski da pregazi.

Mnogo važniji meč Srbija je igrala 4. juna 2024. godine protiv Austrije u Beču, na papiru samo gostujućem terenu.

Istina je bila da je na Ernst-Hapel areni bilo više Srba nego onih koji navijaju za domaću ekipu, a nama ni to nije bilo dovoljno.

Dvadeset minuta horora od igre reprezentacije Srbije su gledali navijači na stadionu i preko malih ekrana, Austrija je uspela da nas izdominira za to vreme kao da je u pitanju Francuska, a mi gorepomenuti Kipar.

Kako obično to biva, kada ekipa povede i stekne sigurno prednost ona se povuče, što su i Austrijanci uradili. Zapravo gol Pavlovića u 35. minutu i dobra igra Srbije u nastavku bile su samo rezultat povlačenja pritiska Austrijanaca, a mi smo ponovo stvarali šanse koji naši jalovi napadači nisu uspeli da iskoriste. Na kraju poraz od 2:1, a Piksi je video smo mi bili bolji veći deo meča.

Protiv Švedske, koja niti je učesnik EURA niti ima poseban razlog da igra tu utakmicu, već odrađuje prijateljske termine, Srbija je dobro izgledala i konačno su golove postigli opet Tadić, Mitrović i SMS, ali to nije bio glavni utisak celog događaja.

Nakon meča Piksi se sreo sa Zlatanom Ibrahimovićem, oni su kratko proćaskali, a Zlatan kao da je znao kako treba da završi taj razgovor sa selektorom Srbije, samo jednom rečju: – DISCIPLINA!

Došao je taj i 24 godine iščekivan EURO. Protivnik nije mogao da bude teži, glavni favorit za titulu, moćna Engleska. Zapravo koliko je to moćna Engleska bila na terenu?

Sautgejta već mesecima svi teraju iz reprezentacije, a on kao da je namerno hteo da iznervira sve na Ostrvu prvo spiskom, a onda postavkama u igri, koje nemaju veze sa zdravim razumom.

Srbija, kako kaže Piksi, je ušla u taj meč sa previše respekta, ja bih rekao da su im se „odsekle noge“. To je bio i rezultat pogotka Belingema u 13. minutu susreta kojim je na kraju Engleska i pobedila.

Šta smo videli na tom meču? Srbija se zaista probudila i krenula je da napada Engleze koji su se na šok čitavog sveta bez ikakvog razloga i pretnje povukli na poluvremenu i pustili nama da diktiramo tempo, znači jako bitna stvar mi ih na to nismo naterali našom igrom, nego su se oni samo povukli.

Međutim, ni to nam nije bilo dovoljno da postignemo gol protiv Pikforda, golmana koga svi mediji na Ostrvu opisiju kao crnu tačku tima Engleske, gomila šansi i nijedan pogodak. Neefikasnost još jednom dolazi do izražaja.

Piksi je uoči meča sa Slovenijom ušao sa još jednim arogantim stavom, kako mi idemo da pobedimo naše nekadašnje zemljake, ali onda je došlo vreme i da se sa reči pređe na dela.

Slovenija je u svakom segmentu igre izdominirala Srbiju u prvom poluvremenu, dve „mrtve šanse“ koje samo Bog zna kako nisu ušle u mrežu Predraga Rajkovića i bezidejna Srbija, koja je uspela da stvori jednu šansu, ali naravno gol nismo videli.

Organizovana igra Slovenije rezultirala je golom Karničnika, momka koji je pretrčao ceo teren i postigao herojski gol protiv Srbije. Pogodak nam je dao čovek koji igra za Celje, izbacio je iz igre igrača AEK-a, a potom trčao pored čoveka koga je Juventus hteo da plati 100 miliona, a koji je svoj mir na kraju pronašao u Al Hilalu, naravno mislim na Sergeja Milinković-Savića.

Piksi je dan nakon utakmice sa Slovenijom izašao sa pričom da smo dominirali, da smo imali veći posed, veći broj paseva, više šansi i sve je to tačno, ali smo gol za izjednačenje i opstanak na ovom EURU postigli u poslednjim sekundama meča.

Sve zasluge idu Luki Joviću, momku koji je bio najniži u kaznenom prostoru, ali nije podizao ruke niti se valjao po terenu kao neki manekeni iz Beograda, koji ispred svog imena imaju sufiks Silni.

Kako je Piksi od Srbije koja svakom postiže golove, došao do toga da sigurno nećemo dati gol, ali ćemo zato sigurno izgubiti, mislim da niko ne može da odgovori. Bukvalno smo postali kontra Atletiko Madrid!

I protiv Bugara nas je spasio Lazović, a juče Jović, ali sutra nas neće pogledati sreća, a Piksi će i dalje ostati selektor.

Ideja ovog teksta nije da nikog uvredi niti ponizi. Aleksandar Mitrović je najbolji napadač u istoriji Srbije, mnogo radosti nam je doneo, od Dušana Vlahovića to očekujemo u budućnosti jer se radi o igraču vrhunskog profila. Ipak, ovaj tekst je rezultat nezadovoljstva izgledom reprezentacije Srbije u poslednje vreme, a koji se nikako ne popravlja.

216

13