DRUGA STRANA NIKOLE: Lovernj otkrio zanimljive detalje iz života Jokića!

Nikola Jokić je poznat po svom karakteru i nenametljivosti

Nekadašnji kapiten Partizana i član Denvera, Žofri Lovernj pričao za Mozzart Sport o Nikoli Jokiću kakvog do sada nismo imali priliku da vidimo.

Nikola Jokić, čovek čije igračke sposobnosti često graniče sa naučnom fantastikom, intrigira i van košarkaškog terena. Iako se retko eksponira i izbegava medije osim kada su to obaveze u Sjedinjenim Američkim Državama, malo se zapravo zna o njegovom privatnom životu. Međutim, zahvaljujući ljudima najbližim njemu, dobijamo uvid u zanimljive situacije sa ovim trostrukim MVP-em NBA lige.

Iza zatvorenih vrata, Jokić se pokazuje kao skroman, prijatan i posvećen timski igrač, koji vodi računa o svojim saigračima kako na terenu, tako i van njega. Njegova skromnost i posvećenost ne čine ga samo izvanrednim sportistom, već i čovekom koji izaziva poštovanje i divljenje.

– Sećam se jedne scene kao da je juče bila, a bila je pre skoro 10 godina. Ljudi iz kluba dolaze na trening i predstavljaju momke koje su draftovali. O Nikoli su rekli svega nekoliko rečenica, nešto tipa ovo je Nikola, pokušaćemo da mu pomognemo da popravi telo i mislimo da u budućnosti on može da pomogne klubu. Dva meseca posle tih izrečenih rečenica, Nikola Jokić je bio najbolji igrač Denver Nagetsa-  otvoreno počinje Žofri Lovernj razgovor za Mozzart Sport.

Do kojih visina je Jokić došao od te prve sezone… Niko nije mogao da pretpostavi. Bio je to početak karijere koja do tada nikada nije viđena jer je momak iz Srbije stigao u NBA kao 41. pik.

– Igrao sam protiv Nikole u Srbiji dok sam bio u Partizanu. Odmah se videlo da je dobar igrač. Posebno zbog tog osećaja za igru, ali da li sam baš ovo očekivao. Iskreno, nisam. Mislim da niko nije. Verovao sam da ako ne uspe u NBA ligi da će se vratiti u Evropu i ostvariti sjajnu karijeru, ali ovo što on radi je nešto što zapravo ne mogu da opišem i ocenim.

Kakav je Nikola Jokić van terena? Kakav je u odnosu sa saigračima?

– Imam nekoliko anegdota koje mogu da podelim sa vama. Prošlo je već dovoljno godina da se niko neće naljutiti, a odlično će pokazati kakav je zapravo Nikola-

– Sećam se njegovog prvog dolaska u Ameriku. Nikola sa braćom sleće u Denver. Oni su veoma bitni u čitavoj priči oko Nikole Jokića jer ovo ću najiskrenije da kažem. Svako treba da ima braću kao što su Nemanja i Strahinja. Oni su ti koji uvek čuvaju Nikoli leđa, uvek ga paze i čuvaju. Čitam sada kako su na meti novinara jer su udarili nekoga na tribinama tokom utakmice. Verovatno je taj neko to i zaslužio, ko zna šta je pričao i kako se ponašao. Za mene Nikolina braća su odlični momci i ovom prilikom ih pozdravljam.

– Njih dvojica su mi prišli tih prvih dana i zamolili me da pomognem Nikoli jer ne poznaje ni grad ni ljude, da ga vozim kolima i budem uz njega. Oni još nisu mogli da voze, tek su stigli u Ameriku. Nisu se snalazili. Tako da smo te sezone Nikola i ja proveli zaista puno vremena zajedno, vozili smo se zajedno svuda. Pričali i družili se. On je sjajan tip, pravi drugar.

– Joj, ta sezona, kad se setim tih imena… Nisu svi igrači bili baš profesionalci. Bilo je svega i svačega. Kažem u toj ekipi Nikola Jokić je posle dva meseca bio najbolji igrač, ali je pokazao i kakav je čovek.

U čitavu priču ulazi neimenovana devojka. Prema rečima Lovernja prava lepotica.

– Kada ste u NBA ligi, uvek putujete privatnim avionom, a posada je uvek ista. Uvek nas dočekuju isti ljudi. Među njima je bila jedna devojka. Ne mogu da vam opišem koliko je lepa. Kao sa video spotova ili filma. Neverovatno, pamtim je posle svih ovih godina. E, kada imate takvu devojku i avion pun košarkaša koji su pritom pomalo neprofesionalni… možete da zamislite scene.

– Ne postoji igrač u tadašnjem timu koji joj nije prišao, nešto pokušao. Dobacivao, tražio telefon. Niko nije mogao da je osvoji. Uvek je bila nedostupna. Tu je bio i Nikola, ali u potpuno drugom stilu. Sve lagano, izokola, bacao neke šale. Zezao se. Nije još čak nikada ni direktno prilazio, ali se uvek šalio. Njoj se to očigledno svidelo, jer je bio drugačiji. Posle jednog putovanja, mi slećemo u Denver i ona prvi put prilazi nekome, dolazi do Nikole daje mu papirić sa brojem telefona. Ceo tim u čudu.

– Nikola hladnokrvno ustaje iz aviona i dolazi do mene. Već smo ustalili ritam da ga ja vozim sa aerodroma. Nekoliko minuta vožnje protiče bez razgovora i on se meni okreće odjednom: „Žo, evo ti ovaj broj, meni svakako ne treba. Ja imam devojku“. Ja u čudu odgovaram da ne želim broj jer je dala njemu. On samo otvara prozor i baca ceduljicu sa brojem. E to je Nikola Jokić. Uvek hladnokrvan, a i pokazatelj da je pravi porodični čovek. To je scena koju ću uvek pamtiti sa Jokićem.

Za kraj malo i o novom uspehu. Treća MVP titula za Srbina koja ga svrstva u elitno društvo sa Lerijem Birdom, Mozesom Melounom i Medžikom Džonsonom.

– Samo ta imena kada pročitate, sve vam je jasno. Želim mu da osvoji titulu šampiona ponovo. Verujem da bi i to Nikola najradije želeo- završava Lovernj za Mozzart Sport.

1

0