HS INTERVJU: Srbin koji poznaje Afriku bolje nego svoju zemlju – Skauting je njegova ljubav, ali i posao!

Afrika – Crni kontinet. Leglo zaraza, siromaštva, korupcije i netrpeljivosti, ali i velikih fudbalskih bisera!

Srpski fudbal pokušava da prati trendove evropskih velesila, ali da bi tako nešto bilo moguće, neophodno je razvijati se na svim poljima. Novac, menadžeri, agenti.. Svima se veruje osim ljudima koji su stručni za tu oblast – SKAUTIMA!

Zato smo mi danas razgovarali sa jednim od perspektivnijih evropskih skauta, koji svojim poznavanjem materije uspešno radi već neko vreme, iako je što bi naš narod rekao ‘klinac. Uroš Marković trenutno je skaut norveškog Volerenga, a iza njega je već sada bogato iskustvo.

Kao jako mlad upustio si se u svet skautinga. Hrabro, uzmijući u obzir da je taj posao u Srbiji većini klubova misaona imenica. Kako je došlo do toga?

UM: ‘Spontano sam kao 17-godišnjak odlučio da otvorim stranicu na instagramu iz čistog hobija, jer sam oduvek bio zaljubljen u prelazne rokove, transfere igrača, transfer glasine i tu sam krenuo da gradim priču polako. Analize su najpre bile kratke, bio sam početnik, amater, ali nisam odustajao i eto, sada na toj stranici imam čitavu zajednicu ljudi i to me čini dosta srećnim, ta mogućnost da svakodnevno razmenjujem mišljenja o fudbalu, Partizanu, skautingu sa drugim ljudima, u nekoj pozitivnoj atmosferi.’

Radnik Surdulica, pa inostrani angažmani.. Koliko je teško naći posao kao skaut u svrhu fudbala i šta je po tebo najvažnije?

UM: ‘Da, Radnik je bio jedini srpski klub koji je dao priliku mlađim ljudima da se pokažu u tom poslu. Objavili su konkurs, koji sam uspeo da prođem u velikoj konkurenciji i tu je počela neka moja ozbiljnija priča. Par skauta koji su tada bili u Radniku, uz mene, su takođe dobili poslove u inostranstvu, što pokazuje koliko su sve strane bile na dobitku – i Radnik kao klub, ali i mi kao skauti, koji nismo imali prihode tada od kluba, bilo je volonterski, ali smo skupljali značajno iskustvo u timskom radu, radu na platformama, u pisanju skauting izveštaja, video i lajv skautingu… Stvarno bitno iskustvo. Posao skauta u Srbiji je gotovo nemoguće dobiti ako nisi bivši fudbaler ili ako nemaš nekakve veze sa ljudima koji vode klubove. Treba reći, u Srbiji se jako malo ceni skauting i gotovo nikako nije plaćen! Po meni je najvažniji rad, mentalitet, dakle da budete istrajni u onome što želite, da ne tražite novac odmah, već da početak shvatite kao neku školu. Mnogi odustanu brzo kada vide da je teško.’

 

 

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

@prtzn.skaut је поделио/ла објаву

Etablirao si se kao neko ko pomno prati dešavanja u Africi, uskoro te očekuje i put tamo. Zašto baš Afrika?

UM: ‘Današnji fudbal se zasniva na trčanju, fizici, brzini, snazi, a znamo da se Afrikanci uklapaju u takav profil igrača. U razgovorima sa iskusnijim skautima sam brzo shvatio da moram izabrati svoj region, nešto po čemu ću biti specifičan. Cilj je naravno bili ekspert u svom delu posla, pa sam ja za svoj region izabrao upravo Zapadnu Afriku, ali i ostatak znam solidno. Afrika je najmanje otkriven kontinent, kada govorimo o skautingu i u afričkim igračima je budućnost fudbala. Polako i veliki klubovi počinju sa skautingom tamo, Bajern šalje skaute dole, Juventus ima akademiju u Gani, Barsa ima saradnje sa akademijama Africa Foot u Maliju i Be Sports u Senegalu, Čelsi je doveo igrače direktno iz Senegala i Nigerije u poslednje vreme…polako i najveći shvataju ono što sam ja shvatio pre neke 3 godine i drago mi je zbog toga.’

Koja tri igrača bi izdvojio kao tebi omiljena, a da si ih ti „pronašao“, odnosno otkrio pre nego što su možda kasnije postali nešto popularniji?

UM: ‘Uf, dobro pitanje. Ima ih dosta. Karim Konate je definitivno na vrhu. Njega sam uvideo još posle prvog seniorskog meča u Obali Slonovače. Danas je u Salcburgu i tražen je u Evropi. Isahaku Fatavu iz Lestera, o njemu sam pisao dok je bio član Stedfasta u drugoj ligi Gane. Bonifejs dok je bio rezerva u Bodo-u, Adingra dok je bio još na prelasku između Right to Dream-a i omladinaca Nordsjelanda. Pisao sam i o Mitomi dok je bio u Japanu, ali je on i tamo bio toliko dominantan, pa mi je nekako teško da ga svrstam u svoje pronalaske, nije bio potpuno nepoznat. Teško je izdvojiti trojicu. A verujem da će tek i biti, jer većina o kojima sam pisao su i dalje mladi i idalje su u Africi.’

Kakvi su tvoji planovi za budućnost?

UM: ‘Moji planovi su da napredujem kao skaut u svakom smislu, da proširim konekcije u Africi i da u narednih par godina budem šef skautinga ili sportski direktor u nekom klubu, da se oprobam i na tim pozicijama. Dugoročni plan i ideja je da osnujem svoju akademiju negde u Africi i već polako spremam tlo za to širenjem kontakata i upoznavanjem kvalitetnih ljudi. Naravno, voleo bih da u budućnosti budem i šef skautinga/sportski direktor u Partizanu. Ambiciozan sam i stvarno imam velike planove i siguran sam da ću ih sprovesti u delo.’

63

1