ON NIJE OKRENUO LEĐA SRBIJI: Švajcarska mu nudila sve, ali je za njega zemlja predaka bila svetinja! (FOTO+VIDEO)

Jedan svetli primer odnosa prema otadžbini

Zdravko Kuzmanović, prvi Srbin rođen u inostranstvu koji je odlučio da zaigra za nacionalni fudbalski tim Srbije, otvorio je srce i podelio svoje iskrene emocije u intervjuu za Kurir. U martu 2007. godine, Kuzmanović je prelomio i prihvatio poziv Srbije, uprkos činjenici da je igrao za Švajcarsku u svim mlađim kategorijama.

Tokom svog angažmana u crvenom dresu, Kuzmanović je odigrao 50 utakmica i postigao šest golova u periodu od 2007. do 2014. godine. U razgovoru za Kurir, Kuzmanović je delio svoje misli o ovom emotivnom putovanju i odluci koju je doneo.

Kuzmanović je komentarisao odluku Aleksandra Pavlovića da odabere Nemačku umesto Srbije, izražavajući razumevanje i poštovanje prema svakoj individualnoj odluci mladih fudbalera srpskog porekla u dijaspori. Njegova iskrenost i emotivnost otkrivaju duboko poštovanje prema zemlji svojih korena i snažnu vezu sa srpskim narodom.

Kako vidite slučaj Aleksandra Pavlovića, mladog fudbalera Bajerna, da Nemačku izabere pre Srbije?

– Odlučio je da igra za Nemačku! Iskreno, nadam se da je srpska reprezentacija probala sve… Ako to nisu uradili, onda smo spavali i kajaćemo se. Dečko je ogroman talenat, igra bitne utakmice u Ligi šampiona. Mnogo bi nam dao i pomogao, samo da je izabrao Srbiju. Imali bismo igrača top klase za narednih deset godina. Ali tako je, kako je. Mislim da više ništa ne možemo da učinimo. Odluka je doneta i ne treba ništa da zamerimo Aleksandru Pavloviću. Meni je na primer, mnogo krivo, jer je veliki talenat, ali gotovo je. Jeste šteta, ali život ide dalje – jasan je Zdravko Kuzmanović u razgovoru za Kurir.

Drugi srpski biser ponikao u Nemačkoj Lazar Samardžić ipak je izabrao Srbiju. Kako?

– Ne znam kako je išla cela priča sa njim i njegovom porodicom. Očigledno je kod njega išlo daleko bolje, nego kod Pavlovića.

Ima li šanse da Srbija ipak ugrabi Pavlovića, ako ne spoji tri utakmice zaredom za Nemačku?

– Teško. Znate kako to ide. Ako odigra tamo kako treba, a mislim da hoće… Nemačka je moćna zemlja i reprezentacija najvećeg renomea. Pavlović će sa Nemačkom imati mogućnost da osvoji svetsko i evropsko prvenstvo, što će ruku na srce biti znatno teže sa Srbijom. I to su veliki aduti Nemaca. Evo, uskoro će Evropsko prvenstvo čiji će domaćin biti Nemačka. Činjenica je da su Nemci već godinama u krizu, ali oni će biti favoriti na EP i biće u borbi za trofej. Ja razumem tog momka. Igra u najjačem klubu u Nemačkoj, ništa mu ne zameram.

Kako vidite odluku dvojice fudbalera iz Švajcarske Filipa Ugrinića i Dariana Maleša kada je u pitanju Srbija?

– Iskreno, mislim da oni nisu tako veliki kvalitet kao što je Aleksandar Pavlović. Maleš nije standardan u Jang Bojsu. Tek ponekad nešto pokaže. Nije to kvalitet Pavlovića ili Samardžića. Isto mislim i za Ugrinića, koji je odbio Srbiju i izabrao Švajcarsku. Mislim da on tamo neće redovno igrati, niti će praviti razliku. Srbija ne treba da žali za njima, ni za ovim što je odbio, ni za ovim što se nećka. Nisu oni takvi igrači, pa da za njih treba da se moli. Po meni, obojici bi trebalo da predstavlja veliku čast i da budu srećni što ih Srbija hoće i zove.

Kako ste vi odlučili da izaberete Srbiju? Šta je prevagnulo u odnosu na Švajcarsku?

– Ja sam Srbin! Uvek sam se osećao kao Srbin! Volim Srbiju, volim Republiku Srpsku, volim srpski narod. Volim našu reprezentaciju, volim našu državu. Žena mi je iz Srbije, moja deca su Srbi. Ponosan sam što sam to što jesam. Ja nikada nisam imao problem sa sobom, da izaberem. Niti dilemu. Uvek sam znao da će to biti Srbija. Bez obzira što sam prošao sve omladinske kategorije Švajcarske. Da se razumemo, volim i poštujem Švajcarsku, dali su mi mnogo, ali ja sam Srbin.

Sećate li se kako ste prihvatili da igrate za Srbiju?

– Kao da je juče bilo. Imao sam samo 20 godina. Tada je predsednik Saveza bio Zvezdan Terzić. Došao je i pričao sa mnom. I mogu vam reći da sam se osećao ponosno što me Srbija želi. Nije mi nijedan minut bio potreban da donesem odluku. Ako nemaš to srpsko u srcu, onda ne treba ni da igraš za Srbiju. Nema tu dvoumljenja.

Koliko je važno kućno vaspitanje u svemu tome?

– Mnogo. Najviše. Sve polazi iz kuće. Gledajte, moja porodica je uvek slavila Božić, Uskrs, držala slavu… Moji roditelji su Srbi, poreklom iz Republike Srpske i tako su me uvek vaspitavali. I kada sam ulazio u neke godine, otac i majka su mi stalno govorili da bilo dobro da za svoju buduću suprugu izabrem našu ženu, Srpkinju. I bili su pravu. Što sam stariji shvatam njihovu mudrost. Moja supruga je iz Beograda, obožavam taj grad, moja deca će tu da idu u školu… Ma, verujte mi, kao detetu i čoveku koji je odrastao u inostranstvu, najlepše je kod kuće, među svojim narodom.

Baš s ponosom govorite o tome da se osećate Srbinom. Zašto?

– Pa, to bi valjda trebalo da bude normalno. Mi Srbi smo mnogo dobar narod. Plus, talentovani smo za sport. Naši sportisti najbolje predstavljaju Srbiju. Imamo Novaka Đokovića u tenisu, Nikolu Jokića u košarci… To je veliko blago. U košarci smo drugi na svetu… I kako onda da ne voliš Srbe. Ha, ha, ha… Zar nije tako?

Kada ste postali reprezentativac Srbije, jeste li nailazili na neke probleme od saigrača. Da li su vas zezali zato što ste slabije govorili srpski jezik?

– Kada sam došao, na prvom okupljanju bio sam otvoren. I saigrači su me zavoleli. Nisam toliko dobro govorio srpski jezik, kao sada. Bilo je i zezanja, kako da nije bilo. Ali, ja sam uvek raspoložen za šalu, kako na tuđi, tako i na svoj račun. Uh, bilo je mnogo anegdota… Ne bih sada da ih prepričavam. (smeh) Mogu vam reći da su svi igrači Srbije u mojoj generaciji cenili moj postupak.

Koliko je važno za Srbiju da prati svoju decu iz inostranstva?

– Mnogo, baš mnogo, jer nam treba velika baza. Bio sam prvi od Srba iz inostranstva koji je zaigrao za Srbiju. Napravio sam prvi korak i nadam se da sam otvorio oči mnogim momcima. Opet morao sam da imam kvalitet, da me neko primeti, da kaže ovaj momak nam može pomoći. Mi Srbi ne smemo da potcenjujemo našu reprezentaciju. Moramo da držimo jedan nivo, jer ne može bilo ko da se moli da igra za Srbiju. Dres mora da se zasluži igrama, ali i ponašanjem.

Nekoliko godina posle vas za Srbiju je odlučio da igra i Neven Subotić. Zašto on nije ostavio trag kao vi?

– Neven je druga priča. Malo se lošije uklopio u naš mentalitet. Bilo mu je teško, više je germanski tip, ali je igrao dobro. U svakoj utakmici davao je svoj maksimum, vrhunski profesionalac. Nažalost, on sada ne dolazi u Srbiju, više voli da bude u Nemačkoj.

Za razliku od vas i Nevena Subotića, Marko Marin je izabrao Nemačku.

– Nismo o tome nikada pričali. Odlično se znamo. Ali, eto, i Marko se vratio u Srbiju. Igrao je za Crvenu zvezdu, sada radi na Marakani. Sjajan momak.

Kada smo već kod Zvezde, zašto niste ispunili svoju želju i završili karijeru u Beogradu?

– Nije tajna, imao sam poziv iz Zvezde. Bilo je razgovora. Nisu se sklopile kockice, tako volim da kažem. Na kraju, završio sam karijeru u Bazelu, gde sam i počeo. Zatvorio sam krug. I dalje ostajem zvezdaš, pratim klub, radujem se uspesima kao navijač. Zadovoljan sam karijerom, igrao sam u velikim klubovima.

Odlično poznajete prilike u Švajcarskoj. Šta očekujete od duela Srbije i Švajcarske u Ligi nacija?

– Iskreno, bilo bi vreme da ih dobijemo u važnim utakmicama. (smeh) Švajcarska ima odličnu reprezentaciju, tamo neki igrači poput Zomera, Šera, Džake, Šaćirija, Embola igraju dugo zajedno, neki imaju i preko 100 utakmica za nacionalni tim. Imaju sistem i deluju organizovano na terenu. Naneli su nam dva teška poraza na mundijalima. Valjda smo nešto naučili… Biće to lepe i dinamične utakmice, jedva čekam da ih gledam. Nadam se pobedama Srbije.

Koliko može Srbija na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj na leto?

– Da bismo došli do rezultata, naša igra mora da bude mnogo bolja, nego što je bila u kvalifikacijama. Bilo je stani-pani u grupi, kroz koju je trebalo da se prošetamo, da se ne lažemo. Mora mnogo bolje od toga. Na na EP čekaju Englezi i Danci koji imaju kvalitetne ekipe i Slovenci koji mogu da iznenade. Verujem u našu reprezentaciju, verujem u publiku koja će doći u velikom broju. Dve utakmice igramo u Minhenu, goreće „Alijanc arena“, videćete. Ali, moramo imati igru, pre svega. Ako je budemo imali, ima da se pokoljemo sa svakim i onda ćemo imati šansu da prođemo grupu. Nije sporno što imamo jake individualce koji igraju u jakim klubovima. Treba napraviti atmosferu da se nešto napravi sa reprezentacijoim, da momci imaju fokus, sistem i cilj. Ako bude kao u Kataru nemamo šta da tražimo – zaključio je Zdravko Kuzmanović.

9

1