RADULJICA SKREĆE PAŽNJU NA SEBE: ‘Mogao bih da imam ulogu u Evroligi!’

‘Možda ljudi zaboravljaju da je i košarka čudan posao.’

Prošle sezone u Crvenoj zvezdi, Miroslav Raduljica je imao slabu minutažu pod dirigentskom palicom Duška Ivanovića i to je dovelo do rastanka sa Malim Kalemegdanom. Bivši reprezentativac Srbije je sada igrač grčke Marusije gde beleži sjajne partije i pokazao da nije još uvek za penziju.

Ove sezone  beleži u proseku 13 poena uz 5,4 skoka u prvoj ligi Grčke i to je jasan pokazatelj da i dalje ima snage i motiva za borbu na najvećoj sceni. Raduljica je govorio za tamošnji Sportal i istakao da bi mogao da ima ulogu u Evroligi.

– Možda ljudi zaboravljaju da je i košarka čudan posao. Prošle sezone u Crvenoj zvezdi sam pokazao da mogu da igram, a sada se vidi razlika u odnosu na prošlu godinu. Još jednom bih rekao da prošle godine nisu želeli da rizikuju. A mogao bih da imam ulogu u Evroligi… Bilo bi teško igrati 30 minuta na ovom nivou, ali mogao bih da imam ulogu ako bi neko bio otvorenog uma da mi ustupi mesto – naveo je i dodao:

– U ovim godinama ne osećam nikakav napredak u igri, da budem iskren. Trudim se da budem takmičarski spreman za svaku utakmicu i hvala Bogu da sam zdrav, spasio sam se tokom karijere, ali kao što možete zamisliti kao centar nije lako igrati skoro 30 minuta na svakoj utakmici. Ostajem u formi. To je najveća razlika i pokušavam da se malo prilagodim tempu tokom sezone i sada se sezona bliži kraju i igrači se umaraju, kao i ja. Ovo je najveća razlika – jasan je.

Rekao je da ne bi imao ništa protiv da i naredne sezone bude član Marusije.

– Nesumnjivo. Sa ljudima iz kluba još nismo razgovarali o tome, ali kao što znate ja volim Atinu i kao što sam rekao – volim tim, ljude i navijače. Videćemo na kraju sezone kako će se stvari odvijati, ali meni bi to bilo dovoljno. Uvek kažem kada me ljudi pitaju gde je moj omiljeni grad na svetu, ja kažem u Grčkoj. Ima mnogo lepih gradova u smislu arhitekture ili prirode. Ono što čini razliku je energija ljudi. Ljudi su ovde duša i srce zemlje i grada. Ne osećam se kao da sam daleko od kuće. To je druga stvar koju naglašavam. Ne osećam se kao autsajder. Volim ljude, vreme, svi vole vreme i more – poručio je.

Oktrio je kako bi voleo da ga ljudi pamte kada bude okončao karijeru.

– Ljudi te pamte kako uvek žele. Nemam šta da kažem jer ljudi biraju kako će da te pamte. Kao 2014. na Svetskom prvenstvu kada sam postigao nekoliko koševa iznad glave, neke igre su bile i bolje, ali sam istovremeno imao i srećan pogodak i svi govore u mojoj karijeri kako sam postigao taj koš. Želim da me pamte kao skromnog momka, dobrog saigrača, čoveka koji nikoga na svetu nije vređao kao protivnike, jer je to istina. Ljudi ne pridaju veliki naglasak tim sposobnostima, ali to je u redu – zaključio je Raduljica.

7

0