SIMANIĆ OTVORIO DUŠU: Boriša probudio bolna sećanja na nesreću koja je mogla da ga košta života!

Njegova teška povreda je uznemirila košarkaški svet

Boriša Simanić, srpski reprezentativace, napravio je emocionalni povratak na teren Princa Felipea u subotu, malo više od pet meseci nakon što je doživeo tešku povredu koja je gotovo koštala njegovog života.

Događaj koji će zauvek ostati urezan u sećanju ovog 23-godišnjeg košarkaša desio se 30. avgusta 2023. godine, kada je nakon udarca prvotimca Južnog Sudana Nunija Omota, Simanić osetio jake bolove koji su ga sprečili da završi utakmicu. Odveden je u bolnicu, gde je podvrgnut prvoj operaciji, tokom koje je izgubio 2,5 litara krvi. Nažalost, nekoliko dana kasnije, zbog ozbiljnih promena u vitalnosti tkiva bubrega, bilo je neophodno hitno izvršiti drugu operaciju tokom koje je uklonjen ceo bubreg.

Nakon dugih meseci intenzivne rehabilitacije i oporavka, Boriša Simanić konačno se vratio na teren i ponovno se pridružio svojim saigračima. Emotivni trenutak označen je njegovim povratkom na stadion, a Simanić je dao intervju za El Periodico de Aragon, u kojem je izrazio zahvalnost medicinskom timu, porodici i navijačima na podršci tokom ovog teškog perioda.

Kako se osećaš u ovom trenutku?

– Osećam se sjajno. Prošlo je pet meseci od kada sam se povredio na Svetskom prvenstvu. Uskoro se nadam da ću moći ponovo da treniram, čim mi lekari daju zeleno svetlo.

Kako te je Saragosa dočekala?

– Kao i svaki put kada dođem u Saragosu, doček od strane navijača i saigrača bio je neverovatan. Pratio sam utakmice kluba tokom cele sezone i vidim da ekipi ide dobro. Pored toga, sa publikom na poslednjoj utakmici atmosfera je bila neverovatna.

Kako vidiš naredne mesece sada kada si se ponovo pridružio Saragosi?

– Sada, kako počinje Kup kralja, u sredu se vraćam u Srbiju. Tamo će mi uraditi poslednje preglede i čim dobijem zeleno svetlo, počinjem sa treninzima u svojoj zemlji da bih uhvatio ritam. Nadam se da ću moći da igram za Saragosu pre kraja sezone.

Da li i dalje imaš tegobe na povređenom mestu?

– Prvog meseca sam osećao bolove, ali nakon prvih nedelja odmora uspeo sam da počnem da hodam i šetam, a bol je postepeno nestajao.

Šta si osetio u trenutku udarca?

– Bol je bio neverovatan, kao da mi je neko zabio nož, odmah sam osetio veliku zabrinutost. Posle pet minuta otišao sam do toaleta i video svu krv koja je tekla, i tada sam shvatio ozbiljnost problema. Odmah sam otišao u bolnicu gde su mi uradili snimke i videli da moraju hitno da me operišu.

Da li su te obavestili pre druge operacije da će ti ukloniti bubreg ili si to saznao naknadno?

– Ne, nisam znao. Probudio sam se iz anestezije ne znajući da sam izgubio bubreg. Na početku sam izgubio 2,5 litara krvi. Tada su videli da moraju da me operišu. Prvi put nisu razmišljali o uklanjanju bubrega, već su ga zašili. Ali nakon prve operacije tečnost je curila iz bubrega i morali su ponovo da me operišu da bi ga u potpunosti uklonili.

Da li se Nuni Omot izvinio nakon što je saznao za ozbiljnost povrede?

– Izvinio se u tom trenutku i ostavio poruku na društvenim mrežama. Ali, od tada nismo imali nikakav kontakt.

Kako su protekle prve nedelje nakon operacije?

– Mesec dana nisam mogao da se pomeram. Nakon toga počeo sam sa šetnjama od pet minuta jer nisam mogao da napravim veći napor.

Da li si u nekom trenutku mislio da nećeš moći ponovo da igraš košarku?

– Nisam sumnjao, jer sam čim su me operisali pitao sam doktora koliko dugo ću biti van terena. Rekao mi je da prva tri meseca rana mora da zaraste. Ali na kraju se sve odužilo jer su parametri krvi morali da se vrate na normalne vrednosti.

Da li te povreda sprečila da u potpunosti uživaš u srebru na Svetskom prvenstvu?

– Bio sam veoma srećan. Kada sam se povredio, moji saigrači nisu mogli da spavaju dve noći zaredom od brige i bili su veoma tužni. Čim sam se probudio poslao sam poruku grupi da ih umirim i kažem da je sve u redu. Tada su mogli da se opuste i smire za naredne utakmice. To je bio podsticaj za ekipu i motivacija da damo sve od sebe.

Da li sumnjaš da li ćeš povratiti svoj nivo igre nakon povrede?

– Mislim da ću se vratiti još bolji jer me je ovo iskustvo pre svega mentalno ojačalo. Situacijama kojima sam ranije pridavao veliki značaj sada ne dajem toliko važnosti i više cenim male svakodnevne stvari. Jednostavno, mogu da dam maksimum od sebe.

Da li ti je ovo iskustvo promenilo pogled na život?

– Kao što sam rekao, stvari koje nas obično nerviraju ili ljute sada su za mene nebitne. Od tog trenutka počeo sam da cenim zdravlje više od svega.

2

1