SPORTSKA GODINA ZA NAŠE: Od otpisanih do heroja, fijasko kakav Marakana ne pamti, pljačka veka u NBA ligi! (FOTO+VIDEO)

Bilo je onih loših, ali dosta više onih lepih stvari

Prošla je i ova po mnogo čemu turbulentna 2023. godina, a redakcija HotSporta odlučila je da za vas izdvoji pet događaja u srpskom sportu koja su obeležila ovih 365 dana.

Izbor je bio ogroman, ali mi smo izabrali sledećih pet događaja koji su po našem mišljenju zaista označili ovu uskoro već bivšu godinu.

DŽABA VAM NOVCI MOJI SINOVCI

Crvena zvezda je u još u aprilu ove za nama odlazeće godine pod komandom Miloša Milojević osvojila svoju šestu uzastopnu titulu prvaka Srbije, a tek drugu u istoriji bez ijednog poraza, što je mnogim navijačima govorilo da je vreme za korak unapred zbog čega su neopravdano svi hteli da vide leđa Milojeviću.

Uprava je isto tako razmišljala već u toku sezone pre nego što je Milojević osvojio duplu krunu sa crveno-belima ozvaničeno je da će trener srpskog velikana biti Barak Bahar, izraelski stručnjak koji je imao mnogo uspeha na klupi Makabija iz Haife. On je odmah po dolasku napravio ozbiljne rezove, nekoliko igrača je napustilo klub između ostalih vinovnik i heroj Zvezdinih uspeha Milan Borjan.

Ogroman novac je sa Ljutice Bogdana otišao širom planete, ranije potpisani su došli na leto, Marko Stamenić i Piter Olajinka, a odmah za njima Žan-Filip Kraso, Edmund Ado i Omri Glazer. Pre toga klub su napustili pored Borjana još i Pankov, Veljko Nikolić, Aleksandar Pešić i Strahinja Eraković. U smiraj prelaznog roka Crvena zvezda je uložila gotovo 10.000.000 evra da bi dovela Šerifa Endijajea i Inbeom Hvanga, a sve to kada se saznalo da će u grupi Lige šampiona igrati protiv Mančester sitija, Lajpciga i Jang Bojsa.

Bilo je svima jasno da posle ovoliko uloženih sredstava uspeh ne sme da izostane inače ih čeka ozbiljna osuda navijača. Sezona nije mogla bolje da počne Crvena zvezda je krenula da uništava rivale po Superligi, a onda su krenuli kiksevi i porazi od Voždovca i Čukaričkog, kao i nekoliko nerešenih rezultata. Pored toga šampion Srbije je uprkos dobroj igri u Mančesteru gde je poražen, na svom stadionu protiv Jang Bojsa na jedvite jade uspeo da izvuče remi. Naravno, porazi od prvaka Evrope i Lajpciga su bili očekivani, ali u direktnom duelu sa Švajcarcima je moralo da se odlučuje o plasmanu u Ligu Evrope.

Umesto da uloženi milioni rezultuju nekom vanserijskom uspehu slobodno možemo reći da je Crvena zvezda ove sezone doživela fijasko. Najskuplji tim u istoriji kluba je nadigran u Bernu i neslavno je završio Ligu šampiona sa samo jednim bodom, a pored toga poraz u derbiju protiv Partizana koji je daleko od svog najboljeg tima u istoriji koštao ih prvog mesta na kraju jesenjeg dela sezone.

Kao posledicu sveg toga usledio je otkaz Baraku Baharu, koji je blago je reći razočarao navijače crveno-belih, ali čovek prosto kao da nije gledao iste mečeve kao publika, gomila beskorisne statistike i floskule u izjavama nervirale su sve, pa je uprava posle svega šest meseci odlučila da ga smeni i na klupu vrati ljubimca Delija, Vladana Milojevića, koji je simbol nove evropske Crvene zvezde.

Sve u svemu Crvenoj zvezdi je ostalo takmičenje u Superligi Srbije i Kupu Srbije, gde još uvek imaju sve u svojim rukama, ali im Partizan neće lako prepustiti prvu poziciju, tako da bi ovo mogla da bude jedna od najzanimljivijih sezona u srpskom fudbalu u poslednjih nekoliko godina.

CRNO-BELI TALAS SE ŠIRI PLANETOM

Načelaki su se Grobari da vide svoj voljeni Partizan na mestu koje potpuno zaslužuje, a to je Evroliga koju je osvojio još davne 1992. godine. Put do toga nije bio lak usled situacije sa ruskim klubovima crno-beli su pozvani da budu privremeni učesnik elite, ali čini se da su brzo uspeli da zacementiraju svoje mesto.

Brutalna sezona, pogotovo njen drugi deo donelo je mnogo benefita klubu iz Humske. Partizan je nošen talasom Grobara, koji su ispisali istoriju najjačeg evropskog takmičenja stigao do plej-ofa Evrolige i čak je bio na korak od plasmana na fajnal-for, ali je moćni Real uz nesportske poteze Jabuselea i Ljulja ipak uspeo da se domogne završnice, a kasnije i titule prvaka Evrope.

Ono što je uradio Željko Obradović je nešto zaista neverovatno od ekipe kojoj se predviđala borba za TOP 8 Evrolige njemu je izuzetno malo falilo da stvori učesnika fajnal-fora. Ipak, ne može se odati samo priznanje treneru i igračim, kao i upravi, jer ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez Grobara.

Naime, Partizan je zbog svojih navijača bio najgledaniji tim u Evroligi sa prosekom 17.938 gledalaca na svakom meču, a pored toga ukupan broj navijača prisutnih na mečevima u Areni bio je neverovatnih 340.816, poređenja radi drugi najgledaniji tim je bio Žalgiris sa prosekom nešto malo ispod 15.000 i sa ukupnom posetom nešto manjom od 270.000 gledalaca.

Nikome nije bilo lako da igra protiv Partizana u Areni, a po rekordnoj prodaji sezonskih ulaznica za aktuelnu sezone neće biti ni ove sezone u kojoj se očekuje mnogo više od crno-belih u Evroligi.

OD OTPISANIH DO SREBRNIH HEROJA

Uspela je Srbija ne jedvite jade da se plasira na Mundobasket od koga se po običaju očekuje dosta s obizrom da ode ere Aleksandra Đorđevića još nije osvojena nijedna medalja, ali kada su pojedini igrači otpali zbog povrede kao Vladimir Lučić, a potom su Nikola Jokić i Nikola Kalinić odlučili da se povuku očekivanja su odjednom potpuno splasla.

Svetislav Pešić je ipak skupio ekipu od igrača koje je imao na raspolaganju, a žreb nas je slobodno možemo reći pogledao, imali smo sve u svojim rukama i uz malo sreće i dobre igre, možda bi mogli da se dokopamo i polufinala, barem je takvo mišljenje vladalo među onim najoptimističnijim navijačima reprezentacije Srbije.

Orlovi predvođeni kapitenom Bogdanom Bogdanovićem rutinski su izašli na kraj sa Kinom, Portorikom i Južnim Sudanom, ali se čini da će taj meč sa afričkim predstavnikom na Filipinima svima ostati urezan u sećanje. Naime, naš tim je tada do kraja turnira ostao bez Boriše Simanića, koji je pretrpeo nezgodan i snažan udarac u bubreg koji mu je na kraju i odstranjen. 

Naš košarkaš je danima bio na lečenju u bolnici i uspeo je dobro da prođe kroz postoperativni period iako nije sve tako dobro izgledalo na početku. Srbija potresena celom situacijom od meča sa Južnim Sudanom ponovo na važnom meču gubi od Italije i sebi komplikuje završnicu takmičenja, ali je na kraju druge grupe dobijena Dominikanska Republika i usled neverovatne pobede Litvanije nad Amerikancima kostur se potpuno promenio i naši momci su zakazali duel sa baltičkom selekcijom.

Upravo se čini da je ovaj meč bio preokretnica, a igrači su kasnije otkrili da im je Boriša Simanić poslao poruku pre susreta sa Litvanijom. Milutinov, Bogdanović i Petrušev kao i ostali momci zagorčali su život Litvancima koji su pregaženi, a Srbija je u polufinalu išla na selekciju Kanade, koja je imala mnogo NBA igrača i po mišljenju nekih bila je prvi favorit turnira čak i ispred SAD-a.

Čini se da se taj meč najbolje može opisati krađom Alekse Avramovića, momka iz Čačka igrača Partizana, koji je velikom hrabrošću i vatrenim srcem pokazao kako se gine za ovu zemlju. Aleksa je šokirao planetu kada je ukrao loptu Šeju Gildžesu Aleksanderu, momku koji ima ogroman ugovor u NBA ligi, a pobeda se nakon toga nije dovodila u pitanje, jer su svim momci izginuli na terenu, kako su oni rekli tada i često ponavljali „Za Borišu!“

Finale je zakazano sa Nemačkom, odlično su nas skautirali Panceri i konstnatno smo bili daleko većim delom meča. Hrabra završnica nam je donela situaciju da se možda vratim i režiramo jedan od najvećih preokreta u istoriji Mundobasketa, ali lopta nije htela u koš. Momci su se zajedno sa Borišom vratili u Srbiju gde su dočekani kao heroji i junaci. Ono što moramo da zapamtimo jeste da mi od njih bolje nemamo, kad su se mnogi povukli oni nisu, izginuli su za srpsku trobojku iako je bilo malo onih koji su verovali u njih.

PLJAČKA VEKA U NBA LIGI

Nakon dve uzastopne MVP titule za Nikolu Jokića, što je samo po sebi bilo pravo čudo za takozvane „stručnjake“ iz Amerike, usledila je nova sezona u kojoj je cilj tamošnje elite bio jasan: „Jokić ne sme ponovo da bude MVP!“

I cela sezona je nekako išla kao da je ta matrica zaista postojala, mi ne kažemo da nije, ali nemamo dokaza da kažemo da jeste. Uprkos dve sezone gde su brojke prosto bile neverovatne Nikola je onako lagano, baš kako on to zna, nastavio da pomera granice i obara rekorde.

Pošto je bilo baš previše dostignuća Nikole Jokića od 1. januara 2023. godine, mi ćemo izdvojiti samo neke: Najbolji asistent u istoriji Nagetsa, čime je postao jedini centar koji predvodi svoju franšizu po asistencijama, protiv Hjustona je došao do svog 100. tripl-dabla u karijeri, a bilo je tu još mnogo čega.

Njegovi Nagetsi su bili prvi na Zapadu, a redom su padale ekipe Minesote, Finiksa, Lejkersa i na kraju Majamija. Ipak, negde između druge utakmice polufinala konferencije protiv Sansa, NBA liga je objavila da je MVP za tu sezonu Džoel Embid, čime je nepravedno oštećen ili bolje rečeno opljačkan Nikola Jokić, a matrica je sa početka je ispoštovana.

Slušali smo suluda objašnjena onih istih „stručnjaka“ iz Amerike, koji su objašnjavali da je Embid sposoban da izvuče više slobodnih bacanja od Jokića i tako su pokušavali da na jedan krajnje blamantan način opravdaju ovu pljačku veka u NBA ligi, bilo je tu i reči o tome da Jokić ne igra dovoljno atraktivno, da je Embid više zaslužio, ali se onda desila karma.

Kamerunac sa američkim pasošem, koji će kasnije dobiti jer je kukavica kojoj su bitni trofeji i priznanja umesto ponosa u predstavljanju svoje zemlje, se kolokvijalno rečeno „ugušio“ u plej-ofu njegova ekipa je više stradala od njega nego od Bostona koji ih je pregazio i nokautirao u polufinalu Istoka, a Nikola Jokić je na kraju sa osmehom na licu i titulom NBA lige u rukama završio ovu za njega MVP sezonu. 

ZLATNI SKOK ZA ISTORIJU SRPSKE ATLETIKE

Možda nije baš neka srećna okolnost, ali pošto se Ivana razvela, konačno ćemo moći da je zovemo onako kako smo je upamtili kada je pre više od 15 godina izašla na scenu svetske atletike, Ivana Španović!

Bez ikakve dileme najbolja atletičarka koju je ova zemlja ikada imala najveću radost svojoj zemlji i narodu donela je 20. avgusta ove 2023. godine kada je na Svetskom prvenstvu u Budimpešti postala prva osvajačica zlatne medalje za Srbiju, a ujedno je stigla i do svog prvog najsjajnijeg odličja na ovom takmičenju.

Veliko finale ovog prestižnog takmičenja bilo je ispunjeno neizvesnošću, ali je Ivana svojim izvanrednim skokom od 7.14 metara uspela da obori svetski rekord sezone, postavši prvakinja planete. Ovaj uspeh dodatno je pomerio granice kada su mnogi verovali da je došao kraj njenim sportskim podvizima.

Iako je tokom svoje karijere suočavala s brojnim povredama i izazovima, tehnologijom i često nesrećnim okolnostima, Ivana je svojom upornošću i posvećenošću uspela da dostigne sam vrh atletskog sveta.

Njena sportska karijera počela je da se oblikuje na Svetskom prvenstvu u Moskvi 2013. godine, kada je postigla skok od 6.82 metra i osvojila bronzanu medalju. Nastavila je svoj uspon na svetskoj sceni i osvojila još jednu bronzu na Svetskom prvenstvu u Pekingu 2015. godine.

Međutim, najupečatljiviji trenutak njene karijere bio je Svetsko prvenstvo u Londonu 2017. godine. Iako je preskočila neverovatnu dužinu od 7 metara, nesrećan incident s merenjem rezultata dovelo je do toga da joj se broj otkači, a sistem za merenje je registrovao 6.91 metara. Ovaj nesporazum je uskratio Ivani medalju, ali nije slomio njenu volju.

Gutting. Ivana Spanovic missed out on long jump bronze by 1cm….. Because her number label touched the sand. Pic: @PoslednjiSkaut pic.twitter.com/j8lvVgQXP7

— DW Sports (@dw_sports) August 11, 2017

Kroz sve izazove i prepreke, Ivana Španović je izrasla u sportsku ikonu koja je svojom strašću i predanošću dokazala da nema prepreke koju ne može prevazići. Njena pobeda na Svetskom prvenstvu u Budimpešti označava krunu decenije predanog rada i truda.

0

0