NIJE TO LOŠE KAO ŠTO IZGLEDA: Barak Bahar i Zvezda su na pravom putu, koliko god on klimavo delovao, i to je jednostavno tako!

Od drhtanja pred Spartom, do dominacije nad Jang Bojsom, a ishodi dijametralno suprotni, a to je prosto fudbal.

Fudbal je jako okrutna igra. Možete biti najbogatiji klub na svetu, i da vas žreb godinama uparuje sa velikanima (čitaj PSŽ), možete biti najjači na svetu i da tek nakon šest godina dominacije podignete „Ušati pehar“, a možete biti i velikan,  a da vas iz iks ipsilon razloga sruši klub daleko manjeg renomea.

Tako je i Crvena zvezda, prešla put od vreće za udaranje, do nekoga koga ni jedan velikan ne bi hteo da izvuče, jer gvozdena disciplina Vladana Milojevića milionerske klubove, projekte prepune generacijskih talenata tih klubova bacala na kolena, uz miks sreće i borbe, a sada su se karto malo obrnule.

Setite se sada već podavne 2019. godine, kada je Crvena zvezda pomoću štapa i kanapa, uz (nismo znali tada) kriminalno loše urađen prelazni rok, izvukla remi u Bernu, sa dva gola dok je još važio pogodak u gostima, i pored kanonade domaćih, kada je svaki napad bio pola gola, a sama sreća držala glavu najvećeg kluba naše zemlje iznad vode.

Sada, više od četiri godine kasnije Zvezda je na terenu gigant za isti taj Jang Bojs, crveno-beli su  defakto pojeli švajcarski tim na terenu, mogli da daju šest i sedam golova rivalu, ali prosto, kako Salcburg i Mladi momci, pa čak i Kopenhagen nisu brojali do deset u prošlosti, tako se i gigantu iz Srbije nije dalo da postigne gol i uvede meč u neizvestan finiš.

Nije sve baš greška Baraka Bahara, iako je većina bila protiv svega što Izraelac uradi, pomalo onako srpski na inat, veći deo septembra i oktobra, osuđivao i karakterisao kao amaterskim potezima, ali nije potpuno bez pokrića bio kritikovan.

Sada, nakon što su se utisci slegli, crveno-beli pored ne adaptiranosti na degenerativan ritam našeg prvenstva, nemaju ama baš nikakav problem sa rezultatima. Baharovo paljene štampača, jer je u par navrata mahao statistikom, iako je bilo mim, sada nije ni malo za osudu , jer ova Zvezda ima moćnu budućnost.

Sa mizernim budžetom za evropske uslove, imali smo situaciju da verovatno i najmoćniji tim svih vremena, Mančester siti jedva probije bedem crveno-belih na Etihadu, sa izuzetno moćnin Lajpcigom se u dva meča, osim lošeg prvog dela na Marakani igrao egal,  a Jang Bojs je uveliko nadigran u obe utakmice, izuzev dva perioda po petnaestak minuta, što je i normalno za timove ujednače klase, pa je Zvezda sada u ulozi moćnog Salcburga na čistu nesreću ostala bez demoliranja rivala.

Od vreće za udaranje, koja se bori za što kvalitetniju gol razliku, najveći klub ovog dela Evrope, došao je do činjenice da šampioni zemalja sličnoj Srbiji, moraju da se oslanjaju na srećne golove i bunker kako bi došli do pozitivnog rezultata protiv Zvezde.

Naravno da se nikako ne mogu opravdati porazi u prvenstvu uz ovakva ulaganja, ali deluje da su Barak Bahar i ostali pronašli recept za pobeđivanje u domaćem prvenstvu, a ukoliko uspeju da anuliraju zaostatak za Partizanom do kraja jeseni, ili barem ne povećaju deficit, definitivno ovakav roster crveno-belih, uz neigranje evropskih utakmica, ne može biti ništa osim apsolutni favorit za titulu, i tim koji gradi formu i sistem za avgustovske izazove za elitu.

To je rast o kome priča Zvezdan Terzić, to je nivo igre ka kojem Zvezda stremi i sve osim ostanka izraelskog stručnog štaba na Marakanu bilo bi ravno pucnju u nogu, a ako navijači budu i dalje smenjivali trenere, biće još mnogo Kairata, Černomoretsa i Sasuola.

8

3