LALATOVIĆ U SVOM STILU: „Ne mrzim Partizan, ipak oni broje tri dana do Lalata“ (VIDEO)
„Mogu ovaj posao da radim još 15-20 godina i volim kad sam u Srbiji“ – ističe Lalatović.
Novi trener Spartaka iz Subotice Nenad Lalatović, pričao je o svojim iskustvima sa vređanjima, posmatranjem ljudi bez ruku i nogu u Ukrajini, teškoćama zbog izdaje od strane bivšeg prijatelja i pomoćnika, kao i iskustvima iz Arabije.Takođe je diskutovao o klubovima poput Crvene zvezde, Partizana, Čukaričkog. Lalatović je poznat po iskrenosti, a iako može biti kontroverzan, njegove reči često izazivaju pažnju. Sada je preuzeo Spartak, pridonoseći novoj dinamici u domaćem fudbalu.
– Vidite da su me se uželeli. Potreban sam i ja Superligi i oni meni – kroz osmeh je na početku razgovora rekao Lalatović, koji je u intervjuu za Telegraf odlučio da govori o teškim danima u Ukrajini, vređanju koje trpi od strane navijača, zašto je kratko ostao u Arabiji, problemima u Banjaluci, izdaji Dragana Šarca koji je sada mrtav za njega, kao i o Crvenoj, zvezdi, Partizanu, Grobarima…
Za početak, o tome zašto se vratio u Srbiju:
– Dugo radim ovde. Nisam ja star trener, imam 45 godina. Mogu ovaj posao da radim još 15-20 godina i volim kad sam u Srbiji.. Bio sam u Arabiji i Ukrajinji, gde je bilo jako teško, i imao sam sad ponudu za ekipu sa Kipra. Zvaničnu ponudu sam dobio, ali da kažem plata je ta… Tamo je isto neka kriza, i nije velika. Nije bitno sad koliki je novac, ali nije nešto zašto bio otišao. Ne zbog novca, nego jednostavno… Evo, šta je bilo u Arabiji. Hteli su da mi nude novi ugovor na dve godine, ali da igra sin od tog princa koji vodi klub. Nisam hteo da ga stavim i zbog toga sam tamo bio devet ili deset utakmica. U prva četiri kola bio sam među tri najbolja trenera u ligi. Sa Al Hilalom sam odigrao nerešeno 0:0 na njihovom stadionu. To je bila senzacija. I zato kažem, kad te plate, onda ti možeš da postavljaš svoje uslove u inostranstvu. Kad te ne plate, ne pitaš se ništa i za tu platu koju su mi dali na Kipru onda mogu da te smene sutra. I dobar je bio klub, neću sad da ga imenujem. Poslali su mi zvaničnu ponudu na mejl, mogao sam samo da potpišem i da radim, ali sam odustao. Ostao sam ovde. Ja kažem, nemam ništa protiv toga da radim u Srbiji. Ja ceo svoj život mogu da radim u Srbiji i najviše volim da radim u Srbiji. Jer ja sam Srbin i ovde se osećam lepo. Tu sam sa svojom porodicom. Uživam.
– Za 12 godina koliko se bavim trenerskim poslom, prvi put sam sada napravio pauzu skoro dva meseca. Mogao sam odmah da počnem da radim, ali prijala mi je ta pauza, malo da se odmorim. Dva kluba iz Superlige su me tražila, ali moje i njihove ambicije se nisu poklopile. Spartak je, s druge strane, klub sa kojim sam se dogovorio za pet minuta. Klub sa velikom tradicijom i koji želi da bude u plej-ofu. Smatram da možemo zajedno to da napravimo. Naravno, neće biti lako, tek sam došao, biće dosta posla, ali verujem u ove igrače i da ćemo moći da izborimo to što klub očekuje – rekao je Lalatović i dodao:
– Pogledao sam dosta utakmica i ono što sam zamerio svojim fudbalerima jeste to da su olako primali golove i da im pada koncentracija između 62. i 90. minuta. U poslednja dva meča su primili pet golova i to mora da se popravi. Da budu bliže igraču, da budu agresivniji na terenu i moraju da veruju u sebe, da mogu da pobede svakog. Kada veruješ u to, onda ćeš i pobediti. Da nema straha u ovoj ligi koja je stvarno izjednačena, možda nikad kvalitetnija. Svako svakog može da pobedi i ja volim što je takva liga, da i Crvena zvezda i Partizan mogu da izgube utakmicu. To znači da smo na pravom putu i da naša liga napreduje.
Ne krije Lalatović i to da je za njega iznenađenje što Partizan u ovom trenutku ima šest bodova više od Crvene zvezde.
– Sigurno da jeste, ovo je najskuplji tim Zvezde. Imaju jako skupe igrače, stručni štab… To su dobri i kvalitetni fudbaleri, ali oni kada dođu da igraju u Srbiji moraju da shvate da je Zvezda jedan veliki klub. Verujem da većina njih, jedno 70 odsto, ne bi došla da Zvezda ne igra Ligu šampiona. Zbog toga su i došli, ne zbog Zvezde. I još imaju dobre ugovore. Naravno da se od njih mnogo traži i očekuje. Iskren da budem, ja sam mislio da će Zvezda da se prošeta ligom i da će uzeti koji bod više u LŠ. Ja im to od srca i želim. S druge strane, Partizan jeste iznenađenje, imaju 13 pobeda zaredom i ja im čestitam na tome. Ima još puno da se igra, neka bude prvak onaj ko to zasluži. I da Spartak i ja uđemo u plej-of – dodaje Lalatović kroz osmeh.
Na pitanje da li Spartak ima snage da se upusti u trku za Evropu, Lalatović je rekao:
– Pa znate šta, Evropa je u ovom trenutku možda daleko. Neću da pričamo o Evropi. Ja bih u ovom trenutku samo pričao o plej-ofu i mislim da će to biti veliki uspeh jer imamo ozbiljne kojima ćemo se boriti za to, kao što je Kragujevac koji ima sjajan tim. Pobeđuju, stvarno imaju dobre igrače, imate Mladost iz Lučana koji ima sada 21 bod, koja ima iskusan tim, imate tu Voždovac. Tako da kažem, biće teško ali jednostavno zato sam i došao ovde, zato su me i doveli da probamo da ostvarimo ono što se očekuje, to je taj plej-of. Ja verujem da možemo. Sad u ovih šest utakmica imamo četiri gostovanja i dve kod kuće protiv Radničkog i Crvene zvezde. Treba što više bodova da uzmemo u tih šest mečeva, potom da ja sa ekipom lepo prođem pripreme, da odigramo 7-8 utakmica u pripremnom periodu, da dovedemo još dva-tri igrača i onda mislim da ćemo biti na pravom putu. A i ovako verujem da ćemo uspeti.
Ugostiće Lalatović ekipu Zvezde sredinom decembra, malo pre večitog derbija, a zanimljivo je da je tačno pre 10 godina ostvario svoj prvi trijumf protiv Zvezde u Superligi.
– Pa da, tad sam bio trener Voždovca, pobedili smo Crvenu zvezdu sa 1:0, pobedio sam Zvezdu i na Marakani sa 3:1 i dva puta sam odigrao nerešeno. Dva-tri puta sam bio blizu pobede, da im isto uzmem bodove, ali nekad je Zvezda davale golove i u 100. minutu. Ja to ne zameram, nisam se puno bunio zato što je Zvezda bila u pitanju. Tako da, biće mi drago da igram protiv Zvezde. To je klub u kom sam ponikao, bio sam kapiten, prošao sam sve mlađe selekcije i u njima sam bio kapiten, osvojio sam četiri trofeja, bio sam i trener. Ja Zvezdi želim sve najbolje. Ugostićemo ih ovde, ja ću sigurno opet dati svoj maksimum, da probamo da zabeležimo dobar rezultat. Zvezda je, naravno, kvalitetnija dosta, o tome ne treba trošiti reči. Ali znate kako, kad imate dan, a oni nemaju, onda možemo da ih iznenadimo, možemo da pobedimo.
„Ne mrzim Partizan,ipak navijači broje tri dana do Lalata, dva dana do Lalata…Doživeo sam na konferenciji da mi vređaju ćerku“
Vodio je Lalatović veliki broj klubova u Srbiji (Zvezda, Čukarički, Vojvodina, Niš…), Spartak mu je deveti kada su u pitanju oni koji su igrali Superligu,. Stiče se utisak da bi mogao da „obrne krug“ i trenira sve. Osim jednog.
– Pa dobro, to da, naravno. Partizan. Slušajte, ljudi. Znate kako, mnogi misle da ja nešto mrzim Partizan. Ja prvo nisam naučio da mrzim. Mrzeti nekog, to jako ružna stvar. Ja mogu da ne navijam za Partizan. I ne mogu navijati, naravno, kada se ponikao u Crvenoj zvezdi. Ali ja Partizanu uvek želim sve najbolje. Tih 13 pobeda u nizu? Nema veze, to je dobro zbog srpskog fudbala, da se oni mešaju malo. Da bi bilo interesantnije prvenstvo. Jer Crvena zvezda je rešavala prvenstvo 15 kola pre kraja. To onda ništa nije bilo interesantno. Ovako će ova sezona biti interesantnija. Što se tiče Partizana, to je tako. Nema tih para. Šta da radim. Taj klub nikada ne mogu da treniram. Ne zato što ga mrzim, jer ne mrzim nikog, već zato što sam ponikao gde sam ponikao. A Partizanu uvek želim sve najbolje.
Bez ozbzira na to šta misli o Partizanu, Lalatović najvreliju dobrodošlicu dobije upravo u Humskoj. Vrlo brzo to preraste u vređanje koje pređe granicu razuma. Ne samo kada su u pitanju navijači crno-belih, već i na ostalim stadionima. Pa čak i na konferenijama, ako se setite onog skandala u Kruševcu.
– Prvo je na početku bilo čudno. Sad mi je to nekako normalno, ali onda kad se takve stvari dešavaju, naravno mi je krivo. Mislim da to nisam zaslužio. Mene kad vređaju, meni to nije toliko strašno. Ja sam to navikao, ajde, platili su kartu. Meni ne boli to što neko meni priča. Meni vređaju ćerku, nazivaju svakakvim pogrdnim rečima moju bivšu suprugu, majku moje dece. To mi je stvarno krivo. Ja smatram da to nisam zaslužio ni od koga, jer ja nikog ne vređam, nikog ne mrzim. Ja ne znam da mrzim. Ružno je mrzeti. Ja mogu da te ne simpatišem, ali da dođem, platim kartu… To je tako neko ponižavanje, opet smo mi svi isti narod. Ali dobro, jednostavno nosim se s tim. Ne znam zašto je to tako, ali očigledno da vredite. Jer ja sam svestan da je moj temperament takav kakav jeste. Ali ja tako isto vodim utakmice. U bilo kom klubu ja dajem sebe 100 odsto. Ja želim da pobedim. Jednostavno, ja vodim tu utakmicu, učestvujem u utakmici, prenosim energiju na igrače, podsećam igrača da treba da radi na utakmici. Jer, nažalost, ovo vreme je sada, da on jednostavno zaboravi šta mu kažeš kada dođe na teren. I onda, prosto sam takav i svestan sam da to neke ljude iritira.
Ceo intervju možete pročitati ovde.